1
Univerzitet u Beogradu
Ekonomski Fakultet
Osnovne akademske studije
Predmet
: Marketing logistika
Tema:
Carine i carinski sistem
Mentor:
Student:
Prof. dr Mijušković Veljko Popović Fedor
1166/17
U Beogradu, april 2021. godine
2
SADRŽAJ
1.UVOD................................................................................................................................................3
2.POJAM I ISTORIJAT CARINA...................................................................................................4
3.VRSTE I PODELA CARINA.........................................................................................................5
3.1 Podela carina prema svrsi uvođenja................................................................................6
3.2 Podela carina prema pravcu kretanja robe....................................................................6
3.3 Podela carina prema načina obračuna............................................................................7
3.4 Podela carina prema društveno-ekonomskom zadacima..............................................8
3.5 Podela carina prema načinu donošenja...........................................................................9
3.6 Podela carina u zavisnosti od primene carinskog postupka..........................................9
4. CARINSKI SISTEM.......................................................................................................................9
4.1 Pojam carinskog sistema.........................................................................................................9
4.2 Pravni izvori carinskog sistema...........................................................................................10
4.3 Osnovni instituti carinskog sistema.....................................................................................12
5. CARINSKI POSTUPAK........................................................................................................14
6. ZAKLJUČAK................................................................................................................................15
7. LITERATURA..............................................................................................................................16
4
2. POJAM I ISTORIJAT CARINA
„
Carinom se smatra dažbina (posredni porez) koja se naplaćuje u domaćoj valuti za uvoznu robu, po
unapred definisanim kriterijumima i utvrđenim stopama po carinskoj tarifi, najčešće od strane
države uvoznice, bilo u cilju zaštite domaće privrede ili iz fiskalnih, političkih, socijalnih i drugih
ciljeva
“
(
Stanković
, 1987)
Carine nisu tekovina modernog društva već datiraju iz davnih vremena. Nekada su osnovni motivi
carina bili fiskalni, odnosno glavni cilj je bio prikupiti novac od prometa dobara kroz zemlju, dok
danas je veći uticaj carina na ekonomsko-političke odnose između zemalja. Posmatrajući kroz
istoriju, carine nisu tekovina modernog doba, već datiraju daleko u prošlost, još za vreme Grka i
Rimljana su postojali nameti i porezi na promet robe slični današnjim. Stari Grci su u Atini
naplaćivali 2% od vrednosti robe koja se uvozila ili izvozila iz Pireja, dok su Rimljani imali malo
drugačiji koncept naplaćivanja. Za Rimljane su carine predstavljale značaj novčani prihod, te su oni
duž važnih saobraćajnih puteva kroz zemlju postavljali takozvane “
stationes”
u kojima su
naplaćivali carinu od 2,5% (
quadrogesimo)
.
1
Naša zemlja se kroz istoriju nalazila na strateški važnom položaju, i neki od važnijih trgovačkih
puteva su upravo prolazili kroz njenu teritoriju, pa su se sa razvojem puteva i transporta robe,
razvijale i razne dažbine koje su naplaćivane. Dubrovnik kao najznačajniji trgovački centar na
Balkanu u periodu XII i XIII je imao u zakupu naplaćivanje carine, zatim Car Dušan donosi
Dušanov zakonik i između ostalog trudi se da reguliše pitanje carina, da bi potom sa dolaskom
Turaka došlo do značajnih promena na našim prostorima.
Članovi 120 i 121 Dušanovog zakonika
120. O carinicima: Carinik carev da nije vlastan smetati ili zadržati trgovce, da mu koju robu proda
u bescenje; slobodno da prolazi svaki po svima trgovima i po volji da se kreće sa svojom robom.
121. Da nije vlastan vlastelin ni mali ni veliki, ni koji bilo drugi, zadržati ili sprečiti svoje ljude ili
druge trgovce, da ne idu na trgove careve, no da ide svaki slobodno.
