Vidovdanski ustav
Prijava dokumenta
Napomena: Neke opcije za prijavu su dostupne samo nakon kupovine dokumenta.
1
СЕМИНАРСКИ РАД
ТЕМА
ВИДОВДАНСКИ УСТАВ
2
САДРЖАЈ

4
1.
Изгласање устава
Уставотворна скупштина изгласала је Устав незнатном, простом већином
од 223 гласа, против је гласало 35, а 158 посланика је било одсутно. Приликом усвајања
Устава испољила се дубока подељеност политичких странака у гледиштима на основна
питања државног уређења и облика владавине.
Устав је дефинисао државу као уставну, парламентарну и наследну
монархију. Прописао је изглед грба, заставе и назив службеног језика који је био српско-
хрватско-словеначки. У имену државе, њеним спољним обележјима (грб, застава), називу
службеног језика дошло је до изражаја схватање о "троименом" народу.
Устав није признао племство, титуле, "нити икаква преимућства по рођењу". Зајемчио је
личну и слободу вере, савести и штампе, право удруживања, збора и договора. Забранио је
зеленаштво, укинуо феудалне односе и даном ослобођења од туђинске власти кметови су
постали, без одштете, власници државне земље.
Народна скупштина је била једнодомна и сачињавали су је посланици које је народ бирао
непосредно тајним гласањем. Бирачко право добио је сваки мушкарац који је навршио 21
годину живота.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti