Vlada rs i državna uprava
Факултет за пословне студије и право
Универзитета „Унион- Никола Тесла“ у Београду
С Е М И Н А Р С К И Р А Д
Уставно право
ВЛАДА РС И ДРЖАВНА УПРАВА
Професор: Др Драган Голијан
Студент:
АПРИЛ 2018 ГОДИНЕ
-1-
С А Д Р Ж А Ј
Увод.....................................................................................................................................3
1.ВЛАДА РС.........................................................................................................................4
1.1. Положај и састав Владе...................................................................................4
1.2. Надлежност Владе............................................................................................4
1.3.Избор и мандат Владе.......................................................................................6
1.4. Колективна одговорност Владе.......................................................................7
1.5. Министарска одговорност...............................................................................9
2. ДРЖАВНА УПРАВА.....................................................................................................10
2.1. Положај државне управе...............................................................................10
2.2. Уређење органа државне управе................................................................... 11
2.3. Послови државне управе..............................................................................12
2.4. Одговорност државне управе.......................................................................12
3. ЗАШТИТНИК ГРАЂАНА..............................................................................................13
Закључак............................................................................................................................14
Литература.........................................................................................................................15
-2-

1.ВЛАДА РС
Влада Републике Србије је носилац извршне власти у Републици Србији. Владу бира
Народна скупштина Републике Србије.
1.1. Положај и састав Владе
Владу чине:
-председник
(премијер)Владе води и усмерава рад Владе, усклађује рад чланова Владе
и представља Владу. Он је централна фигура и носи највећу одговорност за њен рад.
-један или више потпредседника
који помажу председнику Владе и координирају рад
органа државне управе у појединим областима, а један од њих је одређен да замењује
председника Владе за време његове одсутности или спречености (први потпреседник
Владе код нас)
-чланови Владе- министри
(са портфељом) који су на челу управних ресора
(министарстава) имају двоструку одговорност: руковођење министарством и
одговорност за његов рад- на једној страни, и учествовање у раду Владе и сношење
политичке одговорности за њен рад- на другој страни. Министри без портфеља не
руководе министарствима већ могу да имају нека друга задужења у влади.
Састав Владе РС је утврђен Уставом.Она јесте nарламентарнавлада, али сnада у
неnосланичке владе, односно у оне чији чланови не могубити посланици (ни у
реnубличкој, ни у покрајинској скупштини) na ни одборници у општинској слупштини.
Неспојивост функција члана владе је релативно широко утврђена. Такочлан Владе не
може бити народни nосланик у Народној скуnштини, nосланику скуnштини аутономне
nокрајине и одборник у скуnштини јединице локалне самоуправе, нити члан извршног
већа аутономне покрајине или извршногоргана јединице локалне самоуправе (ч л. 126).
1.2.Надлежност Владе
Главне надлежности Владе јесу следеће надлежности:
1) Утврђивање и спровођење спољне политике земље.
Парламент одређује
политику земље само у начелу а Владе је конкретно одређеује и спроводи у свим
областима економског и социјалног живота. Она доноси стратешке развојне и
конкретне политичке документе и предузима мере за њихово спровођење, као и
предлаже законе потребне за спровођење те политике. У области спољне
политике утврђује политику односа са појединим земљама и међународним
организацијама и стара се о њиховом спровођењу, одрђжава међународне
контакте, води преговоре и учествује у закључивању међународних уговора.
Тежишну улогу у практичном извршавању закона имају органи државне управе
а Влада надзире и усмерава њихов рад у томе и реагује када они учине пропусте
sr.wikipedia.org/sr/Влада_Републике_Србије
Б.Милосвљевић и Д.Поповић,
Уставно право,
2.измењено и доп. издање, Београд 2008, стр.283, стр.284
Др Љиљана Славнић,
Уставно право
, Београд 2007, стр. 319
-4-
2) Нормативна функција Владе
обухвата њена овлашћења за доношење уредби и
других подзаконских аката ради извршавања закона и других општих аката
Народне скупштине.
3) Извршење закона и других општих аката Народне скупштине.
У оквиру ове
функције Влада је дужна да се стара о потпуном и правилном извршавању акона
и других општих аката парламента а то чини тако што доноси опште
ипојединачне акте из своје надлежности и предузима друге мере за које је
овлашћена.
4) Предлагање закона и других општих правних аката Народној скупштини.
Као главни носилац законодавне иницијативе, Влада припрема (уз помоћ органа
управе) и Народној скупштини предлађе доношење закона, буџета и других
општих аката. У случају буџета и завршног рачуна, она је једини овлашћени
предлагач.Када други носиоци законодавне иницијативе (посланици, грађани и
други) предложе закон или други општи правни акт Народној скупштини, влада
има право да о таквим предлозима даје своје мишљење. То њено право је, као
што је већ речено, у сагасности са њеном одговорношћу за извршење закона.
5) Овлашћења према органима државне управе.
Пошто је носилац извршне
власти Влада је овлашћена да надзире рад министарстава и других орган
државне управе, да их усмерава у њиховом раду на извршавању закона и
спровођењу политике, као и да усклађује њихов рад. Она и одговара Народној
скупштини за рад органа државне управе. Отуд су ти органа стављени под њену
непосрену контролу и њој су одговорни. У оквиру својих овлашћења према
органима државне управе, влада располаже широким организационим,
персоналним и функционалним правима. Она прописује њихово унутрашње
уређење и организацију, поставља и разрешава функционере, решава сукобе
надлежности између органа, поништава и укида њихове прописе који су
несагласни закону или пропису владе, одређује им конкретне задатке и рокове за
извшење задатака, захтева од њих извештаје и контролише њихов рад.
6) Остала овлашћења владе
могу да обухватају конкретне послове одређене
Уставом и Законом, као што је код нас случај са овлашћењем Владе да
располаже имовином у државној својини, да заступа Републику Србију као
правно лице, оснива јавна предузећа, установе и друге организације, да врши
надзор над радом локалне самоуправе и слично.
У остваривању својих функција Влада доноси правне и политичке акте.
Политички акти владе
су декларације, којима изражава своје ставове о неком питању
унутрашње и спољне политике, као и стратегије и и планови развоја (политичко
усмеравајући акти којима се утврђује стање и мере за развој појединих области, на
пример стратегија развоја туризма).
Општи правни акти владе
обухватају уредбе, одлуке и акте другог назива. Као што је
већ речено, може бити три врсте уредби: уредбе- закони, генералне уредбе и извршене
уредбе. Поред њих влада може доносити и уредбе у ванредном и ратном стању- уредбе
по нужди. Оне су привременог карактера, а њима се уређују мере одступања од уставом
зајамчених људских права.
Б.Милосвљевић и Д.Поповић,
Уставно право
, 2.измењено и доп. издање, Београд 2008, стр.284
-5-
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti