  Troškovi imaju veoma veliki značaj za poslovanje svih organizacionih sistema, pa
tako i preduzeća koje posmatramo u okviru ovog rada. Praćenje troškova, njihovog
nastajanja, razvoja, njihovo sistematizovanje i analiziranje po raznim kriterijumima u
cilju   njihove   racionalizacije   doprinose   svodjenju   u   potrebne   okvire   i   optimiziranju.
Racionalno   poslovanje,   njegov   koncept   i   alati   su   način   uklanjanja   nepotrebnih
aktivnosti u poslovnim procesima koji dovode do smanjenja troškova poslovanja i
davanja veće vrednosti proizvodima ili uslugama za njihove korisnike.

  Efektivno   i   efikasno   sagledavanje   troškova   kroz   adekvatnu   prizmu   omogućava
pravovremeno   anticipiranje   budućih   kretanja   mogućih   alternativa   poslovno   –
finansijskog   odlučivanja,   tj.   usvajanja   optimalnih   pravaca   daljeg   poslovanja
preduzeća koji će omogućiti njegov prosperitet.

Preduzeća danas deluju u nesigurnom poslovnom okruženju koje karakterišu nagle i
duboke promene, te nesigurna i neizvesna budućnost. Konkurenti se danas mnogo
bolje poznaju, njihove metode i tehnike proizvodnje postaju sve više ujednačene.
Fleksibilnost,  inovativnost  i  kontinuirano  usavršavanje poslovanja elementi  su koji
postaju sastavni deo strateškog pristupa izgradnje konkurentske prednosti. Uspeh u
takvom   okruženju   ostvaruju   samo   ona   preduzeća   koja   se   brže   i   delotvornije
prilagodjavaju   novim   okolnostima   na   tržištu.   Napredak   u   tehnologiji,   transportu,
komunikacijama,   elektronici,   obradi   podataka,   telekomunikacijama   i   novim
materijalima   omogućuju   globalizaciju   poslovanja.   Usled   tih   uticaja   proces
transformacije klasičnih oblika preduzeća neminovan je i nezaustavljiv.

Savremeni   organizacioni   oblici   preduzeća   u   savremenom   poslovanju   postaju
dominirajući   organizacioni   oblik   preduzeća.   Ovakve   organizacije,   zamenjujući
tradicionalne,   jedinstvene   organizacione   forme   omogućavaju   menadžmentu
preduzeća   racionalizaciju   troškova   poslovanja   i   efikasnije   iskorištenje   postojećih
kapaciteta,   pružajući   mu   tako   maksimalnu   fleksibilnost   u  odgovaranju  na  izazove
tržišta.

  Ekonomsku realnost devedesetih godina karakteriše ograničenost resursa za koju
se   nadmeću   brojne   profitne   i   neprofitne   organizacije.   To   nadmetanje,   u   mahom
slobodnoj tržišnoj utakmici karakteriše donošenje brojnih odluka kao što su : kako i
koliko resursa treba angažovati, po kojoj ceni, kad i za koje potrebe, kako najbolje
iskoristiti postojeće resurse  itd. Verujući da posmatranje – praćenje troškova ima
izuzetno veliku ulogu u pronalaženju odgovora na ova i slična pitanja, potrebno je
obratiti   pažnju   na   kvalitet   informacija   koje   treba   da   pomognu   menadžmentu
preduzeća u poboljšanju efikasnosti korišćenja pribavljenih resursa.

Procesi unutar preduzeća u svrhu stvaranja nove upotrebne vrednosti – proizvoda ili
usluga odvijaju se uz uzajamno delovanje osnovnih elemenata : radne snage,

Paunović B,

Ekonomika preduzeća

, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta,

Beograd 2006, str. 112

sredstava za rad i materijala. Svaki od ovih elemenata na specifičan način učestvuje
u stvaranju novog upotrebnog kvaliteta. Tom prilikom gubi se njihov upotrebni
kvalitet, čiji kvantitativni izraz predstavljaju troškovi, tj. finansijski predstavljeno
trošenje.

