KRIMINALISTIČKO-POLICIJSKI UNIVERZITET
CARA DUŠANA 196, ZEMUN, BEOGRAD
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA: BEZBEDNOST PRODATA I INFORMACIJA
TEMA: BEZBEDNOST WI-FI MREŽE
MENTOR: STUDENT:
Prof. Dr Brankica Popović Katarina Đorđević 2B1/0034/16
Zemun, Januar, 2020. godina
2
SADRŽAJ
1. UVOD……………………………………………………………………………3
2. PREGLED STANDARDA WI-FI MREŽA…………………………………….4
3. NAČIN RADA…………………………………………………………………..5
4. FIZIČKE KOMPONENTE WI-FI MREŽA…………………………………….6
5. ANTENE………………………………………………………………………....7
6. PRISTUPNI UREĐAJI………………………………………………………….9
7. TIPOVI, POSTAVKE WI-FI MREŽA………………………………………….10
8. SIGURNOST WI-FI MREŽA…………………………………………………...11
9. PRIMERI…………………………………………………………………………12
10. TIPOVI ZAŠTITE………………………………………………………………..14
11. ZAKLJUČAK……………………………………………………………...……..17
12. LITERATURA……………………………………………………………...…….18
4
trošenje mrežnog prometa i novaca bez znanja korisnika. To predstavlja poseban problem ako se
radi o vezi koja se naplaćuje po količini ostvarenoga prometa - što nalikuje krađi struje ili
telefonske veze od suseda. Drugi mogući problemi su uobičajeni za računarske mreže - od krađe
poverljivih i privatnih informacija do podmetanja virusa, trojana i sl. Rešenje je u korišćenju
sastava za enkripciju novije generacije tipa WPA, WPA2, AES i slični, o kojima će biti više
reči u daljnjem delu teksta.
PREGLED STANDARDA Wi-Fi MREŽA
Wi-Fi
,
Wireless-Fidelity
(
IEEE 802.11
) je bežična mreža gde se podaci imeđu
dva ili više računara prenose pomoću radio frekvencija (RF) i odgovarajućih antena. Najčešće se
koristi u LAN mrežama (WLAN), ali se u poslednje vreme sve više nudi i bežični pristup WAN
mreži - internetu. Wi-Fi je brand Wi-Fi Alianse koja propisuje standarde i izdaje certifikate za
sve Wi-Fi uređaje. Wi-Fi je 1991 godine izumila NCR Korporacija/AT&T u Nieuwegeinu,
Holandija. Prva mreža se zvala WaveLAN i radila je na brzinama od 1 do 2 Mbit/s. Ocem WiFi-
a se smatra Vic Hayes čiji je tim osmislio standarde za Wi-Fi kao što su IEEE 802.11b, 802.11a i
802.11g.
•
802.11a
standard ima teoretsku brzinu od 54 megabita u sekundi, no najčešće ona iznosi oko 30
megabita/s. Ovaj standard je skuplji jer WiFi kartice zasnovane na a standardu rade na višim
frekvencijama (5GHz, za razliku od 2.4 GHz kod b i g standarda)
•
802.11b
standard predstavljen 1999. u isto vreme kada i 802.11. Kao i 802.11, radi u 2.4 GHz
spektru. Brzine transfera podataka su povećane na 11Mbps korišćenjem Complementary Code
Keying (CCK) tehnologije, koji je bio vrlo ekonomična nadogradnja postojećih 802.11 čipseta.
To je omogućilo masovnu proizvodnju jeftinih i dovoljno brzih uređaja, te započelo proces
popularizacije 802.11X tehnologija. Realne brzine transfera su oko 5 Mbps.
5
Koristi maksimalno 14 kanala (čija legalnost zavisi o regiji, npr. SAD 11, Europa 13...) od kojih
su nepreklapajuća 3.
Neslužbeni standard 802.11b+ donesen je od strane proizvođača Texas Instruments i njihovog
ACX100 čipseta. Donosi brzine transfera od 22 i 44 Mbps, korišćenjem Packet Binary
Convolution Coding (PBCC) modulacijske tehnike. Povećana je i sigurnosti. Realne brzine
transfera su oko 10Mbps.
•
802.11g
Završni prijedlog 802.11g standarda donesen je 2003. godine. Ovaj standard je danas
daleko najpopularniji i defakto sinonim za WiFi. Unatrag je kompatibilan sa 802.11b standardom
te donosi brzine transfera od 54 Mbps. Koristi Orthogonal Frequency-Division Multiplexing
(OFDM) modulaciju za brzine transfera od 6, 9, 12, 18, 24, 36, 48, i 54 Mbit/s, za brzine od 5.5 i
11 koristi CCK modulaciju (kao 802.11b) te Differential Binary/Quadrature Phase-shift Keying
+ Direct-Sequence Spread Spectrum (DBPSK/DQPSK+DSSS) za 1 i 2 Mbit/s. Realna
maksimalna brzina je oko 22Mbit, a koristi iste kanale kao i 802.11b.
NAČIN RADA
Wi-Fi mreže rade uz pomoć veoma jednostavne radio tehnologije, jedina razlika je to što se radio
signali pretvaraju u nule i jedinice. Slanje podataka preko radia nije novina jer se i Morzeov kod
binarno prenosio bez žica, no RF tehnologija je mnogo unapređena od vremena Morzeovog
koda, tako da je opseg informacija koje je moguće poslati pomoću radio frekvencija neuporediv.
Upravo je WiFi prvi iskoristio dobru propusnost i jednostavnost radio signala. WiFi radiji šalju
signale na frekvencijama 2.4 GHz (802.11b i 802.11g standardi) i 5 GHz (802.11a), gde se
koriste mnogo naprednije tehnike kodiranja kao što su OFDM (orthogonal frequency-division
multiplexing) i CCK (Complementary Code Keying) pomoću kojih se ostvaruju mnogo veće
brzine prenosa podataka samo uz pomoć radio valova. Razlog što se ove frekvencije koriste jest
što su ostale neiskorišćene od strane raznih armija ali i ostalih korisnika koje koriste zasebne
frekvencije za komuniciranje.
