takođe uključivati srednju promenu vozila, unutar ili širom režima rada, na transportnom
čvorištu, kao što je autobuska ili žel eznička stanica. Taksi vozila i autobusi se mogu naći na
oba kraja spektra javnog transporta. Autobusi su jeftiniji način transporta, ali nisu veoma
fleksibilni, a taksi vozila su fleksibilnija, ali su skuplja. U sredini je transport osetljive
potražnje, koji nudi i fleksibilnost i isplativost. Međunarodno putovanje može biti ograničeno
za neke osobe zbog zakonodavstva i viznih zahteva.
Cilj ovog rada je prikazati osnovne karakteristike podsistema javnog transporta putnika –
paratranzita, kao i njegovih osnovnih modela: Car Pool, Car Sharing, Public Bike, Taxi,
Jitneys, Demand Responsive Transport. U te svrhe upotrebljene su naučno-istraživačke metode
analize i sinteze, indukcije i dedukcije.
Prva celina rada odnosi se na definisanje podsistema javnog transporta putnika, paratranzita.
Druga celina rada definiše osnovnu podelu paratranzita na gore pomenute modele i sastoji se
od šest potpoglavlja. Svako od njih opisuje osnovne karakteristike ovih podela i njihove
tehnologije rada.
Zaključna razmatranja su sinteza obavljenog istraživanja stručne literature u svrhe pisanja ovog
rada i autorovog mišljenja o navedenoj problematici.

1. PODSISTEM JAVNOG TRANSPORTA PUTNIKA - PARATRANZIT

Podsistem javnog transporta putnika je podsistem transporta putnika koji korisnicima različitih
kategorija pruža javnu uslugu na kratkim ili dugim rastojanjima, unutar ili između naseljenih
mesta, pod definisanim uslovima i uz plaćanje “fer” cene, vozilima prilagođenim i opremljenim
za ovu namenu, uljučujući i pružanje staničnih usluga putnicima i operatorima (prevoznicima).
[1]
Razvoj tehnike i tehnologije danas snažno pomera tehnologiju realizacije mobilnosti građana
od personalnih načina realizacije transportnih potreba prema rešenjima mobilnosti koja se troše
kao usluga. Postoji sve veća potreba za ekonomičnijim i ekološki prihvatljivim opcijama za
realizaciju mobilnosti, a jedno od mogućih rešenja je primena koncepta ekonomije deljenja.
Ekonomija   deljenja   podrazumeva   razmenu   resursa   upotrebom   online   platforme   u   cilju
proizvodnje,   distribucije   i   pružanja   novih   usluga.   Prema   podacima   Evropske   komisije,
ekonomija deljenja raste po stopi od 25% godišnje. Značajan udeo u ovom razvoju ima i sektor
transporta,   i   to   kroz   usluge   zajedničkog   korišćenja   putničkih   automobila   (car-sharing)   i
deljenih vožnji (

ridesourcing, ridesharing

). Kompanije za deljenje vožnje pružaju posredničku

uslugu koja povezuje vozače i putnike. [2]
Najpoznatija TNC kompanija za deljenje vožnji je američka kompanija UBER, koja je
osnovana 2009. godine. Od tog trenutka započeo je razvoj i ostalih sličnih kompanija koje su
sledile put UBER-a i koje su koristile iste ili slične poslovne modele. Neke od kompanija su
latinoamerički CABIF i australijski GOCATCH osnovane 2011. godine, kao i američki LYFT
osnovan 2012. godine. Od 2015. godine u Beogradu funkcioniše sistem CAR:GO. [2]
Gradski putnički prevoz za iznajmljivanje ili paratranzit je podsistem prevoza, koga obavljaju
privatni ili javni prevoznici, a koji korisnicima-putnicima pruža specifične usluge prevoza
(taksi, grupni prevoz po telefonskom pozivu, linijski taksi). Sistem paratranzita se može
posmatrati sa dve strane: [1]



na strani ponude i



na strani potražnje.

Paratranzit se drugačije naziva i fleksibilni transport putnika. To je podsistem javnog gradskog
transporta koji se po svom konceptu nalazi između putničkog automobila i standardnog
autobuskog podsistema JMTP, koji korisnicima sistema pruža najfleksibilniju uslugu u smislu
trasa kretanja vozila, vremena obavljanja usluge, izbora vozila, izbora prevoznika, tarife i
načina korišćenja. Fleksibilnost svakog od elemenata usluge varira, po pitanju usklađenosti sa
transportnim potrebama i zahtevima, od transportne usluge sa potpuno definisanim (fiksnim)
elementima do potpuno fleksibilne usluge kod koje se elementi određuju u vremenu bliskom
vršenju (neposredno pre vršenja) usluge. [3]
Paratranzitna vozila mogu biti primorana da cirkulišu strogo prema rasporedu. Vozilo sa
zakašnjenjem pokušaće da vozi što je brže moguće kako bi sustigao raspored. Vozila mogu biti
primorana da čekaju vreme polaska samo na određenim stajalištima. Konačno, vozilima se
može omogućiti da voze što je brže moguće, na kraju ignorišući informacije o vremenu u svom
rasporedu. Minibusi mogu da pretiču jedni druge i druge autobuse na stajalištima.

