Uracunljivost

UVOD

Nema krivice, a time ni krivičnog dela ukoliko je u konkretnom slučaju, pri dejstvu određenih okolnosti, isključeno svesno i voljno postupanje učinioca krivičnog dela. Subjektivni osnovi isključenja krivičnog dela su:
1) Neuračunljivost
2) Sila i pretnja
3) Stvarna zabluda i
4) Pravna zabluda

Osnovni element krivice predstavlja uračunljivost čije postojanje se kod učinioca krivičnog dela uvek pretpostavlja. Zato se u Zakoniku ne određuje pojam uračunljivosti već pojam neuračunljivosti, pri čijem postojanju ne postoji krivično delo. Iz teorije krivičnog prava, razmatrajući pojam krivičnog dela, učimo da nema krivičnog dela bez subjektivnog dela krivice. Teorija krivičnog prava, ipak nije u stanju da adekvatno objasni pravnim laicima kako da nazovemo postupke one osobe koja se sa stanovišta zakona ne smatra krivom, jer u trenutku izvršenja dela nije bila uračunljiva. Sa stanovišta krivičnog prava lica sa mentalnim poremećajima izazivaju najčešće interesovanje kao mogući učinioci krivičnih dela. Svaka vest o izvršenju nekog svirepog, podmuklog ili masovnog ubistva izaziva slične reakcije javnosti: radoznalaost, zgražanje, saosećanje sa porodicom žrtve. Često ćemo i kada ne znamo ko je učinio krivično delo svi da prokementarišemo da je to mogao da uradi samo neki ludak. Predrasude javnosti su uglavnom, da teška krivična dela sa elementima nasilja čine duševno poremećene osobe. Niko ne može da opovrgne da oni čine krivična dela, međutim samo 4% od ukupnog broja duševnih bolesnika je registrovano kao izvršioci nekog krivičnog dela. Laičko posmatranje opasnosti duševno bolesnih osoba često je mnogo gore nego što to stvarno jeste, zbog toga su opasne zablude, predrasude ili na osnovu toga zasnovane procene.

 
  POJAM  URAČUNLJIVOSTI

Uračunljivost predstavlja skup određenih psihičkih svojstava, odnosno sposobnosti učinioca krivičnog dela. Ta svojstva dele se na intelektualna i voljna. Iz tog razloga, uračunljivost se definiše kao intelektualnih i voljnih sposobnosti na osnovu kojih se učiniocu delo može psihički pripisati.
Intelektualna svojstva obuhvataju sposobnost učinioca da shvati značaj svog dela. Reč je o sposobnosti rasuđivanja, shvatanja prirode i značaja dela koje je učinio, što znači da je učinilac sposoban da shvati delo koje je preduzeo.
Voljna svojstva obuhvataju moć odlučivanja, tj. upravljanja svojim postupcima: učinilac poseduje sposobnost odlučivanja o tome da li će delo izvršiti ili ne.
Bez uračunljivosti nema ni krivične odgovornosti. Pod uračunljivošću se podrazumeva određeno psihičko stanje ličnosti učinioca u vreme izvršenja krivičnog dela, koje se izražava u njegovoj sposobnosti da pravilno rasuđuje (intelektualna svojstva), odnosno sposobnosti da upravlja svojim postupcima (voljna svojstva).  Da bi učinilac mogao da ima određeni prihički odnos prema delu koje je učinio, on prethodno mora da poseduje sposobnosti rasuđivanja i odlučivanja. Lice koje ne poseduje ove sposobnosti ne može imati psihički odnos prema svom delu jer nije u stanju da uopšte shvati značaj tog dela, tj. da odlučuje o tome hoće li ga izvršiti ili ne. Zbog toga se uračunljivost smatra osnovom krivice, odnosno pretpostavkom koja je neophodna da bi se o krivici uopšte moglo govoriti.
Krivično zakonodavstvo i naše krivično pravo prihvataju shvatanje po kome se pod uračunljivošću podrazumeva sposobnost shvatanja značaja svog dela i sposobnost upravljanja svojim postupcima. Ali od značaja je to da Krivični zakonik Srbije ne daje pojam uračunljivosti. Po članu 23:
“ (1) Nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u stanju neuračunljivosti.
(2) Neuračunljiv je onaj učinilac koji nije mogao da shvati značaj svog dela ili nije mogao da upravlja svojim postupcima usled duševne bolesti, privremene duševne poremećenosti, zaostalog duševnog razvoja ili druge teže duševne poremećenosti.
(3) Učiniocu krivičnog dela čija je sposobnost da shvati značaj svog dela ili sposobnost da upravlja svojim postupcima bila bitno smanjena usled nekog stanja iz stava 2. ovog člana (bitno smanjena uračunljivost) može se ublažiti kazna.”

                   OSNOV URAČUNLJIVOSTI

Ako je uračunljivost sposobnost učinioca da shvati značaj svojih dela i da upravlja svojim postupcima, postavlja se pitanje na osnovu čega se jedno lice smatra uračunljivim. Po pitanju na čemu se zasniva uračunljivost, odnosno kada se učinilac jednog krivičnog dela smatra kao podoban za uračunljivost, postoje razna mišljenja i teorije u zavisnosti od filozofskog pravca koji se zastupa. O ovom pitanju postoje tri teorije: 1) teorija indeterminizma; 2) teorija determinizma; i 3) indiferentistička teorija.

1) Prema teoriji indeterminizma, uračunljivost se zasniva na slobodnoj volji, pa se kao podoban za uračunljivost smatra onaj čija je volja slobodna. Po shvatanju pristalica apsolutnog indeterminizma, volja je slobodna ako su njene odluke potpuno spontane. Usled toga, lični osnov krivične odgovornosti nalazi se u slobodnoj volji, pa se kao reakcija na krivično delo može pojaviti samo kazna sa ciljem odmazde, odnosno ispaštanja zbog slobodne volje.