Megatrend univerzitet
Fakultet za kulturu i medije
ČARLS DIKENS (CHARLES DICKENS) –
VIKTORIJANSKI MAG PERA
- seminarski rad -
Književnost i novinarstvo student:
Mentor: prof.rd Nada Torlak
Tatjana
Rusmir - Jelić
Smer – novinarstvo
Indeks – 100093
Beograd, maj 2020.
Čarls Dikens, voljeni, istovremeno i
osporavani velikan engleske književnosti, borio se
za svoje literarno mesto najpre baveći se
novinarskim poslom. London njegovog doba bio je
i velegrad i tužno predgradje. Pred Čarlsovim
očima odvijao se život, koji je nekome bio borba, a
nekome igra; on je to dobro video. Oštro oko,
talenat i još britkije pero poveli su ga stazama
koje, u svom nimalo lakom detinjstvu, nije mogao
ni da sanja. Pobegavši od pisarskog zanata, postao
je novinar, a potom i književnik čija su dela
Engleska, a potom i čitav svet, čitali, pamtili,
citirali, obožavali. Govorio je u ime svih onih
kojima sudbina nije bila naročito naklonjena. U
priči o njemu fascinira i to što je svoje knjige često
i rado “govorio” – tako je postao prva književna
zvezda, u današnjem smislu te reči. Bio je i ostao
najznačajniji engleski romanopisac XIX veka.
Njegova dela pripadaju ranoj fazi realizma, a
smatra se osnivačem socijalnog romana. Njegova
možda najveća zasluga je što je onima, koji nikada
nisu čitali, “stavio” knjigu u ruke i učinio ih
vernim čitaocima zauvek.
- 1 -
Rodjen je u činovničkoj porodici u Portsmutu.
Sredinom 1827. godine, po nagovoru porodice,
odustaje od formalnog školovanja, ali ne i od
sticanja znanja, što će ostati jedna od njegovih
životnih preokupacija. Roditelji smatraju da je sa
navršenih 15 godina dovoljno zreo da bi potražio
stalno zaposlenje, te tako bar delimično ublažio
večno prisutan problem prihoda u porodici
Dikens. Nedugo potom, postaje pomoćnik u
advokatskoj kancelariji “Ellis&Blackmore”. Taj će
posao obavljati oko godinu i po dana, do
novembra 1828, mada ubrzo postaje svestan da to
nije njegov životni poziv. U trenutku kada je
napustio sigurnost posla sudskog činovnika, kao i
moguću uspešnu karijeru, već je čvrsto odlučio
čime želi da se bavi.
Bolji dani za Dikensa počinju kada je objavio
prvu priču u novinama. Postao je novinar i ostao
to do svoje smrti. Pisao je za novine i uređivao ih.
Otvorio se Čarlsov novi svet.
Mladića, koji je relativno rano upoznao
nemaštinu i borbu za golo preživljavanje, privuklo
je upravo novinarstvo, nudeći mogućnost praćenja
i izveštavanja o burnom životu velegrada i
njegovim stanovnicima, od uličnih prosjaka i
čistača cipela do plemićkih i dvorskih intriga. Taj
skok sa sjaja i komfora advokatskih palata Gray’s
Inna i Holborn Courta na užurbanu vrevu
žurnalističkog Fleet Streeta je, u geografskom
smislu, možda iznosio svega nekoliko stotina
- 3 -
metara, ali je Čarlsu otvorio vrata jednog sasvim
drugog sveta, sveta u kom se on neobično dobro
snalazio.
Osamnaest meseci provedenih na mestu
advokatskog pomoćnika, ipak se pokazalo
plodonosnim, budući da je stečeno znanje i
iskustvo iskoristio radeći kao izveštač pri
advokatskoj kancelariji Doctor’s Commons,
fokusirajući svoje prve novinske tekstove na
sudske izveštaje. Ostavivši jednom zauvek iza sebe
temeljna egzistencijalna pitanja, mladi Dikens se
konačno mogao posvetiti lepšim stranama života.
Zaljubljuje se u Mariju Bidnel, s kojom će provesti
tri zanosne godine. Ta veza će, nažalost, propasti
zbog protivljenja porodice. Ipak, Marija je ostavila
pečat u Čarlsovom životu – podstakla je njegovu
kreativnost. Te tri godine koje su zajedno proveli,
intenzivirao je svoju novinarsku delatnost pišući
veliki broj članaka pod pseudonimom Boz (1836.
godine ovi tekstovi su sakupljeni i štampani pod
naslovom Sketches by Boz, odnosno “Bozove
crtice”). 1833. objavio je i svoj prvi književni
prilog, kratku priču A Dinner at Poplar Walk
(zapravo je reč o preliminarno izdatom prilogu iz
“Bozovih crtica”).
Prvo poznatije i obimnije Dikensovo delo
proizaćiće iz saradnje sa karikaturistom
Robertom Seymorom.
Reč je o romanu
The
Pickwick Papers (“
Zapisi kluba Pikvik” ili
“Pikvikov klub”
)
, čiji se prvi nastavak pojavio
- 4 -
U pedesete godine 19. veka Dikens ulazi ne
samo kao priznati autor, već i kao jedna od
najcenjenijih ličnosti javnog života, na neki način
društvena savest Britanije.
Pokreće i
uređuje nedeljnik
Household Words,
koji će
izlaziti između 1850. i 1859, a po njegovom
gašenju nastavlja sa novinom
All the Year Round
,
na čijem će čelu biti do smrti. Iako Dickens nikada
nije bio bogat u uobičajenom smislu te reči, u to
vreme njegova materijalna situacija se prilično
poboljšala pa se sa porodicom seli u raskošnu
kuću na londonskom Tavistok Skveru.
Do kraja decenije Dikens će objaviti još i
Bleak
House
(“Sumorna kuća”), delo koje otvoreno
kritikuje britanski pravosudni sistem (i što je
naročito zanimljivo, jedini roman u kojem je
ulogu naratora dodelio ženskoj junakinji),
Hard
Times
(“Teška vremena”),
Little Dorrit
(“Mala
Dorit”) gde iznova poseže za autobiografskim
elementima pri građenju radnje – naime, otac
Ejmi Dorit, slično Dikensovom ocu, robija u
zatvoru
zbog neplaćenih dugova.
Nažalost, privatni život Čarlsa Dikensa nije pratio
zvezdanu liniju javnog portreta. Početkom 1858.
ostavlja svoju dugogodišnju suprugu Ketrin, i to
zbog znatno mlađe glumice Elen Ternan sa kojom
će provesti ostatak života. Iako ta vest nije baš
blagonaklono
primljena
u
konzervativnom viktorijanskom društvu, očito
nije poljuljala njegov stečeni ugled i slavu. Koliko
- 6 -