[4]

Najčešće je dostupan samo određenim grupama korisnika, a ređe svim građanima. Ukoliko se
kao kriterijum uzme način korišćenja u smislu dostupnosti usluge, podsistem fleksibilnog
transporta putnika može biti dostupan različitim kategorijama korisnika. U tom smislu
paratranzit se može klasifikovati u tri karakteristične grupe: [2]



PRIVATNI PARATRANZIT - Ova kategorija paratranzita praktično predstavlja
modifikovano korišćenje podsistema transporta za sopstvene potrebe, gde je realizacija
transportnih potreba omogućena samo onim korisnicima koji poseduju vozilo ili
korisnicima koji su u neposrednom kontaktu sa vlasnikom vozila.



POLUJAVNI PARATRANZIT - Ova kategorija paratranzita dostupna je za korišćenje
samo onim korisnicima koji su spremni da realizaciju svojih transportnih potreba plate
unapred (aranžman sličan specijalizovanom klubu) koji prihvataju uslove iz
međusobnog ugovora.



JAVNI PARATRANZIT - Ova kategorija paratranzita dostupna je za sve korisnike kao
javna usluga u prostoru i vremenu pod unapred definisanim i poznatim uslovima. U
tehnologiji je veoma sličan sistemu javnog masovnog transporta putnika.

Kod paratranzita linije prevoza i red vožnje su u najvećoj meri prilagođene željama korisnika.
Paratranzit se tako može podeliti na: [2]



polujavni paratranzit (mikrobus, ugovoreni autobusi)



javni ili redovni paratranzit (taksi, grupni prevoz po pozivu, linijski taksi).

Polujavni paratranzit je obično organizovan na inicijativu organizacija (preduzeća, škole, grupe
građana) koje su locirane u zonama sa neadekvatnim JGPP, obično u prigradskim (perifernim)
zonama, a za potrebe prevoza zaposlenih. Preduzeća preko registrovanih poslovnica
obezbeđuju vozilo sa 7 do 15 mesta (mikrobus) i organizuje grupu

korisnika koja stanuje u

istom   delu   grada.   Jedan   od   korisnika   prihvata   ulogu   vozača   i   održava   vozilo,   a   kao
kompenzaciju   on   dobija   pravo   korišćenja   vozila   u   privatne   svrhe.   Troškove   prevoza
(eksploatacija,   parkiranje,   održavanje,   amortizacija)   snose   svi   korisnici   ravnomerno   ili
preduzeće. Prevoz ugovorenim autobusima se organizuje za redovna svakodnevna putovanja
veće grupe, korisnika, najčešće zaposlenih, po fiksnoj ruti i fiksnom redu vožnje. Prevoznu
uslugu obezbeđuje samo preduzeće, javni prevoznik ili iznajmljeni autoprevoznik. Preplatu
plaćaju korisnici prevoza. Javni ili redovni paratranzit obuhvata prevoz taksijem, grupnim
prevozom po pozivu i linijskim taksijem. Taksi je najstariji vid javnog prevoza. U velikom
broju malih gradova služi kao jedini vid prevoza. Taksi vozila su posebno označena. Taksi se
može koristiti sa taksi stanice, zaustavljanjem na ulici, telefonskim pozivom preko dispečera ili
direktnim pozivom taksi stanice. Taksi usluge su lako dostupne, potpuno individualne po

Slika 1.

Tehnologija rada podsistema zajedničkog privatnog automobila

[3]

Prednosti korišćenja zajedničkog privatnog automobila direktno se projektuju na kvalitet života
u gradovima, jer sa jedne strane utiču na smanjenje upotrebe individualnog putničkog
automobila, a samim tim i na stvaranje složene saobraćajne slike (pre svega saobraćajne
gužve), a sa druge strane utiče na manje zauzeće gradskih površina kroz izvedeni broj javnih
parking mesta.
Osnovni preduslovi za masovno korišćenje zajedničkog automobila: [3]



podizanje svesti stanovnika vezanih za kvalitet života u gradovima,



integracija softvera za pronalaženje odgovarajućih korisnika ove usluge,



logička integracija svih sistema javnog gradskog transporta putnika, pre svega kroz
stavljanje informacija o zajedničkom korišćenju privatnog automobila na vebsajt ili u
infomaterijal o sistemu javnog masovnog transporta putnika,



obezbeđenje jednostavne pristupačnosti usluzi Park and Ride (

parkiraj i vozi

)



promocija partnerstva sa podsistemom javnog masovnog transporta putnika



izgradnja posebnih parkinga za privatna vozila zajedničke upotrebe.

2.2.

Car sharing

Car sharing ili zajednički automobil (klub automobila) je podsistem fleksibilnog javnog
gradskog transporta putnika dostupan korisnicima u prostoru i vremenu kao javna ili polujavna