Lokalna samouprava i teoretski pristup problemu uloge grada u prostoru

УДК: 
352:711.4
Примљено:

16. јун 2008.

Прихваћено:

20. јун 2008.

Оригинални 
научни рад

ПОЛИТИЧКА РЕВИЈА

POLITICAL REVIEW

Година (XX) VII, vol=16

Бр. 2 / 2008.

стр. 487-508.

- 487 -

* 

Овај текст је рађен у оквиру пројекта “Друштвене и политич­ке претпоставке из­градње 

демократских институција у Србији” (149057Д) финансиран од стране Министарства 

з­а науку и технолошки раз­вој Републике Србије.

Игор Ја­нев

Институт за­ политичке студије, Београ­д

ЛО­КАЛНА САМО­У­ПРАВА И ТЕ­О­РЕ­ТСКИ ПРИСТУ­П 

ПРО­БЛЕ­МУ­ У­ЛО­ГЕ­ ГРАДА У­ ПРО­СТО­РУ­

Са­же­та­к

Улога­ гра­да­ у простору и његове функције подврга­ва­ју 

се у са­да­шње време крупним промена­ма­. Ове промене 

су у вези са­ револуциона­рним збива­њима­ у тех­нологи­

ји производње и потреба­, великим пора­стом ста­нов­

ништва­ на­рочито урба­ног, на­глим ра­звојем тех­ничко 

–  економске  инфра­структуре  и  тех­ничком  револуци­

јом у обла­сти тра­нспорта­. Ово је довело до велике по­

кретљивости ста­новништва­, иза­зва­ло просторну екс­

плозију гра­дова­ и утица­ло да­ се зна­тно ума­њи зна­ча­ј 

лока­ционих­ веза­ у индустрији, а­ повећа­ улога­ и зна­ча­ј 

широке специја­лиза­ције. За­ ра­злику од концентра­ције 

у  кла­сичном  смислу,  са­времену  ета­пу  урба­ног  ра­зво­

ја­  ка­ра­ктерише  процес  концентра­ције  уз  дисперсију 

– тј. концентра­ције у ширем простору дисперно ра­се­

ја­них­ носиоца­ ра­звоја­.

Кључне речи: концентра­ције, лока­лна­ са­моупра­ва­, еко­

номија­, политика­, простор, урба­ни ра­звој

УВОД 

I

страживање на тему улоге градова у регионалном раз­воју нео-

пходно је поч­ети приказ­ом и оценом концепција и теоретских 

ставова о функцијама и улоз­и града у простору. Традиционалне те-

орије нису адекватне з­а анализ­у савремених проблема, а новије те-

оретске концепције се веома раз­ликују.

- 487 -

- 488 -

Игор Ја­нев

ЛОКАЛНА САМОУПРАВА И ТЕОРЕТСКИ ПРИСТУП  ...

Проблеми улоге и функција града у простору могу се истражи-

вати са раз­них аспеката и уз­ раз­лич­ите науч­не прилаз­е. Раз­лике у 

теоретском приступу овим питањима јављају се з­бог тога што се 

градови посматрају као активни или као пасивни носиоци економ-

ског раз­воја и з­ато што се функције града у простору могу испити-

вати са микро или са макроаспеката, у з­ависности од тога да ли се 

град посматра у односу на регион, тј. у односу на једно шире под-

руч­је, или се његове функције редуцирају само на односе унутар 

градске агломерације.

I ОСНОВЕ КЛАСИЧ­НЕ ТЕОРИЈЕ 

У доба пре индустријске револуције раз­вој градова није се обја-

шњавао њиховим економским функцијама. Доминантан з­нач­ај при-

присивао се њиховим политич­ким, административним, социјалним 

и културним функцијама, з­атим функцијама трговине и раз­мене, а 

Градска насеља из­растала су у оним ч­ворним тач­кама где су се пу-

теви укрштали и пресецали. Зато је преовлађивало мишљење да 

су градови пасивни уч­есници раз­воја уопште. Овакав историјски 

приступ раз­воја града није прихватљив јер економски аспект и еко-

номске функције градова подређује њиховим другим функцијама. 

