Zastita na radu

UVOD

Staranje o zaštiti zdravlja i bezbednosti na radu zaposlenih smatra se značajnim segmentom menadžmenta ljudskih resursa. Jer, organizaciji su potrebni zdravi radnici i radnici koji su zadovoljni načinom ostvarivanja i merama zaštite svojih legitimnih prava i interesa iz radnog odnosa. Samo takvi radnici mogu biti zadovoljni svojim položajem u organizaciji i biti uspešni u svom poslu. Menadžment organizacije treba da ulaže maksimalne napore za očuvanje i zaštitu njihovog zdravlja i njihove bezbednosti na poslu. U teoriji i praksi upravljanja ljudskim resursima i drugih naučnih disciplina (npr. radnog prava) pravi se razlika između:
1.    opšte zaštite zaposlenih, koja se odnosi na sve zaposlene i
2.    posebne zaštite zaposlenih, koja se odnosi na pojedine kategorije zaposlenih.

1.Pojam zaštite na radu

Pod zaštitom na  radu podrazumeva se celokupni sistem mera za sprečavanja  i eliminisanja potencijalnih opasnosti koje ugrožavaju život i zdravlje radnika odnosno radi obezbeđenja povoljnih radnih  uslova.
U užem smislu zaštita na radu se svodi na higijensko-tehničku zaštitu. Takvo shvatanje je danas neprihvatljivo zbog čega . Današnje shvatanje zaštite na radu je mnogo šire, pored higijensko-tehničke , obuhvata i socijalnu , psihološku, ekonomsku i druge zaštite na radu.
Opasnost predstavlja posebnu situaciju koja se stvara određenim rasporedom materijalnih faktora u prostoru u ponašanju čoveka, a koje prethodi nezgodi ili povredi na radu. U zavisnosti od toga treba razlikovati i povrede od nezgode. Svakoj povredi prethodi nezgoda, ali, može se  dogoditi i nezgoda bez povrede.
Povreda predstavlja telesno ili funkcionalno oštećenje organizma koje nastaje na radu ili  u vezi sa radom. U zavisnosti s tim treba razlikovati  i termine „povrede na radu“ i „povrede na poslu“ .  „povreda na poslu“ podrazumeva povredu čoveka na radnom mestu, neposredno u proizvodnji tj. radnom procesu. „Povreda na poslu“ ima šire značenje, kako povredu čoveka neposredno na radu, tako i povrede van radnog mesta u okviru radne organizacije, na putu od posla do kuće i obrnuto, na službenom putu i slično.
Od povrede na radu treba razlikovati i profesionalna oboljenja. Ona predstavljaju takve bolesti koje su prouzrokovane dužim neposrednim delovanjem elemenata fizičke radne sredine i uslova rada na određenim radnim mestima ili poslovima. Razlike između njih su evidentne:
    Povrede na radu se dešavaju u trenutku, profesionalne bolesti se razvijaju  postepeno,
    Trenutak povrede na radu je posebno određen, dok je kod profesionalnih oboljenja to teško utvrditi,
    Povrede na radu nastaju usled  neke neposredne opasnosti dok je uzrok profesionalne bolesti neka trajna ili ponavljajuća akcija mehaničkog, fizičkog, hemijskog ili biološkog izvora, kao posledica dugotrajnog, često neprimetnog proces.

2. Opšta zaštita zaposlenih

Briga o zdravlju i bezbednosti zaposlenih jedna je od značajnijih aktivnosti menadžmenta. Reč je o funkciji koja se neposredno odražava na individualnu i organizacionu uspešnost, troškove poslovanja i očuvanje ljudskih potencijala u organizaciji. Osim toga, staranje o zaštiti na radu i zaštiti zdravlja zaposlenih doprinosi većem zadovoljstvu zaposlenih, većoj produktivnosti i većoj zainteresovanosti za ostvarivanje organizacionih ciljeva i interesa.
Menadžment organizacije snosi punu odgovornost za obezbeđivanje neškodljivih i bezbednih uslova rada i očuvanje fizičkog i mentalnog zdravlja svih zaposlenih. Takva odgovornost, između ostalog, proizilazi i iz zakonskih propisa svake zemlje. Česte povrede i nesrećni slučajevi na radu, sve veći broj invalida rada i profesionalnih oboljenja i slični razlozi, doprineli su pooštravanju zakonskih i drugih propisa o zaštiti na radu, zaštiti zdravlja i bezbednosti na radu, posebnoj zaštiti žena i omladine itd .