Семинарски рад
Предмет: Управно право
Тема: Управни акти
Ментор :
Студент:
Др. Милан Бјелић
Милош Лазић
3cš/0012/12
Београд
2015
Sadržaj
1.УВОД............................................................................................................................... 3
2. ПОЈАМ УПРАВНОГ АКТА.........................................................................................3
3. ВРСТЕ УПРАВНИХ АКАТА....................................................................................... 4
2
управноправни односи. За управни акт је битно навести да се може принудно
извршити диспозиција коју он садржи, тј. да се може извршити насиље.
3. ВРСТЕ УПРАВНИХ АКАТА
Управни акти се могу поделити у више група зависно од критеријума који се
примењују приликом њихове класификације. Полазећи од тих различитих
критерија, извршена је следећа класификација управних аката:
1.индивидуални и генерални
2.конститутивни и декларативни
3.позитивни и негативни
4.правно везани акти и акти који се доносе на основу слободне оцене
5.акти које доноси један орган и збирни акти(акти који се односе на два или више
органа:службени,комплексни управни акти)
6.акти који се доносе по службеној дужности и по захтјеву странке
7.акти донесени у писаној и усменој форми
8.решења и закључци
1. Индивидуални и генерални управни акти
Подела на индивидуалне и генералне акте је извршена с обзиром на чињеницу да
ли се управни акти односе на индивидуално одређена или неодређена лица.За
индивидуални правни акт је карактеристично да се тај акт односи на једно
лице,одн. поименично наведено лице у том акту. Нпр. дозвола која се издаје
одређеном лицу за отварање занатске радње. Такође, кад се у акту наводи више
појединачних лица, опет се ради о индивидуалном акту. Нпр. Када надлежни орган
намерава да прошири улицу, потребно му је да од сваког суседног земљишта
експроприше по један појас дуж улице. Орган ће донијети једно решење у коме ће
бити наведена сва лица поименично. Закон о управном поступку предвиђа да када
се ради о ствари која се тиче већег броја одређених лица, може се за сва та лица
донијети једно рјешење, али она морају бити именована у диспозитиву, а у
образложењу рјешења морају бити изложени разлози који се односе на сваког од
тих лица појединачно.
Генерални управни акт односи се на већи број лица, али се сва лица у акту не
наводе поименично. Иако се у овом акту не означавају поименично лица на која се
акт односи,ипак се из таквог акта лако може утврдити на која се лица тај акт
односи. Лица нису поименично одређена, али су одредива. Генерални управни акт
разликује се од индивидуалног по томе што лице,одн. лица, није поименично
наведено,и због тога подсећа на општи акт,гдје лица на која се акт односи, такође
нису поименично наведена, али акт општег карактера садржи општу норму,
правило за неодређен број случаја, док је генерални акт управни акт, јер садржи
норму за само један случај . ЗУП у члану 210.ставка 2. предвиђа да ако се ради о
ствари која се тиче већег броја лица која органу нису позната,може се за све њих
донијети једно рјешење, али оно мора садржавати такве податке да се из њих може
лако утврдити на која се лица решење односи.
4
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