  Kombinovanje   elemenata   proizvodnje   podrazumeva   odgovarajući   kvalitativni,
kvantitativni i vremenski sklad koji se obezbedjuje uz pomoć funkcije menadžmenta
preduzeća. Svaki od navedenih elemenata svojim upotrebnim svojstvima doprinosi
odvijanju proizvodnog procesa i funkcionisanju preduzeća, pri čemu se ne može vršiti
njihova kvalitativna supstitucija, odnosno ona je konstantna dok se usavršavanjem
proizvodnih   postupaka   i   organizacijom   mogu   menjati   i   medjusobno   supstituisati
delovi svake od tih komponenti. Takodje, moguće su supstitucije izmedju pojedinih
elemenata u kvantitativnom pogledu, odnosno deo troškova jednog elementa može
se   supstituisati   troškovima   drugog   elementa   proizvodnje   u   cilju   racionalizacije
ukupnog trošenja po jedinici rezultata reprodukcije.

Kada se poslovanje odvija u uslovima smanjenog ili otežanog snabdevanja
sirovinama, energijom, informacijama, drugim vrstama materijala, kao i umanjene
potražnje za proizvodima ili uslugama, ili uz druge poteškoće koje opet uslovljavaju
nemogućnost iskorišćenja kapaciteta ili potpuno obustavljanje njegove eksploatacije
dolazi do neracionalne upotrebe kapitala uloženog na ovaj način. Ta neracionalnost
se ogleda u nemogućnosti reprodukovanja uloženih vrednosti u izgradnju kapaciteta.

Ukoliko u potpunosti izostane korišćenje ovih kapaciteta, može da dodje do gubitaka
kapitala uloženog u njegovo uspostavljanje. Ili ukoliko se proizvodni kapaciteti ne
koriste u potpunosti kapital koji je uložen u njegovu izgradnju će se reprodukovati
nedovoljno. Obično to uslovljava teškoće u ostvarivanju ekonomskih principa
poslovanja, odnosno ostvarivanje većih rezultata u odnosu na ulaganja.

Savremenu proizvodnju karakteriše veoma visok stepen koncentracije sredstava za
rad, u kojima je akumulirana ekonomska vrednost i ona predstavlja proizvodnu
pripremu, što podrazumeva efikasno organizovanje i korišćenje ovako pripremljenih
potencijala. Oni se manifestuju kao mogućnost raspoloživih sredstava za rad da
posluže u proizvodnji planiranog obima proizvoda ili vršenju usluga.

  Proces   reprodukcije   se   organizuje   u   okviru   ekonomskih   sistema   preduzeća   -
privrednih subjekata. Ove sisteme karakteriše povezivanje elemenata proizvodnje u
datom   kvalitativnom,   kvantitativnom   i   vremenskom   skladu   u   cilju   izvršavanja
postavljenih zadataka. Uslov za uspešno funkcionisanje jednog ovakvog sistema je
odgovarajuća   priprema   elemenata   proizvodnje,   koja   se   ogleda   u   posjedovanju
sredstava za rad, potrebne količine materijala i organizovanom radnom kolektivu.

Veličina   proizvodnog   kapaciteta   preduzeća   odredjena   je   obimom   i   delotvornošću
sredstava   za   rad,   oni   predstavljaju   akumuliranu   ekonomsku   vrednost   i   imaju
mogućnost   da   supstituišu   odredjenu   količinu   ljudskog   rada   i   materijala.   Razvoj
preduzeća  omogućava   unošenje   novih   sredstava   za  rad   u   proizvodnju   i   primenu
savršenijih tehnoloških postupaka, što podrazumeva veću efikasnost preduzeća. Obe

Paunović B, Paunović B, cit. rad, str. 113