Medicinska škola „Dr Milenko Hadžić“, Niš
TEMA: ŽIVOT I RAD ČARLSA DARVINA
Nastavnik: Julijana Miljković Učenik: Anđela Stojiljković
Maj, 2020.
Slika br.1 – Čarls Darvin
Čarls Robert Darvin, rođen je 12. februara 1809. godine u mestu Šrusberi (Shrewsbury),
Engleska, kao peto od šestoro dece u imućnoj porodici lekara Roberta Voringa Darvina.
Čarlsov deda, Erazmus Darvin (1731 – 1802), uvaženi lekar i pesnik, među prvima je u
viktorijanskoj Engleskoj iznosio ideje o evoluciji života, koje je opisao u kontroverznoj knjizi
Zoonomia (1794). Majka, Suzana Vedžvud, bila je kćerka Džošue Vedžvuda, osnivača poznate
engleske fabrike porcelana.
Umrla je kada Čarlsu bilo samo osam godina. U svojoj „Autobiografiji“, pisanoj za decu i
unuke, Darvin opisuje sebe kao dečaka i mladića koji nije mnogo obećavao. Prisećao se reči
svog oca koji mu je govorio da će biti „sramota za svoju porodicu“, jer ga „zanimaju samo lov,
Zanimljiv je detalj iz pisma koje je Henslou uputio Darvinu u kome mu objašnjava zašto ga
preporučuje za putovanje brodom Bigl: „Ja sam istakao da smatram da ste Vi najkvalifikovanija
osoba za koju znam da će verovatno ispuniti to očekivanje. Ja sam istakao da to nije zbog toga
što ste Vi izgrađen prirodnjak, već da ste samo dovoljno kvalifikovani za sakupljanje,
posmatranje i beleženje svega što je vredno u prirodnjaštvu … Kapetan FicRoj želi čoveka više
kao partnera za druženje, a ne samo kolekcionara, i ne bi uzeo nikoga, ma koliko dobrog
prirodnjaka, ko se ne može preporučiti kao džentlmen“. Poziv Hensloa stigao je u momentu
kada je Darvin završio svoje studije i, vrativši se u rodni Šrusberi, razmišljao o sledećim
koracima u svom životu. Ponudu za putovanje koje je trebalo da traje pet godina, odbila su dva
prirodnjaka, ali je Čarls bio veoma zainteresovan. Robert Darvin se u početku protivio odlasku
sina na tako dugo i neizvesno putovanje, ali je ubrzo pod pritiskom Čarlsa i njegovog ujaka, dao
svoj pristanak. Jedan od razloga zašto je Darvinu dozvola oca bila neophodna jesu finansije. U
to doba, od prirodnjaka se očekivalo da plate veći deo troškova. Procenjuje se da je putovanje
Biglom koštalo Darvina (zapravo njegovog oca) između 1500 i 2000 funti, što je, za to vreme,
bio ogroman novac (poređenja radi, Darvin je tokom života, prodajom svojih brojnih knjiga,
zaradio oko 10000 funti!). Kada je 27. decembra 1831. godine napustio englesku luku Plimut,
dvadesetdvogodišnji Darvin nadao se ženidbi sa Fani Oven, kćerkom očevog prijatelja.
Međutim, u jednoj luci u Južnoj Americi sačekalo ga je sestrino pismo u kome ga obaveštava da
ga Fani nije sačekala; udala se za nekog drugog. Putovanje Biglom; Petogodišnja misija Bigla u
putovanju oko sveta nije bila prvenstveno vezana za geološka ili biološka istraživanja.
Osnovni zadatak koji je engleski admiralitet dao posadi broda, podrazumevao je hronološka
merenja velikog broja tačaka na južnoj hemisferi sa ciljem priciznijeg određivanja geografske
dužine. Ipak, Darvin je uspeo da takvoj misiji dodeli ogroman prirodnjački značaj. Darvinovi
biografi opisuju kapetana FicRoja (Robert FitzRoy), samo četiri godine starijeg od Darvina,
kao tipičnog engleskog kapetana duge plovidbe – komandanta koji zavodi gvozdenu disciplinu.
