Odlomak

UVOD

Breskva (Prunus persica) je veoma raširena voćka u svetu (postoji oko 2 500 sorti). Iako se, prevedeno s latinskog, zove persijska šljiva, breskva je, zapravo, poreklom iz Kine i smatra se da je u Evropu doneo Marko Polo. Koristi se u sirovom stanju a pogodna je i za pravljenje kompota, sokova, džemova kao i za sušenje. Breskva, jedna od najpopularnijih voćnihvrsta u svetu, je znatno zastupljena u Evropi, Severnoj i Južnoj Americi, Australiji, Africi i Aziji, a gaji se u područjima sa umereno kontinentalnom klimom. Uzgoj breskvi počeo je pre 4000 godina u Kini, gde se naziv “breskva” odnosio na mladenku. Breskve su takođe bile simbol besmrtnosti i dugog života. Grčka Persija počele su s uzgojem bresaka 300 godina pre Hrista, dok su Rimljani preneli njen uzgoj na celu Evropu. Smatra se da su je Španci preneli u Novi svet, gde je sredinom 18. Veka, već postala autohtonom vrstom. Po svoj prilici, gajenje breskve u Kini prethodi pisanoj istoriji. Evropa je najveći proizvođač
breskve u svetu. Potom dolaze Severna Amerika (Kalifornija) i Azija. Od evropskih država, Italija je najveći proizvođač breskve. Na drugom mestu je Grčka, a zatim Španija i Francuska. U pogledu proizvodnje breskve u Srbiji, po broju stabala breskva je na petom mestu, sa 4, 27% ukupne površine pod ovom voćnom vrstom, iza šljive, jabuke, kruške i višnje. Breskva je sočan plod drveta Prunus persica. Okruglog je oblika, crvenkasto – žute boje, površine prekrivene dlačicama i svojstvene arome. Uzgojem se postiglo da danas imamo mnogo raznih sorti breskvi koje se uglavnom dele na: kalanke (sa lako odvojivom košticom) , durancije (sa teško odvojivom košticom) i nektarine (breskve s vanjskom površinom bez dlačica). Vreme dozrevanja ovog voća kreće se od proleća do kraja leta

Biljka kajsija (lat. Prunus armeniaca) iz porodice Rosaceae. Poznata je još kao Armeniaca vulgaris ili “Jermenska šljiva”, pošto su stari Rimljani smatrali da potiče iz Jermenije. Danas se misli da je prava domovina kajsija severna Kina i Kirgistan. Plod joj je sličan breskvi ili nektarini, žute ili narandžaste boje, ponekad s crvenim sjajem. Površina ploda je glatka i gotovo bez dlačica. Kajsije su koštunjičavo voće, u sredini ploda nalazi se tvrda košpica, koja sadrži sjemenku. Bogata je mineralnim sastojcima kao što su kalcijum, gvožđe i vitamin C. Oni se zaslužni za čvrste kosti, popravljaju krvnu sliku i zatežu vezivno tkivo. Pored toga kajsija sadrži visoki procenat betakarotina koji štiti kožu od štetnih sunčevih zraka i čini je istovremeno mekom i savitljivom. Sezona kajsija je od maja do septembra.

 

 

 

 

 

MORFOLOGIJA

Morfološke osobine breskve
Drvo
Drvo breskve izraste 2 – 5, izuzetno 9m u visinu, a prečnik krune dostiže 3 – 7m. Breskve imaju tipične oblike krune u svake sorte. Postoje sorte sa okruglom, široko okruglom, pljosnatom, ređe kupastom i piramidalnom krunom. U mladih stabala kruna je gusta, a u starih je obično retka.

 

 

Rodne grančice bresaka
Breskve donose glavni rod na mešovitim grančicama. Do početka pune rodnosti neke sorte rode i na prevremenim grančicama, a posle delimičnog promrzavanja rodnih pupoljaka i na majskim kiticama. Vodopije se ostavljaju za zamenu starijih, promrzlih, delimično povređenih grana u kruni breskve. U ostalim slučajevima one se režu u osnovi.

