Zaštita od diskriminacija vo ankete na Evropskata Unija

Voved

Edno od temelnite načela vo sekoe civilizirano opštestvo e načeloto na ednakvost, koe proklamira deka site luѓe se ednakvi vo pravata i zaslužuvaat ednakov i dostoinstven tretman, nezavisno od nivnite meѓusebni razliki na osnova na vrodeni ili steknati svojstva i osobenosti. Sekoj tretman na poedinecot so koj poradi navedenite razliki se vrši negovo isklučuvanje ili ograničuvanje i na toj način mu se zagrozuva ili onevozmožuva ostvaruvanjeto na socijalnite prava ili se dava predimstvo pred drugite lica na toj način isklučuvajќi go ili ograničuvajќi go vo ostvaruvanje na socijalnite prava pretstavuva diskriminacija, kako i povreda na dostoinstvoto. Načeloto na ednakvost vo možnostite i postapuvanjeto pretstavuva sostaven del na pravoto na rabota vo poširoka smisla. Diskriminacijata na rabota i vo vrska so rabotata se javuva mnogu često. Načinot i patot na nejzinoto spreluvanje se teški, bidejќi zad nea stojat interesnite sferi na kapitalot so cel za steknuvanje na ekonomska dobivka.
Načeloto na ednakvost i zabrana na diskriminacija vo rabotnite odnosi e vtemeleno na legalna i moralna pretpostavka deka kon rabotnicite koi po različni osnovi se slični treba slično i da se postapuva. Za taa cel neophodno e da se analiziraat okolnostite pod koi rabotnicite se smetaat za slični, kako i okolnosta što ќe se podrazbira pod ednakov tretman.

Koncept na ednakvost i ednakov tretman

Principot na nediskriminacija, e vo samata osnova na čovekovite prava i toj e rezultat, odnosno prirodna posledica na principot na pravoto na ednakva zaštita pred zakonot. Vsušnost, široko e prifateno stojališteto deka ednakvosta i nediskriminacijata pretstavuvaat pozitivna i negativna formulacija na eden ist princip. So drugi zborovi, ednakvosta znači otsustvo na diskriminacija, a počituvanjeto na principot na nediskriminacija meѓu luѓeto doveduva do ednakvost.
Ednakvosta i nediskriminacijata se smeta deka se mnogu složeni pravni poimi i deka nivnata sodržina i opfat ne se najprecizno utvrdeni vo meѓunarodnoto pravo za čovekovite prava, što proizleguva od nivnata dinamična priroda. Pritoa se ukažuva na toa deka konceptot na ednakvosta može da se odnesuva samo na relativno, odnosno na delumno ednakov tretman na isti slučai, a ne na apsoluten ili identično ednakov tretman. Ova ottamu što čovečkite suštestva i situaciite vo koi tie se naoѓaat ne možat da bidat sosema identični, tuku samo relativno ednakvi ili neednakvi, vo zavisnost od kriteriumite koi se zemaat predvid za razgraničuvanje na mnogubrojnite neednakvosti. Osven toa što e relativen, ednakviot tretman, e i relacionen koncept. Ednakviot tretman na edno lice mora da se sporedi so tretmanot na nekoe drugo lice, za da se utvrdi dali liceto e tretirano na ist ili na različen način. Vo meѓunarodnoto i vo domašnoto pravo postojat dva izvonredno široki konceptualni prioda kon prašanjeto na ednakvosta i nediskriminacijata, a toa se t. N. Formalna ednakvost i materijalna ednakvost, kako i direktnata i indirektnata diskriminacija, što odgovaraat na navedenite dva koncepta na ednakvosta.

Formalna ednakvost

Formalnata ednakvost ili pravnata ednakvost znači poseduvanje ednakvi prava i ednakov tretman, dodeka materijalnata ednakvost podrazbira deka rezultatot od tretmanot treba da bide ist. Znači, razlikata meѓu dvete formi na ednakvost e vo toa što formalnata ednakvost se odnesuva na prirodata na tretmanot, a materijalnata ednakvost se zanimava so rezultatot od odreden tretman. Formalnata ednakvost, isto taka, često se izednačuva so „ednakvosta pred zakonot,, koja, pak, se odnesuva na ednakvata primena na zakonite sprema licata na koi tie zakoni se odnesuvaat. Toa znači deka koga se primenuva, na primer odreden zakon na odreden način sprema mažite, toj zakon treba na ist način da se primenuva i sprema ženite. „Ednakvosta pred zakonot, spored nekoi avtori, e proceduralen princip koj bara so luѓeto da postapuva na ist način vo smisla na toa nekoi lica da ne se stavaat „nad zakonot,,. Meѓutoa, „ednakvosta pred zakonot,, može da se tolkuva i vo smisla na toa deka na site lica im pripaѓaat istite prava. Toa znači deka na site lica so pravoto treba da im bidat dadeni istite prava, bidejќi na ovoj način zakonodavecot, vsušnost, site luѓe gi tretira ednakvo. Vo ovaa smisla „ednakvosta pred zakonot,, ne e samo tehnički ili proceduralen princip, tuku i materijalen princip koj obezbeduva site luѓe da imaat isti prava. Konceptot na formalnata ednakvost ima ograničuvanja bidejќi i pokraj toa što na luѓeto im se dadeni, odnosno priznaeni istite prava, toa ne znači deka tie prava imaat ednakvo vlijanie za site, zatoa što site luѓe ne se naoѓaat vo ista situacija. So drugi zborovi, se smeta deka formalnata ednakvost mnogu go naglasuva primatot na poedinecot bez da ja zeme predvid opštestvenata i ekonomskata sostojba na odredeni grupi vo opštestvoto. Principot na formalnata ednakvost, so toa što se odnesuva na ednakviot tretman na licata za koi se smeta deka se vo relativno ednakva položba, ne dava odgovor na prašanjeto kako treba da se tretiraat licata koi ne se vo ednakva položba, odnosno vo kolkava mera takviot tretman treba da bide različen. Vo vakvi situacii se smeta deka treba da se primeni konceptot na materijalna ednakvost, koj se fokusira na ednakviot rezultat.