SEMINARSKI RAD
PREDMET: Teorija modernosti
TEMA:
Holokaust – najniža tačka razuma
Podnaslov: Holokaust u Srbiji
Tatjana Rusmir Jelić
“Svi mi koji nismo bili tamo moramo, pre svega drugog, da saslušamo i
prihvatimo odgovore onih koji jesu bili, pošto su njihovi odgovori jedino
autentični. Mnogi koji su tamo bili izgubili su svoju veru. Mogu da ih razumem.
Ono što je njima bilo dodeljeno bio je pakao gori od Danteovog. Verujem da to i
sam Bog razume i da im njihov gubitak vere ne uzima za zlo. Moja vera u Boga je
takva. Mogu li ja, na osnovu toga, da i sam usvojim njihov stav, da se pobunim i
odbacim? Ja nisam bio tamo. Ja nisam Jov. Ja sam samo njegov brat. Ne mogu da
odbacim, jer je bilo i drugih, na hiljade, na desetine hiljada, koji su bili tamo, a nisu
izgubili svoju veru; koji su ono što im se dogodilo prihvatili sa užasavajućim
potčinjavanjem Božjoj volji. Ja, koji tamo nisam bio, ne mogu da odbacim.
Odbacivanje bi bilo skrnavljenje žrtve onih bezbrojnih koji su svoju sudbinu
prihvatili s verom. Kako mogu da se usudim da odbacim, kada su oni prihvatili! A
ne mogu ni da prihvatim. Ja, koji tamo nisam bio, zato što nisam bio tamo, ne
usuđujem se da prihvatim, ne usuđujem se da se potčinim, pošto se na desetine
hiljada moje braće koji su prošli kroz taj pakao jeste pobunilo i jeste odbacilo.
Kako se usuđujem ja, koji tamo nisam bio, da prihvatim nadljudsku patnju i da joj
se potčinim s verom!
Sa užasom stojim pred sećanjem na kedošim koji su u gasne komore ulazili sa Ani
maamin - Verujem! - na usnama. Kako smem ja da dovodim u pitanje kada oni
nisu! Verujem jer su oni verovali. Sa užasom stojim pred kedošim zbog sećanja na
neizrecive patnje nevinih ljudskih bića koji su u gasne komore odlazili bez vere,
pošto je ono na šta su bili naterani prevazilazilo mogućnost ljudske izdržljivosti.
Oni više nisu mogli da veruju. A ja sada ne znam kako da verujem jer tako dobro
razumem njihovo neverovanje. U stvari, lakše mi je da razumem gubitak vere do
kog je došlo u ,,Kz", nego očuvanu i potvrđenu veru. Potvrđena vera je nadljudsko
postignuće. Gubitak vere - u tim okolnostima - jeste ljudska reakcija. Pošto sam ja
samo Ijudsko biće, ono što je ljudsko bliže mi je od onog što je nadljudsko. Vera je
sveta, ali su i neverovanje i verska pobuna u koncentracionim logorima sveti.
Neverovanje nije bilo proizvod intelekta, to je bila slomljena, razbijena, u prah
smrvljena vera, a ubijena vera u milionima ljudi je sveto
- 1 -
ubijeno je pet do šest miliona Jevreja, odnosno trećina svih Jevreja koji su
pre rata živeli širom planete. Demografska slika Evrope se dramatično
promenila, pogotovo u Istočnoj i Srednjoj Evropi, gde su jevrejske
zajednice praktično nestale. Najveći deo preživelih odlučio je da emigrira u
SAD, odnosno Palestinu, gde je, kasnije, stvorena nacionalna država Izrael.
Romi su druga nacionalna grupacija koja je bila object genocida. Broj
njihovih žrtava se procenjuje na 220.000 ili čak 800.000, izmedju četvrtine
i polovine ukupnog evropskog romskog stanovništva. Sa svim drugim
grupama koje su sistematski istrebljivane, broj žrtava Holokausta kreće se
od devet do jedanaest miliona, po nekim procenama čak 26 miliona! Bio je
to veliki šok za tadašnju zapadnu civilizaciju. Mnogi su se teško mirili sa
činjenicom da je ubijanje u takvom opsegu i sa takvim nivoom nehumanosti
moguće u XX veku, pogotovo kada dolazi od strane, verovalo se, jedne
napredne, prosvećene i civilizovane države kao što je Nemačka. Još teže je
bilo pomiriti se sa činjenicom das u u svrhu tog projekta korišćena
najsavremenija naučna dostignuća. Zato se Holokaust često opisuje kao
jedinstven dogadjaj u svetskoj istoriji, a odgovornost se pripisuje
ograničenom broju ljudi – najčešće samom Adolfu Hitleru i uskom krugu
njegovih pristalica – kao i specifičnom spletu okolnosti za koje je malo
verovatno da se ikada mogu ponoviti.
S druge strane, u poslednje vreme se sve češće iznose teze da Holokaust
ne bi bio moguć, barem ne bi bio tako masovan, da nacisti nisu uživali
prećutnu ili otvorenu podršku nejevrejskog stanovništva, čak i u
okupiranim zemljama, poput Poljske, motivisanu pohlepom i latentnim
antisemitizmom.
Balkan, multinacionalan i multikonfesionalan, nije bio, nažalost, ništa
manja meta nacista. Holokaust je sproveden i u okupiranoj Srbiji. Posle
zvanične predaje jugoslovenskih vlasti 17. aprila, nacistička Nemačka je sa
svojim saveznicima isparčala Jugoslaviju. Deo Srbije aneksirale su
Mađarska (Bačku), Bugarska (oblast južno od Leskovca, Vranja i Pirota),
Italija (veliki deo Kosova), dok je Srem, do najistočnije tačke, leve obale
reke Save u Beogradu, pripao Nezavisnoj državi Hrvatskoj (NDH). Sve što
je posle rasparčavanja preostalo, stavljeno je pod direktnu nemačku
-
3 -