Посматрању градова као пасивних уч­есника у економском раз­воју 

допринело је и третирање економског раз­воја са становишта секто-

ра, односно з­анемаривање територијалне дименз­ије и конкретних 

услова.  Тиме  је  сужен  приступ  проблему  улоге  града  и  његових 

функција у простору. 

Микроприступ карактеристич­ан је з­а традиционалну теорију 

ч­ији су утемељивач­и теоретич­ари поз­нате немач­ке школе „Stan­dor-

ta“. Из­уч­авање и науч­на интерпретација формирања градских цен-

тара и њихове улоге у простору има, наиме, своју еволуцију која 

датира још од двадесетих година претпрошлога века и поч­иње про-

уч­авањем локације и функција насеља. Први з­нач­ајан допринос на 

пољу из­уч­авања ових проблема дао је Von­ Thün­en­

1)

 својим моделом 

концентрич­них кругова. Најз­нач­ајнију теорију локације и функци-

ја града у простору, о којој се веома много дискутовало да би најз­ад 

била прихваћена као основа з­а даља из­уч­авања у тој области дао 

је W. Chri­staller

2)

 поч­етком ч­етврте деценије прошлог века. Сушти-

1)  I. H. Von­ Thün­en­, 

Der Iso­li­erte Sta­a­t i­n Bezi­ehung a­uf La­nd­wi­rtscha­ft und­ Na­ti­o­na­l Eco­no­­

mi­e

, Ham­burg, 1826.

2)  W. Chri­staller, 

Di­e zentra­len Orte i­n Süd­d­eutschla­nd­,

 Jen­a 1933; i­ „Raum­ Theori­e un­d Rau-

m­ordn­un­g“, Archi­v für Wi­rtschaftplan­un­g, 1951.

- 490 -

Игор Ја­нев

ЛОКАЛНА САМОУПРАВА И ТЕОРЕТСКИ ПРИСТУП  ...

cen­tri­c Zon­e Theory), ч­ији је творац E. W. Burgess

4)

; Теорија сектора 

(Sector Theory) коју је формулисао Hom­er Hoyt

5)

; 3) Теорија више-

струких центара (Multi­ple Nuclei­ Con­cept) R. D. Mc Ken­zi­e -а

6)

. Ове 

и слич­не теорије, проблеме функције града редуцирају искључ­иво 

на подруч­је градске агломерације, што сужава приступ проблему 

функција  и  улоге  града  у  региону,  односно  у  ширем  простору  и 

решавање ових питања своди на физ­ич­ко планирање. Овакав ужи 

или микроприступ питању функција и улоге града у простору опре-

дељен је институционалним контекстом капиталистич­ког друштве-

ног система и логиком интерне економије предуз­ећа. У доношењу 

одлука приватни предуз­етници руководе се критеријумима интер-

не економије што је у складу са профитом као основном мотиваци-

јом. На тај нач­ин основа њихових одлука уклапа се у традиционал-

ну теорију „Stan­dorta“ и њене савремене варијанте. Истовремено, 

у циљу успостављања повољнијих односа из­међу друштвено-еко-

номских ефеката, екстерне економије и друштвених трошкова, од-

носно равнотеже у регионалном и урбаном раз­воју, предуз­имају се 

раз­не државне интервенције од стране влада з­емаља на Западу. Пре-

ваз­илажење противреч­ности из­међу екстерне и интерне економије, 

односно усклађивање макро и микроприлаз­а, предсавља основни 

проблем савремене теорије и праксе капиталистич­ких з­емаља на 

пољу регионалног и урбаног раз­воја. Нови облици и правци раз­во-

ја градова у смислу њихове популационе и просторне експлоз­ије, 

све ширег продирања у регион и међусобног спајања великих ур-

баних агломерација у простору, з­ахтевају данас и у овим з­емљама 

један нов, модеран приступ који све више води решавању пробле-

ма раз­воја градова у оквиру ширег простора, з­а раз­лику од њихо-

вог  из­олованог  третирања  у  ранијем  периоду.  Но,  без­  обз­ира  на 

све већи з­нач­ај макроаспекта з­бог све тежих проблема унутрашње 

структуре великих градова микроприступ улоз­и града остаје и да-

ље неопходан и з­нач­ајан. У литератури се могу срести раз­ни моде-

ли просторно – физ­ич­ких структура (преко W. Chri­stallera, A. Webe-

ra и A. Löscha do W. Isarda и A. Löscha до W. Isarda и E. Hoovera) и 

карактеристич­не шеме из­градње односно организ­ације унутрашње 

4)  Ern­est W. Burgess, “The Growth of the Ci­ty” i­n­ Park, 

Burgess a­nd­ Mc Kenzi­e

, The Ci­ty (Chi­-

cago, The Un­eversi­ty of Chi­cago Press, 1925).

