Upravljanje znanjem

Uvod

Uticaj globalizacije i tehnoloških promena vrlo jasno su postavili temelje za novu eru ekonomskog razvoja, a varijabla koja daje najveći podsticaj je znanje tj. koliko brzo teče njegov razvoj i koliko ga efektivno možemo koristiti. Promene su oduvek činile važan deo poslovanja i poslovnih odluka, ali u današnje vreme kompanije se suočavaju s novim izazovom globalizacije koji drastično ubrzava tempo promena. Te možemo reći da ulazimo u vreme u kojem će naša budućnost biti određena našom sposobnošću da mudro koristimo znanje, dragoceni globalni resurs.

Umesto tradicionalnih resursa kao što su rad, zemlja i kapital, poslednjih decenija u središtu pažnje našao se dodatni resurs – znanje. Razvojem tehnologije, a posebno informacione tehnologije, globalizacijom i povećanom dostupnošću resursa, znanje koje organizacije poseduje postaje ključni izvor konkurentske prednosti modernih kompanija. U skladu s time, organizacije u poslednje vreme ulažu sve veće napore u upravljanje resursom koji zapravo jedini čini razliku između kompanija– u upravljanje znanjem.

Samo područje upravljanja znanjem u svojoj kratkoj istoriji prošlo je nekoliko faza razvoja, počevši s fokusom na intelektualni kapital i informacionu tehnologiju, preko fokusa na ljudsku i kulturološku dimenziju u organizaciji, do današnjeg oblika u kojem je integrisano više bitnih aspekata procesa upravljanja znanjem.

U ovom radu se opisuje opšti pojam znanja i upravljanja znanjem kao i druge koncepte koji definišu ovo područje menadžmenta. Pored naglašavanja bitnih činioca koji utiču na ovaj proces, daje se opis kategorija znanja i najboljih načina za pravilno upravljanje različitim kategorijama. Takođe se prikazuju strategije koje kompanije mogu da koriste u zavisnosti od specfičnih ciljeva koje su postavile ispred sebe. Pored osnovnih aktivnosti i barijera koje se javljaju u ovom procesu koji je neophodan činilac u razvoju svake kompanije koja teži dugoročnom i održivom razvoju, opisana je uloga informacionih tehnologija koje predstavljaju neophodan, ali ne i dovoljan uslov za uspešnu primenu procesa upravljanja znanjem.
1. Definisanje znanja

Za pravilno definisanje znanja najvažnije je uvdeti razliku između pojmova podatak, informacija i znanje. Upravo razlikovanje navedena tri pojma, razumevanje koji oblik je potreban u kojem trenutku, koji od navedenih oblika organizacija poseduje i šta se s njima može učiniti, dovodi organizaciju do uspeha ili propasti. U skladu sa time, u nastavku su razgraničeni osnovni pojmovi vezani uz znanje.

Podatak se može definisati kao skup odvojenih, objektivnih činjenica o nekom događaju. Kada se govori u poslovnom kontekstu, podaci se obično odnose na arhivirane transakcije, događaje i slično, a u organizacijama se podaci prikupljaju i skladište najčešće u okviru službe za računovodstvo, finansije ili marketing. Premda je prikupljanje i arhiviranje podataka neizostavan deo poslovanja, njihova upotrebna vrednost je relativno mala, što je njihov osnovni nedostatak. Podaci, naime, daju samo objektivni prikaz događaja, a ne daju odgovore na pitanja kao što su zašto se nešto dogodilo, koje su bile posledice ili hoće li se taj događaj ponoviti. Upravo iz tog razloga kompanije moraju biti oprezne pošto prikupljanje velikog broja podataka ne osigurava dobru osnovu za kvalitetno odlučivanje. S druge strane, velika prednost podataka je ta što su podaci osnovni input za kreiranje informacija, odnosno informacije su podaci obogaćeni smislom i važnošću. Takođe, može se reći kako je informacija zapravo podatak koji ima neko značenje. Tu se postavlja pitanje ko je taj koji odlučuje da li je nešto informacija ili samo podatak, odnosno nosi li poruka neko značenje ili ne? Budući da je svrha informacije, kao što sledi iz korena te reči, da informiše, logičan je zaključak kako je primalac taj koji odlučuje je li primljena poruka za njega informacija, dakle nosi neko značenje, ili samo podatak, dakle skup nepovezanih činjenica.

Definisanje pojma znanje je ipak nešto zahtevniji posao. Neki autori ističu kako ne postoji jedna, opšteprihvaćena definicija znanja. Najveći problem leži u tome što se zapravo još ne zna na koji se tačno način znanje kreira. Poznato je kako znanje potiče i kako se koristi unutar glava pojedinaca, ali kako tačno taj proces zapravo teče u glavama još uvek je misterija. Ipak, kako bi mogli uspešno upravljati znanjem, koje je postalo ključni resurs, treba postaviti definiciju znanja. Tako se znanje može ukratko definisati kao upotreba informacija Takođe, znanje se može definisati i kao mešavinu iskustva, vrednosti, informacija unutar nekog konteksta i stručnih saznanja koja pružaju okvir za procenu i korišćenje novih iskustava i informacija čime se veći naglasak daje osobinama znanja koje ga čine toliko jedinstvenim i istovremeno toliko nezahvalnim za upravljanje.