ВОЈСКА И ПОЛИЦИЈА
*
Појам и облици војске
Под војском се подразумева целокупност оружаних снага (војне силе) једне
државе. Војска је, с једне стране, аутономни и издиференцирани чинилац у држави, а с
друге, она је државни орган и као таква саставни део државног апарата. Основни узрок
постојања војске и основни разлог због којег грађани треба да служе војни рок јесте још
увек нужност одбране државе. Та нужност повлачи за собом војну обавезу грађана
једне државе, чак и када је она скопчана с великим животним ризицима. Поред
припреме за непосредно спречавање окупације државне територије од стране агресора,
функција војске је и да делује превентивно, као средство одвраћања агресора, чиме
војска, исто тако, доприноси смањивању опасности од угрожавања безбедности земље.
Војска, дакле, обавља једну од основних функција сваке државе – одбрамбену
функцију, функцију заштите спољних граница државе. Та основна функција војске –
одбрана државе од спољне агресије – уставноправно се изражава као одбрана
суверености и територијалног интегритета државе. Поред ње, војсци се нормативно или
стварно додељује и једна унутрашња функција, која се одређује као заштита уставног
поретка.
Данас постоје три система попуне и организације војске. То су:
1) професионална војска заснована на људству сталног састава и плаћеним
добровољцима на одређени рок; 2) регрутни систем, заснован на обавези служења
војног рока са више или мање добровољаца под уговором (чиме се карактерише и
комбиновани систем попуне); 3) милицијски тип војне организације. Први облик војске
постоји у САД, Великој Британији, Канади. Он се зачео у Енглеској, као израз
колонијалних потреба те земље за професионалном војском. Други облик војске је
практично комбиновани професионални и регрутни састав. При том, код овог облика
војске, величина професионалног контингента сталног састава (војника и старешина
под уговором) зависи од материјалних могућности земље, па самим тим од тих истих
могућности зависи и величина војске. Тај облик војске је најшире примењен у већини
европских држава, укључив и Србију. Трећи облик војске примењен је у Швајцарској,
*
Преузето из: Ратко Марковић,
Уставно право и политичке институције
, Правни факултет
Универзитета у Београду, Службени гласник, Београд, 2008, стр. 349-357.
Шведској, Аустрији и Израелу. Он се заснива на оружаној сили народа, која се
активира само у случају рата. У условима мира постоји само кадровска база и
повремена обука резервног састава. За милицијску војску карактеристично је да она
нема сталну оперативну готовост у време мира, него је стиче тек после извршене
мобилизације (С. Нишић).
За мирнодопске потребе Војска Србије располаже стајаћом војском, која се
заснива на мешовитом систему попуне. Тај систем подразумева да се стајаћа војска
састоји од регрутног дела (заснованог на начелу опште војне обавезе) и
професионалног дела (активни и рочни састав официра, подофицира и војника). Ратна
војска обухвата поред стајаће (активне) војске још и резервни контингент старешина и
војника.
Данас је услед сложености борбених техничких система, чије коришћење
захтева поделу рада и високу техничку специјализацију, доведена у питање
оправданост постојања масовне војске засноване на општој војној обавези. Савременим
војним оруђима и оружјима може руковати само специјализовани професионални војни
кадар и илузорно је очекивати да се за руковање њима може оспособити сваки
грађанин. Па и када би то било могуће, било би то сувише скупо и за економски
најразвијеније земље. Уз то, и у међународним размерама, већ је општеприхваћен став
о забрани употребе силе за решавање и превазилажење међународних супротности. Све
су то разлози да се масовна војска више не сматра беспоговорним симболом
националне суверености. Решења се траже у смањивању и професионализацији
(потпуној или делимичној) војске путем увођења професионалног или комбинованог
регрутно-професионалног облика војске. У таквим условима, кад је потпуна или
делимична професионализација војске нужност, у први план избија питање ефикасне
контроле и супрематије цивилних над војним органима.
Начела организације и положаја војске у демократском поретку
Начело
хијерархијског устројства
, централизованог командовања и
послушности је основно правило на којем је устројена и функционише војска. Из њега
произлази и одговорност за извршавање заповести. Ово начело је последица основне
функције војске и с тим у вези суштином војничког позива, који захтева способност
успешног супротстављања противнику у борби. Војска због тога мора бити компактна
друштвена организација и заснивати се на начелу беспоговорне и неприкосновене
2
