UVOD
Nema krivice, a time ni krivičnog dela ukoliko je u konkretnom slučaju, pri dejstvu
određenih okolnosti, isključeno svesno i voljno postupanje učinioca krivičnog dela.
Subjektivni osnovi isključenja krivičnog dela su:
1) Neuračunljivost
2) Sila i pretnja
3) Stvarna zabluda i
4) Pravna zabluda
Osnovni element krivice predstavlja uračunljivost čije postojanje se kod učinioca
krivičnog dela uvek pretpostavlja. Zato se u Zakoniku ne određuje pojam uračunljivosti već
pojam neuračunljivosti, pri čijem postojanju ne postoji krivično delo. Iz teorije krivičnog
prava, razmatrajući pojam krivičnog dela, učimo da nema krivičnog dela bez subjektivnog
dela krivice. Teorija krivičnog prava, ipak nije u stanju da adekvatno objasni pravnim laicima
kako da nazovemo postupke one osobe koja se sa stanovišta zakona ne smatra krivom, jer u
trenutku izvršenja dela nije bila uračunljiva. Sa stanovišta krivičnog prava lica sa mentalnim
poremećajima izazivaju najčešće interesovanje kao mogući učinioci krivičnih dela. Svaka vest
o izvršenju nekog svirepog, podmuklog ili masovnog ubistva izaziva slične reakcije javnosti:
radoznalaost, zgražanje, saosećanje sa porodicom žrtve. Često ćemo i kada ne znamo ko je
učinio krivično delo svi da prokementarišemo da je to mogao da uradi samo neki ludak.
Predrasude javnosti su uglavnom, da teška krivična dela sa elementima nasilja čine duševno
poremećene osobe. Niko ne može da opovrgne da oni čine krivična dela, međutim samo 4%
od ukupnog broja duševnih bolesnika je registrovano kao izvršioci nekog krivičnog dela.
Laičko posmatranje opasnosti duševno bolesnih osoba često je mnogo gore nego što to
stvarno jeste, zbog toga su opasne zablude, predrasude ili na osnovu toga zasnovane procene.
~
1
~
POJAM URAČUNLJIVOSTI
Uračunljivost predstavlja skup određenih psihičkih svojstava, odnosno sposobnosti
učinioca krivičnog dela. Ta svojstva dele se na intelektualna i voljna. Iz tog razloga,
uračunljivost se definiše kao intelektualnih i voljnih sposobnosti na osnovu kojih se učiniocu
delo može psihički pripisati.
Intelektualna svojstva obuhvataju sposobnost učinioca da shvati značaj svog dela. Reč
je o sposobnosti rasuđivanja, shvatanja prirode i značaja dela koje je učinio, što znači da je
učinilac sposoban da shvati delo koje je preduzeo.
Voljna svojstva obuhvataju moć odlučivanja, tj. upravljanja svojim postupcima:
učinilac poseduje sposobnost odlučivanja o tome da li će delo izvršiti ili ne.
Bez uračunljivosti nema ni krivične odgovornosti. Pod uračunljivošću se podrazumeva
određeno psihičko stanje ličnosti učinioca u vreme izvršenja krivičnog dela, koje se izražava u
njegovoj sposobnosti da pravilno rasuđuje (intelektualna svojstva), odnosno sposobnosti da
upravlja svojim postupcima (voljna svojstva).
1
Da bi učinilac mogao da ima određeni prihički
odnos prema delu koje je učinio, on prethodno mora da poseduje sposobnosti rasuđivanja i
odlučivanja. Lice koje ne poseduje ove sposobnosti ne može imati psihički odnos prema svom
delu jer nije u stanju da uopšte shvati značaj tog dela, tj. da odlučuje o tome hoće li ga izvršiti
ili ne. Zbog toga se uračunljivost smatra osnovom krivice, odnosno pretpostavkom koja je
neophodna da bi se o krivici uopšte moglo govoriti.
Krivično zakonodavstvo i naše krivično pravo prihvataju shvatanje po kome se pod
uračunljivošću podrazumeva sposobnost shvatanja značaja svog dela i sposobnost upravljanja
svojim postupcima. Ali od značaja je to da Krivični zakonik Srbije ne daje pojam
uračunljivosti. Po članu 23:
“ (1) Nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u stanju neuračunljivosti.
(2) Neuračunljiv je onaj učinilac koji nije mogao da shvati značaj svog dela ili nije mogao da
upravlja svojim postupcima usled duševne bolesti, privremene duševne poremećenosti,
zaostalog duševnog razvoja ili druge teže duševne poremećenosti.
(3) Učiniocu krivičnog dela čija je sposobnost da shvati značaj svog dela ili sposobnost da
upravlja svojim postupcima bila bitno smanjena usled nekog stanja iz stava 2. ovog člana
(bitno smanjena uračunljivost) može se ublažiti kazna.”