2
Turci su na celoj teritoriji uspostavljali svoje zakone, pa smo tako dobili „nahijski prirezak“, desetak
i na kraju prihod od prevoza, carina i ribolova. Sa oslobođenjem od Turaka, Srbi uspostavljaju svoj
sistem carina, počevši od uspostavljanja carinarnica u Ostružnici, nastavili su da naplaćuju carinu u
iznosu od 3%, kao što su to i Turci radili.
1
Istorijat carinskog zakona i carinske tarife
:
https://www.carina.rs/cyr/ONama/IstorijatCarinskeSluzbe/Stranice/IstorijatZakonaITarife.aspx
Pristupljeno:
04.08.2021.
2
Nikola Radojčić: Zakonik Cara Stefana Dušana 1349. i 1354
. Beograd 1960. god.
5
Prva zvanična carinska tarifa je doneta 01.03.1819. i obuhvatala je 31 stavku i važila je sve do
07.03.1828. kada je proširena na 71 stavku. Najveća carina u tom periodu se odnosila na transport
životinja, a najskuplja među njima bila je na konje i goveda, pa onda na svinje i ovce.
Prvi carinski zakon po opštoj tarifi donet je 05. Juna 1883. godine i urađen je po ugledu na
savremene evropske zakone, ukinuta je provozna (tranzitna) carina i roba je raspoređena u 18
kategorija sa 63 tarifna broja. Sa daljim razvojem države posle Prvog svetskog rata i formiranjem
kraljevine Jugoslavije dolazi do modernizacije zakona i osavremenjavanja carinske politike.
3
Drugi svetski rat ostavio je velike posledice na infrastrukturu i opšte ekonomsko stanje Jugoslavije,
ali tadašnja država je relativno brzo posle rata uspostavila carinske propise, a već 1948. je
uspostavljen prvi carinski zakon. Ovim zakonom su prvi put u istoriji propisani pojmovi carinskog
sistema kao što su carinska roba, carinsko područje, carinska linija, pogranični pojas i mere
carinskog nadzora. Za vreme SFRJ još par puta je došlo do promene zakona i propisa vezanih za
carine (1959, 1973,1976,1982,1984), što je i bilo očekivano, jer sa razvojem i modernizacijom
tehnologije jednostavno moraju i zakoni i propisi da se prilagođavaju.
Danas je na snazi carinski zakon iz maja 2010. godine, i on predstavlja ogroman korak u
usklađivanju srpskog zakonodavstva sa propisima Evropske unije podrazumevajući standardizaciju
procedure i modernizaciju rada carinske administracije. Dosta se radilo na tome da se naši propisi i
nomenklature robe usklade sa evropskim standardima, i danas možemo reći da je naša carina:
stručan, kompetentan i moderan sistem u kojem se intenzivno radi na institucionalnoj modernizaciji
i tranformaciji radi približavanja najboljoj svetskoj praksi.
4
3. VRSTE I PODELA CARINA
Kriterijumi za podelu carina su brojni i zavise od načina kretanja robe, načinu obračuna i plaćanja,
ekonomsko-političkog delovanja itd. Moguće je podelu izvršiti na
minimalne
i
maksimalne carine
i to je neka osnovno teoretska podela. Minimalne carine se obračunavaju po preferencijalnoj stopi i
sa zemljama sa kojima postoje sklopljeni međunarodni ugovori. Maksimalne su suprotne, i one
predstavljaju carine na uvoz robe bez ikakvih povlašćenja.
U nastavku će biti obrađene podele carina po sledećim kriterijumima: svrha uvođenja, pravac
kretanja, načinu obračuna, društveno-ekonomskim zadacima, načinu donošenja i podela u zavisnosti
od primene carinskog postupka.
3
Istorijat carinskog zakona i carinske tarife
:
https://www.carina.rs/cyr/ONama/IstorijatCarinskeSluzbe/Stranice/IstorijatZakonaITarife.aspx
Pristupljeno:
08.04.2021.
4
Istorijat carinskog zakona i carinske tarife
:
https://www.carina.rs/cyr/ONama/IstorijatCarinskeSluzbe/Stranice/IstorijatZakonaITarife.aspx
Pristupljeno:
08.04.2021.
