1.
УВОД
Криптовалута је дигитална или виртуелна валута дизајнирана да функционише
као средство размене. Користи криптографију да обезбеди и верификује трансакције
као и да контролише стварање нових јединица одређене криптовалуте. У суштини,
криптовалуте су ограничени уноси у бази података коју нико не може променити , осим
ако нису испуњени одређени услови.
1
Криптовалуте (енг."
cryptocurrency
") су специјалан облик дигиталне, односно
виртуалне валуте. Иако криптовалуте формално јесу средство размене, за разлику од
"реалних" валута још увек нису строго регулисане законом у већини држава, а у
појединим су и забрањене. Зачетник, а уједно и главни представник криптовалута, јесте
Биткоин (енг."
Bitcoin
"). Сам термин
Биткоин
означава истоимену организацију,
софтвер и протокол, док се термином
биткоин
означава јединица мере (скраћено
БТЦ
).
Принципи и алгоритми на којима су засноване све остале криптовалуте генерално
потичу од Биткоина.
Кључне речи: криптовалуте, дигитални новац, Bitcoin, Ethereum, Ripple
1 https://rs.cointelegraph.com/bitcoin-for-beginners/what-are-cryptocurrencies
Део нацрта закона о дигиталној имовини који се тиче злоупотребе на тржишту
наводи:
IV. ЗЛОУПОТРЕБЕ НА ТРЖИШТУ
Примена
Члан 38.
Надзорни орган примењује забране и захтеве из ове главе над активностима које се
обављају у Републици, а у вези са дигиталном имовином која је укључена у трговање
на платформи за трговање дигиталном имовином, односно за коју је одобрен бели
папир или накнадни бели папир.
Инсајдерске информације
Члан 39.
Инсајдерске информације су информације о тачно одређеним чињеницама које нису
јавно објављене, односе се директно или индиректно на једног или више издавалаца
или на једну или више врста дигиталне имовине, а које би, да су јавно објављене,
вероватно имале значајан утицај на цену те дигиталне имовине.
Значајан утицај постоји ако би разумни улагач вероватно узео у обзир такву
информацију као део основе за доношење својих инвестиционих одлука.
Информације из става 1. овог члана су информације о тачно одређеним чињеницама
ако се њима указује на низ околности које постоје или за које се разумно може
очекивати да ће постојати, или на догађај који се догодио или се разумно може
очекивати да ће се догодити, када су довољно специфичне да омогуће закључивање о
могућем утицају тог низа околности или догађаја на цену дигиталне имовине.
За лица одговорна за спровођење налога у вези са дигиталном имовином, инсајдерске
информације су и информације о тачно одређеним чињеницама добијене од корисника
дигиталне имовине у вези са будућим налозима тог корисника, односе се директно или
индиректно на једног или више издавалаца или на једну или више врста дигиталне
имовине, а које би, да су јавно објављене, вероватно имале значајан утицај на цену те
дигиталне имовине.
Забрана злоупотребе инсајдерских информација
Члан 40.
Забрањено је сваком лицу које поседује инсајдерску информацију да ту информацију
употреби непосредно или посредно при стицању, отуђењу и покушају стицања или
отуђења за сопствени рачун или за рачун трећег лица дигиталне имовине на коју се та
информација односи.
Одредбе става 1. овог члана примењују се на лице које је дошло у посед инсајдерске
информације путем:
1)
чланства у управи издаваоца;
2)
учешћа у капиталу издаваоца;
3)
приступа информацијама до којих долази обављањем дужности на
радном месту, вршењем професије или других дужности;
4)
кривичних дела које је починило.
Ако је лице из става 2. овог члана правно лице, забрана из тог става односи се и на
физичка лица која учествују у доношењу одлуке о вршењу трансакције, за рачун
правног лица о коме је реч.
Одредбе овог члана не примењују се на трансакције које се обављају приликом
извршавања доспеле обавезе стицања или отуђења дигиталне имовине, када је таква
обавеза резултат уговора који је закључен пре него што је лице дошло у посед
инсајдерских информација.
4
.
3.
Еволуција новца
3.1
Трампа
Трампа представља једноставно и директно трговање робе или услуга, без
посредника. Трампа је доминирала на малим локалним сеоским тржиштима и у
племенима. Данас нема велику практичну примену пре свега због глобализације и
проблема "дупле потражње" (Рибар ће рибу трампити за жито само ако њему лично
треба жито или ако верује да га може брзо и лако трампити са неким другим за нешто
што му заиста треба).
4 https://www.paragraf.rs/dnevne-vesti/141020/141020-vest12.html
и обележавања који су направили велики корак у стандардизацији,
институционализацији и преносивости кованица. Иако су кованице остале доминантни
новац у западном свету све до 17 и 18 века, издаваоци кованица били су у константном
искушењу да смање количину драгоцених метала у кованицама док су корисници
новчића били у искушењу да претопе кованице и продају метал. Металне кованице су
такође имале проблем да одрже стабилну вредност током времена. Промене у ценама
основних метала од којих су се кованице израђивале мењала је константно ефективну
вредност кованица у односу на почетну вредност, што је отежавало поређења
вредности током времена.
3.4
Папирни новац
Папирни новац је коришћен још од 11 века у Кини, али је прву јавну и масовну
употребу у западном свету добио након оснивања прве јавне банке у Амстердаму 1609.
године. Иако су депозитарне потврде за племените метале постојале у јужној Европи
вековима пре, Банка у Амстердаму је прва прихватала локалне, стране и оштећене
кованице и вредновала их по постављеним стандардима, те давала кредите у виду
рачуна у заједничкој вредности (банкарском новцу) и издавала признанице. За то је
банка наплаћивала административну надокнаду. Стандардизација је смањила потребу
за претапањем кованица и била је значајан корак ка већој функционалности европских
валута. Банка је такође увела претече неколико савремених концепата банака и
централних банака укључујући државне гаранције, облик правне присиле, кредитно
пословање итд. На почетку Банка је деловала искључиво као депозитна институција,
базирана 100% на постојећој резерви (нису давали зајмове који нису имали покриће).
Међутим, почели су са краткорочним позајмицама новца из депозита других за потребе
Дач Ист Инди
компаније.
Нажалост,
компанија је пропала и није измирила обавезе
према Банци Амстердама, те је Банка постала прва жртва претерано оптимистичног
кредитирања, што ће се понављати многим банкама касније.
Слика 2 – Размена добара за новац
