Ekonomski fakultet u Beogradu
Monetarna ekonomija
Vrste bankarskih kredita
ESEJSKI RAD
Mentor: Svetlana Dr Popović
Student: Aleksandra Jevremčević
Br. Indeksa: 596/17
Beograd, maj 2019. godine
1
Sadržaj
Uvod.................................................................................................................................................2
1.Pojam kredita................................................................................................................................2
1.1 Krediti pravnim licima...........................................................................................................3
1.2.Krediti fizičkim licima...........................................................................................................6
2. Kamata.........................................................................................................................................7
2.1.Razlog nastanka kamate..........................................................................................................7
3.Kamatna stopa...............................................................................................................................8
4.Otplata kredita...............................................................................................................................9
5.Negativne strane bankarskih kredita.............................................................................................9
6.Zaključak.....................................................................................................................................10
Literatura.......................................................................................................................................11
3
1.1.Krediti pravnim licima
Najčešća je podela
kredita
prema roku dospeća i ekonomskoj funkciji na kratkoročne,
srednjoročne i dugoročne.
Kratkoročni krediti
imaju rok dospeća do jedne godine. Služe za finan
s
iranje
tekuće poslovne delatnosti, potrošnje,
odnosno za p
remošćavanje
tekuće nelikvidnosti.
U tu kategoriju ulaze;
kontokorentni, eskontni, lombardni, akceptni, rambursni
I
avalni kredit
-
Kontokorentni kredit
K
ratkoročan je kredit
zato
što ga banka odobrava u korist tekućeg
računa komitenta. Sredstva
odobrenoga kredita komitent može koristiti za promet i plaćanje, odnosno izdavati naloge za
plaćanje iznad vlastitih sredstava na računu.
Iako se kredit odobrava do iznosa najviše utvrđenog
kreditnog limita,
komitent
može koristiti kredit i u manjem iznosu od ugovorenog. Pritom
komitent plaća
kamate samo na
iskorišćeni
d
e
o takve „otvorene kreditne linije“, a na
neiskoriš
ć
eni
d
e
o plaća proviziju banci. Kontokorentni kredit vrlo je raširen oblik
kratkoročno
g
kreditnog kreditiranja, koji komitentu omogućuje jednostavnije premošćenje
kratkoročne
nelikvidnosti
, elastičnu i racionalnu upotrebu kredit
.
Kamatne stope na
kontokorektne kredite su
u pravilo više nego na ostale vrste kredita jer njegovo odobravanje banci nameće potrebu
višestepenog održavanja likvidnosti.
-
Eskontni kredit
K
ratkoročni je kredit na temelju zaloga (najčešće robne) menice,kojom banka kupuje određeno
potraživanje pre njegov
og
dosp
e
ća uz naplatu eskonta, tj. kamat
e
, provizije i troškova za svoje
usluge. Kamata koja se pritom obračunava odnosi se na razdoblje od dana isplate eskontnog
kredita do dana
dospeća menice. Eskontiranjem menice robni kredit pretvara se u bankarski
kredit,
čime se potraživanje prema kupcu pretvara u potraživanje prema banci. Eskontni
krediti
odobravaju se na kraće rokove (u pravilu nekoliko meseci), tj. do dospeća
menice. Kada menica
dospe, dužnik po eskontnom kreditu mora vratiti banci
odobreni iznos kredita. Ako se to ne
dogodi, banka će
aktivirati
menicu i naplatiti
traženi iznos od bilo kojeg
meničnog
dužnika. Budući
da eskont
ovanu
menicu banka može reeskontirati kod središnje banke ili neke druge
komercijalne banke,
menični kredit, sa stajališta likvidnosti, povoljnij
i
je za poslovnu banku nego
ostali
oblici kredita.
-
Lombardni kredit
K
ratkoročni je kredit na temelju zaloga pokretnih stvari ili
HOV-a (izuzev menice) koje ostaju
vlasništvo,
ali su do
trenutka otplate u posedu banka. Predmet lombarda najčešće s
u
pokretne
stvari
poput predmeta od plemenitih metela, umetnička dela, HOV I slično. Založeni predmeti
