2
Увод
У двадесет првом веку, времену ,,експлозије информација“, библиотеке које су одувек биле
носиоци друштвених промена нашле су се питањем опстанка. Природно, нашавши се пред
свим тим акумулираним знањем и сами библиотекари неретко постављају питања како
опстати и на који начин одговорити изазовима. Ипак одговор је једноставан. И у ери
штампаних издања су имали сличан задатак да укажу корисницима на знање и његов значај
а не на количину доступних информација. И тада су морали да објашњавају да није само
довољно пронаћи рад на задату тему и решити проблем корисника. Данас, пред
корисницима ,,Гугл генерације“ имају задатак да укажу да није довољно само укуцати
кључне речи у претраживач и отворити линк да би се правилно информисали о нечему.
Посебно је тако нешто теешко за библиотекаре високошколских библиотека чији су
корисници студенти који представљају поменуту генерацију, али и професори који рачунају
на њихову подршку у научно-истраживачким радовима. Они су у обавези данас да се брину
о традиционалним и електронским изворима и фондовима, да набављају грађу, да учествују
у информационом описмењавању корисника и указују професорима на важност својих
задатака, али и да прате трендове новог времена како би и сами правилно користили нове
технологије и долазили до квалитетних информација.
Циљ овог рада је да кроз преглед адекватне научно-истраживачке литературе чији су
аутори угледни домаћи, али и светски стручњаци уз аналитичко синтетичко изношење
закључака да укаже на кључну улогу високошколских библиотека у савременом
образовању, али и на нове одговорности и обавазе библиотекара које савремени свет доноси
као и да пружи ваљан преглед свих напора које су библиотекари свих Универзитета у
Србији, као и, наравно, сами Универзитети уложили не би ли се прилагодили новом добу и
на крају да омогући јасан увид у значај коришћења академске библиотеке у 21. веку и свих
услуга које она пружа.
1 Однос библиотеке и универзитета
4
Америчка правна асоцијација (ABA) у својим стандардима (2007-2008 ABA Standards)
пружа општу дефиницију минимума основног садржаја правних библиотека: ,,Правна
библиотека обезбеђује основну колекцију круцијалних материјала доступним у
библиотеци“, а даље прецизира да би та колекција требало да ,,подржава образовне и
истраживачке обавезе наставничког особља“ као и да ,,служи специјалним
наставноистраживачким обавезама правних факултета“
7
а наглашава се да библиотека мора
да обезбеди адекватан спектар референтних, инструкцијских, библиографских и других
услуга не би ли обухватила потребе програма правних факултета.
Претходне дефиниције и виђења потврђују да је библиотека витални орган универзитета
који подржава све његове функције. До 80-их година прошлог века високошколске
библиотеке су се углавном сусретале са проблемима мањка физичког простора и адекватно
обученог особља које би осигурало да грађа буде адекватно каталогизирана и архивирана уз,
чини се, увек неизбежне проблеме финансирања. Ово је стварало проблеме библиотекарима
јер су ,,поред својих обавеза да помажу наставницима у истраживачким процесима и
обезбеђивању референтних услуга морали и да брину да колекције буду редовно ажуриране,
а саме библиотеке одржаване.“
8
Тако су се развиле различите специјалности библиотекара
као што су библиотекари специјализовани за старе и ретке књиге, библиотекари
специјализовани за периодику... Наравно, помагали су и студентима у одабиру грађе и
изради семинарски радова, истраживачких задатака...
Појавом нових технологија и употребом рачунара библиотеке, а посебно високошколске,
су пале у други план, а свест о њиховим услугама је потиснута, а њихов значај је умањен, па
се неретко сусрећемо са изразима ,,хранилиште (спремиште) књига“ или ,,помоћна
јединица“ у опису библиотека. Електронски извори су заменили штампане у ери
такозване ,,експлозије информација“ па су тако настале и дигиталне библиотеке којима није
потребан физички простор. Студенти не само да користе рачунаре већ постоје и факултети
при универзитетима у развијенијим земљама који захтевају од њих да на предавања носе
лап топ рачунаре, а и мобилни телефони данас су оптимизовани за ,,сурфовање“
интернетом. Чињеницу да је њихово значење умногоме било базирано на широком спектру
штампаних материјала што је захтевало одлазак студента или професора у библиотеку да би
пронашли жељену и релевантну информацију, а да је данас је могућ приступ информацијама
он-лајн, колико већ на самом предавању, многи су схватили као адекватан разлог да поставе
питање данашње сврхе библиотека.
7 Ibid., 50-51.
8
Ibid., 52.
5
Неретко, повучени таквим размишљањима студената, професора и других људи и сами
библиотекари су морали се запитају следећа питања: ,,Како опстати као институција и као
професија?“
8
и ,,Како одговорити овом изазову?“
9
,,Претпоставка да акумулиране
информације воде до знања ипак није сасвим тачна. Знање тражи контекст, хуману
интерпретацију и разумевање. Није број, већ је квалитет информација критичан фактор у
стицању знања“
10
– сматра Стела Филипи-Матутиновић. Она тврди да је ново доба доба
учења, а да је учење у човековој природи, као и да знања данас брзо застаревају, али и да сви
морају да уче нове технологије, процедуре и да се прилагођавају времену које се константно
мења. Да би све то било оствариво ,,неопходно је да постоји институција отворена за све, са
савременим изворима информација и особљем којеј је спремно да помогне људима да се
снађу и да у енормној количини доступних информавија пронађу оно што им је
потребно.“
11
Директор библиотеке Leon-a E. Bloch-a и асистент професор права на правном факултету
универзитета Мизури у Канзасу Ситију у Сједињеним Америчким Државама, Paul D.