 

 

Pupoljci
Na kolencima mešovitih grančica i prevremenih grančica razvijaju se po dva sa strane – cvetna i jedan između njih – vegetativni pupoljak, a na majskim kiticama po dva do pet, zbijenih pri vrhu sa strane, su cvetni, a vršni je vegetativni (porasni) ; u cvetne grančice se razvijaju sa strane 5 – 8 cvetnih, a vršni je porasni; na slamastim grančicama, koje se retko zadržavaju u kruni za rod posle rezidbe, razvijaju se pojedinačni cvetni ili porasni pupoljci na kolencima. Cvetni pupoljci se ravnomerno razvijaju, po celoj dužini mešovite grančice u vecini sorti bresaka, ređe se razvijaju samo po sredini ili pri vrhu ili u donjoj trećini. Njihovo formiranje zavisi prvenstveno od sorte, ali nije isključen uticaj ekoloških činilaca (klima i zemljište).

 

 

Listovi
Listovi bresaka se razvijaju na mladarima u spiralnom rasporedu na kolencima. Oni se nalaze na kratkim peteljkama. Liske im izrastu u dužinu 4 – 7 cm, a u širinu 2 – 3 cm, sa nazubljenim obodom i u nekih sorti su naborane. U osnovi liske, u većini sorti, razvijaju se 3 – 8 bubrežastih ili loptastih žlezdica crvenkaste ili žućkaste boje.

 

 

Cvet
Iz jednog pupoljka najcešće se razvija samo jedan, ređe dva cveta. Postoje sorte sa zvonastim i sorte sa ružastim cvetovima. Zvonasti cvetovi imaju sitnije i uspravne krunične listiće, a ružasti imaju krupnije i povijene krunične listiće crvenkaste boje. Neke ukrasne forme imaju punčaste (pune cvetove brojnim kruničnim listićima) svetlocrvene boje, koje imaju po tri tučka u jednom cvetu. U ostalih sorti cvet ima kratku peteljku, ložu i na njoj 5 čašičnih, 5 kruničnih listića, 28 – 42 prašnika i po 1, rede 2 tučka. U većine sorti žig tučka se nalazi u ravnini antera prašnika.

 

 

Plod
Svaka sorta bresaka ima tipičan oblik i krupnoću ploda. Najveći broj sorti imaju okrugle, izduženo okrugle, tikvičaste ili izdužene sa povijenim vrhom, a ređe neke sorte imaju pljosnate plodove. Razne sorte bresaka imaju plodove različite veličine – sitne 60 – 70 g, srednje krupne 70 – 90g, krupne 100 – 190g, i vrlo krupne preko 200 grama. Plod breskve je prava koštunica. Njega deli na dva nejednaka dela trbušni šav po dužini. On je sastavljen iz kratke peteljke, pokožice, mesa i koštice. Pokožica je krem boje u belomesnatih, a u žutomesnatih je žuta, narandžasta, bledožuta sa crvenim prelivom. Ona je maljava u bresaka, a glatka je u nektarina. Lako se odvaja od mesa ploda u punoj zrelosti ili posle blanširanja. Meso ploda u belomesnatih sorti je krem boje, a u žutomesnatih je žuto, zlatnožuto, cilibarno ili narandžasto, protkano crvenim ili ružičastim žilicama, a rumeno oko koštice. Ono je u nekih sorti čvrsto, često i gumeasto, a u većini sorti je sočno, mekano, slatko – kiselo – slatko i vrlo prijatne arome. Koštica je izbrazdana izuvijanim brazdicama sa ponekim većim udubljenjem u pojedinim žljebovima. Ima oštar ili zaobljen vrh, dok je osnova malo zaobljena. Ona se u nekih sorti lako odvama od mesa, a u nekih se delimično odvaja ili je srasla s mesom. Prva grupa sorti se zovu cepače, a druga gloduše.

 

 

Koren breskve
Koren breskve je mesnat, žut sa cimetastom nijansom ili je pokriven sa ljubičastom nijansom, razgranat i žiličast. Raste pretežno u površinskim slojevima zemlje na dubini 20 – 60 sm, što zavisi od sastava zemljišta. Ima jaku apsorpcionu moć

 

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari