Uslovi slobodnog saobrađajnog toka

Visoka škola za primjenjene i pravne nauke “Prometej”

Banja Luka, Knjaza Miloša 10a

SEMINARSKI RAD

TEORIJA PROMETNIH TOKOVA

Uslovi slobodnog saobraćajnog toka

Mentor :                                                 Student:

Banja Luka, juni 2013 godine.

SADRŽAJ

UVOD..............................................................................................................................................2

1. KARAKTERISTIKE SAOBRAĆAJNOG TOKA...................................................................3

2. SLOŽENOST SAOBRAĆAJNOG  TOKA.............................................................................4

3. VRSTE I STRUKTURA SAOBRAĆAJNOG TOKA.............................................................5

3.1.

Neprekinuti tokovi............................................................................................................ 5

3.2.

Neprekinuti ali djelomično ometani tokovi......................................................................5

3.3.

Povremeno prekinuti tokovi..............................................................................................5

4. SASTAV ILI STRUKTURA SAOBRAĆAJNOG TOKA......................................................6

4.1.

Homogen tok.....................................................................................................................6

4.2.

Nehomogen tok................................................................................................................. 6

4.3.

Uslovno nehomogen tok................................................................................................... 8

5. VREMENSKA NERAVNOMJERNOST PROTOKA VOZILA............................................9

5.1.

Satna neravnomjernost u periodu jednog dana...............................................................10

5.2.

Satna neravnomjernost protoka vozila u periodu cijele godine......................................11

5.3.

Dnevna neravnomjernost protoka vozila u periodu sedam dana....................................15

5.4.

Dnevna neravnomjernost protoka vozila u periodu jednog mjeseca..............................15

5.5.

Dnevna neravnomjernost protoka vozila u periodu jedne godine...................................16

5.6.

Mjesečna neravnomjernost protoka vozila u periodu godine.........................................17

5.7.

Neravnomjernosti protoka po manjim vremenskim jedinicama od jednog sata.............18

ZAKLJUČAK................................................................................................................................22

LITERATURA.............................................................................................................................. 23

2

1. KARAKTERISTIKE SAOBRAĆAJNOG TOKA

Za   što   potpunije   opisivanje   saobraćajnih   tokova,   i   proučavanje   zakonitosti   kretanja 

motornih vozila u saobraćajnim tokovima na cestovnim saobraćajnicama, potrebno je definisati i 

značajnije karakteristike saobraćajnog toka, kao i karakteristične vrijednosti osnovnih parametara 

saobraćajnog. 

Karakteristične   vrijednosti   osnovnih   parametara   saobraćajnog   toka   od   značaja   su   za 

adekvatno opisivanje relacija između osnovnih parametara saobraćajnog toka i za rješavanje 

konkretnih saobraćajnih problema.

U red važnijih karakteristika saobraćajnog toka, značajnih za opisivanje zakonitosti kretanja 

vozila   u   saobraćajnim   tokovima   na   cestovnim   saobraćajnicama   i   za   sadržajnije   opisivanje 

osnovnih   parametara   saobraćajnog   toka,   prije   svega   protoka   vozila,   uključeno   je   složenost 

saobraćajnog toka, opštii uslove odvijanja saobraćaja, sastav ili strukturu saobraćajnog toka i 

vremenska neravnomjernost saobraćajnog toka.

2. SLOŽENOST SAOBRAĆAJNOG  TOKA

U   opisivanju  saobraćajnih  tokova   i   zakonitosti   kretanja   motornih   vozila   u  saobraćajnim 

tokovima   na   mrežicestovnih saobraćajnica,   pri   korištenju   osnovnih   parametara  saobraćajnog 

toka, a prije svega protoka vozila, od značaja je znati i kakav je saobraćajni tok sa stajališta broja 

nizova i smjerova. Sa tog stajališta prometni tok može biti:



jednostavan i 



složen tok.

Jednostavan saobraćajni tok se sastoji od jednog niza vozila koja se kreću u jednom pravcu i 

u   jednom   smjeru.   Najmanji   broj   vozila   koja   s   obzirom   na   interakcijsku   međuzavisnost   u 

kretanju, mogu činiti jednostavan saobraćajni tok, iznosi dva vozila.

Jednostavan saobraćajni tok predstavlja osnovu, tj. ima značenje baznog (mjerodavnog) toka, 

za definisanje fundamentalnih - teorijskih relacija između osnovnih parametara saobraćajnog 

toka.

Složen saobraćajni tok se sastoji od dvaju ili više jednostavnih saobraćajnih tokova koji, s 

obzirom na međusobne odnose nizova i smjerova, može biti:

4

1. složen   tok   od   dvaju   ili   više   jednostavnih   tokova   međusobno   paralelnih   u   istom   ili 

suprotnom smjeru

2. složen tok od dvaju ili više jednostavnih tokova koji se međusobno isprepliću

3. složen tok od dvaju ili više jednostavnih tokova koji se međusobno sijeku, ulijevaju ili 

odlijevaju.