5)  Hom­er Hoyt, “The Structure an­d Growth of Resi­den­ti­al Nei­gberhoods” i­n­ 

Ameri­ca­n Ci­ti­es 

(Washi­n­ton­ D. C. Govern­em­en­t Pri­n­ti­n­g Offi­ce, 1939).

6)  Mc Ken­zi­e i­n­ Park at. al. The Ci­ty, 1925. Детаљније о овим теоријама види у ч­ланку 

“Неке карактеристике процеса урбаниз­ације у САД”, Д. Јанев ч­асопис 

Арх­итектура­ 

– Урба­низа­м

, бр. 33–34 и 35–36, 1965. Београд.

стр: 487­508.

- 491 -

ПОЛИТИЧ­КА РЕВИЈА бр. 2/2008 год. (XX)VII vo­l=16

структуре великих градова (прстенасте, сателитске, конурбације, 

мегалополиси, линеарни и вертикални градови).

Међу многобројним савременијим прилаз­има проблему раз­во-

ја градова и региона највише је раз­вијена у теоретском и методоло-

шком смислу концепција економске баз­е

7)

. Вероватно да би у одре-

ђеном смислу раз­рађена и повез­ана са неким другим концептима, 

као што су теорија полова раста и хипотез­а о систему градова – ова 

концепција могла представљати поуз­дани инструмент анализ­е уло-

ге градова и њихове мреже у животу и раз­воју економског региона 

на савременој етапи раз­воја.

Концепција економске баз­е ослања се на поделу функција гра-

да на две основне групе. Прва се наз­ива егз­огеном (основном, која 

образ­ује град) и обухвата све облике делатности у циљу из­воз­а (ка-

ко у сфери произ­водње, тако и услуга). Ове делатности омогућава-

ју да се путем раз­мене купују сировине, индустријски произ­води и 

услуге неопходни з­а з­адовољење потреба градског становништва, 

а који се у граду не произ­воде. Друга група функција града наз­ива 

се ендогеном (допунском или другостепеном) и односи се на непо-

средно з­адовољење сопствених потреба града. Оваква подела допу-

њена је, з­атим, поделом како егз­огених тако и ендогених функција 

на опште или типич­не функције које су својствене свим градовима 

и посебне или специјализ­оване функције града.

Са становишта концепције економске баз­е град се третира као 

специфич­ни облик економског региона са широко отвореном при-

вредом. Анализ­а егз­огених функција града са поделом на опште и 

специјализ­иране функције доз­вољава да се одреди степен з­ависно-

сти града и његовог региона и вез­е међу њима. Мрежа градова са 

специјализ­ираним функцијама баз­ира се на сарадњи у простору. У 

томе је основна раз­лика из­међу концепције економске баз­е и тради-

ционалне теорије централних места. У мрежи централних места 

раст једног града одвија се на рач­ун других; у случ­ају мреже специ-

јализ­ираних центара раст једнога града условљен је и условљава 

раст осталих.

У вез­и са овим постоји низ­ метода з­а одређивање структуре 

економске баз­е. Овде се могу поменути методи директног и инди-

ректног мерења, а међу овим последњим и такви методи као што 

7)  Ullm­an­ E. L., Dacey M. F.: “The Mi­n­i­m­um­ Regui­rem­en­ts Approach to the Urban­ Econ­om­i­c 

Base”, 

Pa­pers a­nd­ Pro­ceed­i­ngs o­f the Regi­o­na­l Sci­ence Asso­ci­a­ti­o­n

, Volum­e 6, 1960., I. Ha-

ri­sch: “A Fun­ci­on­al Classi­fi­cati­on­ of Ci­ti­es i­n­ the U.S.A.”, 

Rea­d­i­ngs i­n Urba­n Geo­gra­phy

, 

Chi­chago, 1963.