Callister
12
сматра да је савремена библиотека још већа обавеза и изазов за библиотекаре јер
сада морају научити студенте додатним вештинама претраге. То је нарочито тешко са
студентима прве године студија јер су ,,заокупљени Сократовом методом у настави па је
јако тешко изборити се за њихову пажњу.“
13
Он тврди да је у савременом електроснском и
информационом окружењу библиотека више ,,невидљиви портал за претраживање
информација него што је место где се одвија највише истраживачке активности.“
15
Док
библиотекаре описује као ,,највреднију својину библиотеке“
16
јер осим што морају да се
баве истраживачким, историјским и интердисциплинарним радом они морају ,,да имају и
способност да предају као предуслов за добијање поверења студената и наставног
особља.“
17
Његова визија је ,,библиотека која не само да допуњује учионицу већ се и
8
, ,,
:
“,
Др Гордана Стокић Високошколске библиотеке од традиције до акредитације
Гласник Народне
библиотеке Србије
. 7 . 1 (2005): 490;
год
бр
9 Philip C. Berwick, “A New Law School Library and a New Role for Librarians,” u
The CHANGING Role of Academic
Law Librarianship : leading librarians on teaching legal research skills, responding to emerging technologies, and
adapting to changing trends (Inside the Minds)
, ur. Aspatore Books Staff (Boston: Aspatore Books, 2008), 54.
10
-
, ,,
Стела Филипи Матутиновић Које су перспективе високошколских библиотека у ери
?“,
информација
ИНФОТЕКА
.3 .6 (2005): 177.
год бр
11
.
Исто
12 Paul D. Callister, “Seeing ‘The Whole Elephant’: A New Model for Law School Libraries,” u
The CHANGING
Role of Academic Law Librarianship : leading librarians on teaching legal research skills, responding to
emerging technologies, and adapting to changing trends (Inside the Minds)
, ur. Aspatore Books Staff (Boston:
Aspatore Books, 2008), 7-35.
13 Ibid.,9.
15
Ibid., 10
16
Ibid.
17
Ibid.
7
поштују рад библиотекара.
18
Квалитетно предавање изискује много времена и можемо да
очекујемо да ће оно бити ,,највећа преокупација доброг професора.“
19
Неко мора да заузме
агресиван став не би ли им указао на предности коришћења библиотеке и да учини њихово
учествовање у информационом описмењавању што је ефикаснијим могуће, а тај неко је
управо библиотекар високошколске библиотеке. Савети, које Jenkins препоручује
библиотекарима, да не треба говорити професорима шта да раде и како да предају, обраћати
им се са пуно такта и добром реториком као и да се, у почетку, треба концентрисати на
отвореније професоре за разговор који ће касније ,,лакше него библиотекари убедити друге
професоре универзитета у предности коришћења библиотеке“
28
довешће до ширења добре
вести и постизању крајњег циља библиотекара – успостављања равноправног партнерског
односа са наставницима.
Библиотека и универзитет су историјски повезани. У доба када су штампане књиге биле
главни извор информација, библиотекари су посвећујући више пажње организацији унутар
саме библиотеке, помагали студентима и професорима да у књизи виде више од само
наслова који одговара њиховој теми и указивали да та чињеница није довољна, већ да треба
користити критеријуме и интелектуалне филтере како бисмо разликовали добро од лошег.
Данас, у 21. веку, када је информација више него икада у историји стиче се погрешан утисак
да библиотеке служе за отпремање књига само зато што се већа истраживачка активност
обавља ван њих. Насупрот томе, улога библиотека је сада још важнија, јер оне сада, у раду са
корисницима – студентима и професорима универзитета, имају и нову васпитно – образовну
улогу. Библиотека сада активно учествује у раду универзитета. У океану информација треба
селекцијом и евалуацијом одабрати оне ваљане и квалитетне, а професори једноставно
немају довољно времена да ажурно прате и прибављају сву ту грађу. У прилог да је
библиотека не само носилац и пратилац друштвених потреба, већ и њихов стваралац, говори
чињеница да су научно-истраживачки радови који су довели до технолошке револуције и
данашњих електронских извора информација настајали управо у библиотекама уз помоћ и
подршку библиотекара. У новој улози библиотека пажњу усмерава на рад са својим главним
корисницима – студентима и професорима универзитета. Студентима се, који су и у
штампаној ери имали проблема са проналажењем информација, мора указати да није
довољно само отворити једну од првих страница које избацује Гугл или неки други
претраживач, већ је потребно поседовати способност да се лоцира, процени и ефективно
искористи жељена информација, док професори сав свој научни – истраживачки рад
обављају користећи фондове библиотеке. Тимски рад је одувек био једно од основних
18 Ibid.,
56.
19 Ibid., 59.
28
Ibid., 60.