Realni saobraćajni tokovi najčešće pripadaju grupi složenih saobraćajnih tokova. Zbog toga 

kada je riječ o realnom saobraćajnom toku, pojam protoka vozila kao i pojmovi ostalih osnovnih 

parametara moraju biti obogaćeni objašnjenjem o kakvom se saobraćajnom toku radi, obzirom 

na   prednju   klasifikaciju,   kao   i   obzirom   na   raspodjelu   protoka   po   smjerovima,   nizovima   i 

pravcima.

3. VRSTE I STRUKTURA SAOBRAĆAJNOG TOKA

S obzirom na uslove odvijanja saobraćaja saobraćajni tokovi mogu biti: 

1



neprekinuti,



neprekinuti ali djelomično ometani i 



povremeno prekinuti tokovi.

3.1.

Neprekinuti tokovi 

Neprekinuti tokovi su tokovi kod kojih na uslove kretanja vozila jedino, djeluje njihova 

međusobna interakcija, koja je u prvom redu ovisna o gustoći toka. Uslove za neprekinute tokove 

pružaju   saobraćajne   dionice,   prije   svega   dionice   autocesta.   Neprekinuti   saobraćajni   tok 

predstavlja osnovu, tj. ima značenje baznog (mjerodavnog) toka za definiranje, fundamentalnih - 

teorijskih, relacija između osnovnih parametara prometnog toka.

3.2.

Neprekinuti ali djelomično ometani tokovi 

Neprekinuti ali djelomično ometani tokovi su tokovi kod kojih na uslove kretanja vozila, 

pored njihove međusobne interakcije, utiču i promjene saobraćajne trake u kretanju vozila zbog 

ulijevanja ili izlijevanja. 

1

Kuzović,LJ.,Bogdanović,V.,Teorija saobraćajnog toka,Novi Sad, 2010 godine,str.68

5

Ukoliko   je   homogen   tok   sastavljen   od   putničkih   automobila   potpuno   istih   tehničko-

eksploatacijskih karakteristika kojima upravljaju vozači potpuno istih psihofizičkih osobina i 

potpuno iste motivisanosti za vožnju, to je tzv. idealan - homogen tok. 

Idealan - homogen prometni tok praktično ne postoji. Značajno je istaknuti da idealan - 

homogen   saobraćajni   tok   ima   značenje   baznog   (mjerodavnog)   toka   za   definisanje 

fundamentalnih relacija između osnovnih parametara prometnog toka.

Tok sastavljen 100 posto od putničkih automobila često se naziva približno idealan tok, ili 

homogen tok i kao takav ima značenje baznog (mjerodavnog) toka u domeni praktičnog tretmana 

uticaja sastava toka na uslove kretanja vozila u saobraćajnom toku.

4.2.

Nehomogen tok

Realan tok je u principu nehomogen ili mješovit tok

, 

odnosno to je tok sastavljen od dva ili 

više različitih vrsta motornih vozila naziva se nehomogen ili mješoviti tok.

Stepen   nehomogenosti   saobraćajnog   toka   izražava   se   postotnim   udjelom   ostalih   vozila 

(autobusa, kamiona i auto-vlakova) u saobraćajnom toku. Postotni udio ostalih vozila   Pk    u 

saobraćajnom toku iznosi:

3

Pk  = (q – qpA / q) * 100  [%]

Stepen homogenosti saobraćajnog toka izražava se postotnim udjelom putničkih automobila 

u saobraćajnom toku. Postotni udio putničkih automobila PpA u prometnom toku iznosi:

PpA = (q – qkv / q) * 100  [%]

Stepen nehomogenosti saobraćajnog toka često se iskazuje i karakteristikama vozača u toku 

(oni koji redovno voze i tzv. vikend vozači). Sastav saobraćajnog toka, tj. pitanje u kojoj je mjeri 

tok   homogen   ili  nehomogen,   predstavlja  značajnu   karakteristiku   toka   o   kojoj   snažno   zavise 

uslovi koji vladaju u saobraćaju  na mreži. Sa porastom stepena nehomogenosti toka pogoršavaju 

se uslovi u prometnom toku u odnosu na uslove u homogenom toku. 

Razlog   pogoršanju   uslova   u   saobraćajnom   toku   kod   nehomogenog   toka   u   odnosu   na 

homogeni tok je prije svega što ostala (autobusi, kamioni i auto-vlakovi) tzv. komercijalna vozila 

imaju   veće   dimenzije   (dužinu,   širinu,   visinu),   a   lošije   vozno-dinamičke   karakteristike 

3

Dadić I.,Kos G.,Teorija i organizacija prometnih tokova, Zagreb, 2007 godine,str.49 

7