1
Šta je ekonomija
„Ekonomija se bavi proučavanjem bogatstva u svakodnevnom životu.“ Alfred
Marshal.
„Ekonomija je nauka koja proučava kako se ljudi ponašaju u svom redovnom
provrednom
životu, kako priređuju sredstva za život i kako uživaju u životu.“ Pol Samjuelson,
On je
najpoznatiji ekonomista 20. Veka, Dobitnik nobelove nagrade za ekonomiju
1970 godine.
„Ekonomija je nauka koja proučava ljudtsko ponašanje kao odnos izmedju
ciljeva i oskudnih
sredstava koja su podobna za alternativne upotrebe.“ Lajonel Robins, definiciju
je napisao u
svom deli Esej o prirodi i značaju ekonomske nauke.
Po njemu imamo dva uslova koja se odnose na ciljeve:
1. Da postoji više ciljeva,
2. Da se ciljevi razlikuju po značenju i stepenu prioriteta.
I dva uslova koja se odnose na sredstva kojima se ti ciljevi postiću:
1. Da se sredtsva za ostvarenje tih ciljeva ograničena
2. Da ona imaju više alternativnih upotreba
Naziv ekonomije potiče od grčke reči oikonomia, koja je nastala od reči oikos
( kuća,
gazdinstvo) i nomos ( pravilo, red, zakon ).
Teoriska ekonomija objašnjava i postavlja ciljeve.
Primenjena ekonomija sprovodi i realizuje u konkretnoj stvarnosti.
Teorijska ekonomija se deli na Makroekonosmku i mikroekonomsku analizu.
· Makroekonomska analiza se bavi proučavanjem funkcionisanja ekonomije u
celine(Svet,Država).
2
· Mikroekonomija se bavi proučavanjem funkcionalnosti ekonomije pojedina
(pojedinac,
priduzeće, proizvođač,potrošač).
Pozitivna i normativna ekonomija
Makroekonosma analiza se deli na pozitivnu i normativnu ekonomiju.
· Pozitivna ekonomija opisuje, analizira i objašnjava ekonomiju onakva kakva
jeste.
· Normativna ekonomija daje mišljenje, preporuke i savete o ekonomija kakva
treba da
bude.
4 | P a g e
www.puskice.org
Makroekonomski ciljevi i makroekonomski instrumenti
Četiri makroekonomska cilja su ( magični četvorougao ):
1. Stabilnost rasta nacionalnog obima proizvodnje,
2. Stabilnost nivoa cena,
3. Visok nivo zaposlenosti i
4. Uravnotežen platni bilans
Da bih se ostvarili ovi ciljevi koriste se brojni makroekonomski instrumenti.
Četri Najvažnija
su:
1. Fiskalna politika,
2. Monetarna politika,
3. Politika dohodaka i cena i
4. Međunarodna ekonosmka politika.
Idealno stanje privrede bilo bi u slučaju kada bih domaća i spoljna bile
izjednačene to jest u
ravnoteži.
4
3. Posebni zakoni, zakoni koji su karakteristični samo za jedan način proizvodnje
4. Zakoni koji samo u deluju u jednoj fazi datog načina proizvodnje.
Ekonomski zakoni se mogu odrediti prema procesima proizvodnje, raspodele,
razmene i
potrošnje.
Metoda apstrakcije
Metod apstrakcije ( metod uopštavanja ) odstranjuje sve nebitne i sporedne
elemente,
odbacuje sve slučajnosti, i time obuhvata sve ono što je važno i zakonito.
Uvođenje određenih predpostavki je najvažnije, najteža i najodgovornija faza u
metodi
apstrakcije.
Predpostavke treba da nam pojednostave složen svet i olakšavaju njegovo
razumevaje.
Ekonomski modeli
U koliko se metodom apstrakcije, zanemare manje značajne pojave kategorije,
ako se uzmu
u obzir samo one koje predstavljaju suštinu, može se stvoriti uprošćena slika
stvarnosti koju
nazivamo ekonomski modeli. U ovom smislu ekonomski modeli nisu potpuno
realni.
U ekonomskim modelimo razlikujemo dve vrste varijable endogene i egzogene.
· Endogene varijable proizilaze iz samog modela, njima su određene i one
predstavljaju njegove izlazne elemente.
· Egzogene varijavle su promenjive koje se unose u model
6 | P a g e
www.puskice.org
Osvrt na vodeće pravce i škole ekonomske misli (Glava 2)
5
Merkantilizam
Merkantilizam od XV-XVII
Mrkantilizam se deli u 2 faze:
1. Rani merkantilizam
2. Razvijeni merkantilizam
Rani merkantilizam (poznat kao monetarni sistem ili bulionizam) traje tokom XV
i XVI veka. Suština
politike je bila da se ostvari suficit novčanog bilansa, jer se bogatsvo jedne
države merilo u količini
novca i plemenitih metala.
Razvijeni merkantilizam (često zvan merkantilizam u užem smilslu) traje tokom
XVII veka u
najrazvijenijim zemljama. Razvijeni merkantilizam nije bio protiv uvoza strane
robe, pogotovu ako on
može doprineti aktivnom trgovinskom bilansu.
Najznačajniji pisci su bili :
· Žan Batisti Kolber – Pisma, instrukcije i memoari
· Antoan de Monkretjen – Traktat političke ekonomije posvećen kralju i majci
kraljici
· Tomas Man – Blago engleske od spoljne trgovine
· Antonio Sera – Kratka raspava o uzrocima koji mogu izazvati obilije zlata i
srebra u
kraljevinama u kojim nema rudnika, sa primenom na kraljevinu Napulja.
Fiziokratizam
Sredina XVIII veka u francuskoj.
Fransoa Kene ( dvorski lekar Luja XV i hirurg) – Ekonomske tablice(1758)
Šema proste Društvene Reprodukcije ( proizvodna, sterilna, vlasnička )
Klasična ekonomska analiza
7
Polazi od vrednosti robe, a ne od cene. Vrednost je u stvari količina utrošenog
rada za proizvodnju
neke robe. Rad se smatra kao jedini trošak proizvodnje.
Razvoj teorije radne vrednosti
Osnivač ove teorije je Viljem Peti, on je razlikovao cenu robe od vrednosti.
Njegovu teoriju dalje razvoja Adam Smit. Smit je došao do otkrića da svaka roba
ima dva bitna
svojstva:
1. Upotebnu vrednosti
2. Pormetnu vrednost
Upotrebna vrednost znači ta roba može da zadovolji bilo koji čovekovu
potrebu.
Prometna vrednost je sposobnost robe da se razmenjuje za neku drugu robu.
Dalje teoriju razvija David Rikarda,pa Karl Marks koji je definisao zakon
vrednosti radne snage. Prema
Marksu Radna snaga kao i svaka druga roba ima 2 osobine, a to su upotrebna
vrednost i vrednost.
8 | P a g e
www.puskice.org
Vrednost radne snage se može podeliti u tri grupe faktora: Istorijiski uslovi,
geografski uslovi, stpen
stručnosti radne snage..
Teorija granične (marginalne) korisnosti
Jedna od osnivača je Viljem Stenli Dževons „ Teoriija političke ekonomije“. Na
osnovu njegove teorije
vrednost robe zavisi od njene upotrebne vrednosti. Poznata su dva Gosenova
zakona.
Prvi gosenov zakon govori o „zakonu zaštićenosti potreba“. Svaka pojedinačna
potreba sa