Bio je netolerantna osoba, veoma teška u komunikaciji, pa se Darvin često žalio da se razgovor
sa kapetanom uglavnom svodio na njegove monologe. Takođe, FicRoj je bio religiozni fanatik i
žestoki branilac ropstva, kome se, opet, Darvin protivio. Živeti pet godina u blizini takvog
čoveka očigledno nije moglo biti prijatno iskustvo. Tri godine posle povratka sa putovanja
(1839) Darvin je opisivao kapetana FicRoja kao „čoveka čija je najveća sposobnost bila da sve i
svakoga vidi na pervertiran način“. Uprkos odsustvu pomorskog iskustva i morskoj bolesti koje
se nije oslobodio tokom čitavog putovanja, posada je cenila Darvinovu ljubaznost i
posvećenost prirodnjačkom poslu i često mu je pomagala u sakupljanju biološkog materijala.
Izuzetak je bio brodski lekar MakKormik (Robert MacCormick) koji je, u skladu sa praksom
engleske plovidbe, pored obaveza kao lekar trebao biti i brodski prirodnjak. Zapravo,
MakKormika, a ne Darvina, engleski admiralitet je angažovao za tu aktivnost. Ipak, Darvin je
imao nedostižnu prednost nad MakKormikom – imao je novac. Kada su pristajali u luke,
Darvin je mogao finansirati ljudstvo i opremu za duža putovanja po kopnu, dok je ovlašćeni
prirodnjak bespomoćno ostajao na brodu. Neminovno, Darvin se ubrzo pokazao kao daleko
uspešniji, a MakKormik je posle dve godine napustio brod i vratio se u Englesku.
Višenedeljne ekskurzije na kopnu bile su prepune različitih avantura. Svoje doživljaje tokom
putovanja Darvin je sabrao u knjizi Dnevnik istraživanja (1839). Knjiga u kojoj je zanimljivo
opisana flora i fauna egzotičnih zemalja, koja je govorila o gusarima, kanibalizmu, oružanim
sukobima u Argentini, teškom životu robova u Brazilu i sličnim stvarima, izazvala je ogromnu
pažnju engleskih čitalaca koji nisu previše putovali. Fosile, biljke i životinje koje je sakupio,
zajedno sa detaljnim opisima svih nalaza, Čarls je još tokom putovanja slao u Englesku, gde su
analizirani u uskom krugu najuglednijih engleskih naučnika. Darvinov ugled ozbiljnog
istraživača postepeno se gradio i rastao godinama pre povratka sa dugog putovanja. U
septembru 1835. godine, Bigl je stigao do Galapagoskog arhipelaga – grupe od 13 većih i
brojnih manjih vulkanskih ostrva. Ekspedicija se ovde zadržala pet nedelja, od kojih je Darvin
na kopnu proveo tri.
Slika br. 3 – Ostrva Galapagos – mesto koje je Darvinu „otvorilo oči“
Tokom veka razmatranja Darvinovog rada, boravak na Galapagoskim ostrvima poprimio je
skoro legendarne razmere. Da li je Darvin baš na ovom mestu došao do ideje o promenljivosti
vrsta? Da li ga je na to navelo neko posebno zapažanje? Verovatno je sam Darvin najveći krivac
što danas nismo u stanju da razlučimo koliko je Galapagos bio presudan za teoriju evolucije, a
koliko je maštovita nadogradnja priče ovim ostrvima dala centralnu ulogu. Mnogo godina posle
povratka sa putovanja, Darvin je tvrdio da je poseta Galapagosu bila ključna za rađanje njegove
teorije evolucije. Ipak, prema dnevniku od 25. i 26. septembra 1835. godine, koji je 1934.
godine objavila njegova unuka Nora Barlou (Nora Barlow), Darvin beleži „da bi bilo veoma
interesantno pronaći, u budućim poređenjima, oblast ili centar stvaranja sa kojim se moraju
povezati organizmi tog arhipelaga”. Da bismo danas razumeli ovu rečenicu, moramo istaći da
je među tadašnjim prirodnjacima, koji su listom bili kreacionisti, vladao stav da svaka biljna i
životinjska vrsta ima svoje mesto ili centar na kome ju je Bog stvorio, i da je zadatak
prirodnjaka da geografsku raspodelu svake vrste poveže sa njenim mestom stvaranja.
Verovatno je da Darvin tokom posete Galapagosu nije bio evolucionista. Međutim, njegove
beleške i dnevnici nam otkrivaju mnogo značajnije aktivnosti od pukog sakupljanja i beleženja
zanimljivih podataka o biljkama i životinjama.
