Uticaj klime na zdravlje ljudi

UVOD

Porast prosečne globalne temperature predstavlja ozbiljnu pretnju po naše zdravlje. Klimatske promene do kojih dolazi pospešuju širenje odredjenih zaraznih bolesti.Takodje je primećeno da je povećana učestalost odredjenih oboljenja – kardiološki, vaskularnih, neuroloških, plućnih i profesionalnih – usled porasta prosečne globalne temperature.
Povećanje temperature je prouzrokovano uvećanim oslobadjanjem ugljendioksida u atmosferu. Primećeno je i zabeleženo da tokom poslednjih 30 godina postoji konstantno povećanje oslobadjanja ugljendioksida u atmosferu, što je rezultat korišćenja različitih vrsta goriva i industrijskih aktivnosti.
Ljudske aktivnosti nanose ozbiljnu štetu okolini. Smanjenje ozonskog omotača i porast globalne temperature su na žalost kontinuirani fenomeni. Njihovi biološki efekti se ne mogu predvideti a negativne posledice mogu imati katastrofalne efekte po ljudski rod.
Mnogobrojne nacionalne i internacionalne organizacije kao što su Ujedinjenje Nacije sprovode studije koje procenjuju i nadgledaju situaciju. Kyoto protokol ima odredjene ciljeve (kao na primer 7% smanjenje ispuštanja ugljendioksida u atmosferu u narednih 10 godina) što će se postići putem internacionalne saradnje.

 
METEOPATOLOGIJA

Meteopatologija bavi se  promenama zdravih i bolesnih osoba. Osetljivost na klimatske i vremenske promene najviše je zastupljena kod ljudi, pa se često žale na poteškoće, za koje ne znaju uzrok. Mnogobrojne osobe se žale da ih “boli proleće”, a neke boli jesen, pa su stari Rimljani i Grci opazili delovanje klime na ljudsko zdravlje, a i Hipokrat je to dobro znao.. Manje ili više svi osećamo vremenske promene, na koje neki reaguju a neki ne. 3% stanovništva su sigurno meteopati i to svaka četvrta mlada osoba, a svaka druga ili treća starija osoba oseća vremenske promene. Mora se istaći da metopatija nije bolest, ali izaziva tegobe i utiče na ljudsko raspoloženje i zdravlje u bilo koje doba godine, a javljaju se kao toplotni udar, gubitak tečnosti, teške noge, “reumatski” bolovi, promene na koži. S dolaskom proleća u vazduhu se menjaju elektroliti, vazduh  južnog vetra prepun je pozitivnih jona tzv. “ubicama”, pa se promene jače osećaju. Takvim danima hirurzi izbegavaju operisati. S kišom promene obično nestaju, jer je klima biološki aktivna samo kada se menja. Promene se javljaju na “frontovima” iz toplog ciklona u hladni, što vidimo svake večeri na tv prognozi. Kako izbeći promene vremena odnosno nevremena? Potrebna je aklimatizacija, a to je prilagodljivost na klimu i promene gde se živi. Na visinama potrebno je prilagoditi se kroz 3 dana. Na moru je potrebno 3 nedelje, inače se može pojaviti nesanica, glavobolja, gubitak apetita i dr. Trajnu prilagođenost klimi nazivamo inklimatizacija. U mikroklimatskim uslovima može pomoći veštačka klimatizacija, ili jonizatorima. Kako bi izbegli delovanje vremena na psihički labilne osobe treba se naučiti pratiti klimatske promene kroz godinu i meteorološke prognoze.
Vreme ima veliki uticaj na ljudsko zdravlje. Dokazano jeda je ono povezano sa visokom stopom mortaliteta i velikim brojem ljudi koji pate od upale pluća, gripa, bronhitisa, kardiovaskularnih oboljenja, čira.
Većina istarživanja pokazuju da smrtnost tokom ekstremnih vrućina varira u zavisnosti od uzrasta, pola, faktora. Procenjije se da se 1.327 smrtnih slučajeva desilo  u Sjedinjenim Državama 1980. godine kao rezultat toplotnih talasa, a samo u Misuriju 25% ukupnog broja. Faktori koji utiču na smanjenje rizika su upotreba klime, često vežbanje, potrošnja tečnosti, boravak u tamjijim prostorijama.
Vlaga ima značajan uticaj na smrtnost. Ona takđe ima značajan uticaj na mortalitet tokom zime, jer hladan, suv vazduh dovodi do bolesti gornjeg respiratornog trakta i veće su šanse za mikrobiološke i virisne infekcije. Padavine u obliku snega su takođe povezane za promene u smtnosti stanovništva.
Postoji veliki broj literature posvećene uticaju klime na zdravlje ljudi . Većina istraživanja je urađeno od strane medicinskih naučnika ali i od strane klimatologa.