ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У ПРИШТИНИ

Косовска Митровици

Семинарски рад

Предмет: Економске интеграције и ЕУ

Тема:

Економска политика Европске Уније

Ментор: Студент:

Проф.др Душанка Јововић

Миловић Благица 16/2018

Кос. Митровица 2019.

Садржај

Увод ………………………………………………………………………………….................................................

1.Атрибути економске политике ........................................................................................

2.Ограничења економске политике ..................................................................................

3.Ефикасност економске политике ....................................................................................

4.Кључни

економско-социјални

циљеви

развоја

тржишних

привреда

...........................

5.Различитост економско-политичких традиција земаља чланица ЕУ................

6.Конципирање економске политике у Европској унији ....................................

7.Заједничке економске политике ....................................................................

8.
Закључак ........................................................................................................

9.Литература .....................................................................................................

1. Атрибути економске политике

У најопштијем смислу, реч политика односи се на принципе којим се руководи

нека акција усмерена на реализацију прецизно дефинисаних циљева. Дефинисање тих
принципа подразумева одређивање носилаца акције, као и  циљева, мера, средстава
помоћу којих се постављени задаци остварују.  Речју, економском политиком држава
контролише   економске   активности.   Основни   атрибути   економске   политике   су:   1)
носиоци, 2) циљеви, 3) инструменти и 4) мере.

1) Носиоци

економске политике су субјекти који доносе мере и реализују зацртане

економске циљеве. У најширем смислу, то су државни и парадржавни органи, а ређе
политичке партије и остале политичке и интересне групе које имају утицаја на процес
доношења најразли-читијих економских одлука. Неке од ових институција могу
доносити економске одлуке које су обавезне само за своје чланове.

2) Циљеви

економске политике су пожељна стања економског система, као што су

пуна запосленост, стабилне цене, прерасподела дохотка. Могу бити: независни,
комплементарни, конфликтни, краткорочни, дугорочни.

Независни

су они код којих

остварење једног не доводи у питање реализацију другог циља. Код

комплементарних

остварење једног доприноси делими-чној или потпуној реализацији другог циља.
Илустрације ради, израженија стопа привредног раста условљава мању незапосленост,

Конфликтни

су они циљеви код којих остварење једног циља отежава или онемогућава

остварење другог циља. Примера ради, повећање извоза уз исти обим производње
условљава лошију снабдевеност домаћег тржишта.

Краткорочни или оперативни

циљеви су неизоставна компонента текуће економске политике. У групу краткорочних
циљева економске политике могуће је навести стабилност цена, побољшање платног
биланса земље и томе слично. Најважнији

дугорочни

циљеви економске политике се

односе на привредни раст, повећање економске ефикасности, смањење
неравномерности у расподели дохотка, повећа-ње међународне конкурентности и тако
даље.

3) Инсирументи

су средства помоћу којих носиоци економске политике остварују

поста-вљене   циљеве.   Путем  инструмената,   држава  делује   на  понашање   појединих
актера привређи-вања. Инструменти морају бити од стране државе добро осмишљени,
а   њихова   употреба   подразумева   изузетну   координисаност   акција.   Коришћењем
различитих   инструмената   држава   делује   посредним   путем   на  промену   понашања
појединих економских субјеката. Инструменти економске политике су варијабле које
контролише   држава   и   помоћу   којих   она   делује   на   економски   механизам   у   циљу
остварења кључних економских циљева. Треба напоменути да дејство инструмената
економске политике није једнозначно. Утицајем у правцу остварења неког прецизно
дефинисаног   задатка   може   се   истовремено   отежати   испуњење   другог   циља.   То   у
крајњој инстанци упућује на закључак да је процес креирања и реализације економске

политике изузетно сложен поступак који је неминовно праћен ризиком погрешних
процена и повлачења несврсисходних потеза.

Основни проблем у адекватном избору и квантитативном димензионирању

појединих инструмената произилази из многоструке међузависности циљева и
инструмената економске политике. Готово да и нема инструмента економске политике
којим се делује само на један циљ, али су ретки и циљеви који су под дејством само
једног инструмента. Ствар додатно компликује чињеница да су и циљеви и инструменти
међусобно веома зависни. У приниципу, што је већи број инструмената економске
политике, пут до конципирања конзистентне економске политике је лакши. Укратко,
мултиинструменталност је једна од битних карактеристика економске политике.

У литератури постоји велики број различитих начина разврставања

инструмената економске политике. По једном броју аутора све инструменте економске
политике могуће је поделити у следећих пет група: 1) инструменте јавних финансија, 2)
инструменте новца и кредита, 3) инстру-менте девизног курса, 4) инструменте директне
контроле и 5) инструменте промене институцио-налних аранжмана.  Интересантан је
приступ групе британских економиста који све инструменте економске политике деле
на:   1)   инструменте   фискалне   политике,   2)   инструменте   монетарне   политике,   3)
инструменте контроле цена и доходака, 4) инструменте девизног курса и 5) инстру-
менте политике запошљавања у јавном сектору. Разумљиво је да постоје и другачији
начини   разврставања   најважнијих   инструмената   економске   политике,   али   се   на
њиховој елаборацији нећемо детаљније задржавати.

4) Мере

економске политике су поступци усмерени у правцу промене или укидања

постојећих инструмената или, пак, увођења нових инструмената економске политике.
Мерама економске политике држава делује на активности привредних учесника у
жељеном смеру. Помоћу њих се реализују краткорочни и дугорочни економски
циљеви. На темељу најновијих спознаја економске теорије, савремена држава настоји
да палетом најразноврснијих мера креира најефикаснију економску политику.

2. Ограничења економске политике

Приликом истраживања основних атрибута економске политике у економској

литератури се често говори и о њеним објективним

ограничењима.

Премда у вези овог

питања не постоји јединство мишљења могуће је као посебна издвојити следећа четири
узрока ограничења економске политике: 1) међународни уговори, 2) постојање
неекономских циљева, 3) ограни-чења која долазе од законодавне власти и 4)
неизвесности у примени појединих инструмената и мера економске политике.

Јурковић, П.

(1997)

Фискална политика у економској теорији и пракси,

Информатор, Загреб, стр. 21.