2
OSNOV URAČUNLJIVOSTI
Ako je uračunljivost sposobnost učinioca da shvati značaj svojih dela i da upravlja
svojim postupcima, postavlja se pitanje na osnovu čega se jedno lice smatra uračunljivim. Po
pitanju na čemu se zasniva uračunljivost, odnosno kada se učinilac jednog krivičnog dela
smatra kao podoban za uračunljivost, postoje razna mišljenja i teorije u zavisnosti od
filozofskog pravca koji se zastupa. O ovom pitanju postoje tri teorije: 1) teorija
indeterminizma; 2) teorija determinizma; i 3) indiferentistička teorija.
1) Prema teoriji indeterminizma, uračunljivost se zasniva na slobodnoj volji, pa se kao
podoban za uračunljivost smatra onaj čija je volja slobodna. Po shvatanju pristalica
1
http://krivicnopravo.blogspot.com/2014/07/17-uracunljivost-odnosno-neuracunljivost.html
2
Krivični zakonik Srbije, član 23
~
2
~
Hronični učinioci su oni kod kojih se sreću izvesne predispozicije u vršenju krivičnih
dela. U sadejstvu sa faktorima spoljašnje prirode, te predispozicije dobijaju obeležja
dispozicije u potpunosti kriminalne prirode. Ovi učinioci svojom trajnom sklonošću ka
vršenju kivičnih dela odgovorni su po tradicionalnim pravilima o uračunljivosti, ali takođe
predstavljaju i izvesnu opasnost jer nose u sebi izvesno opasno stanje. Za razliku od akutnih
učinilaca, kod kojih je uračunljivost jedini osnov odgovornosti, kod hroničnih učinilaca
pojavljuje se, pored uračunljivosti, i opasno stanje.
Kod neuračunljivih učinilaca postoji samo opasno stanje, kao jedini isključivi
kriterijum za primenu krivičnih sankcija u obliku mera bezbednosti.
NEURAČUNLJIVOST
Neuračunljivost je psihičko stanje koje je suprotno uračunljivosti. Neuračunljiv je onaj
učinilac krivičnog dela kod kog je usled duševne poremećenosti ova sposobnost za shvatanje i
odlučivanje bila isključena. Po zakonu, nije uračunljiv učinilac koji u vreme izvršenja
krivičnog dela nije mogao shvatiti značaj svog dela ili nije mogao upravljati svojim
postupcima usled duševne bolesti ili zaostalosti duševnog razvoja. To stanje obuhvata dve
osnovne komponente: duševnu poremećenost i nesposobnost za shvatanje i odlučivanje.
Duševna poremećenost može biti različitog porekla. Može biti nasledne prirode, zatim
urođene prirode, a može biti i stečena. Uzroci duševnih poremećenosti su veoma različiti i
mogu se podeliti na organske i socijalne. Uzroci organske prirode su: povrede ili tumori
mozga, moždana-infektivna oboljenja, trovanja krvnim i živčanim otrovima i samotrovanja.
Uzroci socijalne prirode najčešće se sastoje u teškoj adaptaciji prosečne ili neprosečne psihe
na običnu ili rđavu okolinu, odnosno na neobične prilike ili obične životne neprilike.
Klasifikacija duševnih poremećenosti zaista je teška jer one mogu biti veoma različite
i da imaju svoj osnov u različitim uzrocima. Takođe je veoma teško, pa i nemoguće, pronaći
dva istovetna slučaja nekog oblika društvene poremećenosti.
SMANJENA URAČUNLJIVOST
Bitno smanjena sposobnost nekog lica da shvati značaj svog dela i sposobnost da
upravlja svojim postupcima usled nekog stanja koje izaziva neuračunljivost naziva se
smanjena uračunljivost.
Ovo stanje, kao samostalni institut, uvedeno je u krivično pravo
zaslugom Sociološke škole. Klasična škola zasnivala je uračunljivost na slobodi volje i nije
priznavala stepenovanje uračunljivosti. Učinioci krivičnih dela mogli su biti samo uračunljivi
(ako poseduju sposobnost slobodnog odlučivanja) ili nauračunljivi (u slučajevima kada ova
sposobnost ne postoji).
Sociološka škola istakla je potrebu da se ispitaju i uvaže sve okolnosti koje mogu
doprineti osvetljavanju ličnosti učinioca i njegove individualnosti. Razlikovanje učinilaca na
one kod kojih postoji potpuna uračunljivost i na one kod kojih je uračunljivost smanjena,
predstavlja osnovnu okolnost za stepenovanje odgovornosti, a samim tim i za odmeravanje
kazne. Potreba za stepenovanjem proističe iz činjenice da je često vrlo teško postaviti granicu
između duševne poremećenosti koja dovodi do neuračunljivosti, i zdrave psihe, kada postoji
uračunljivost. Postoje i mnogobrojna stanja u kojima duševne poremećenosti ne isključuju u
potpunosti uračunljivost, ali ipak utiču na sposobnost rasuđivanja i odlučivanja. Usled razlike
~
4
~
