Pojam građanskog prava



- u objektivnom smislu:



sistem normi kojima su regulisani imovinski odnosi u određenoj društvenoj zajednici (sadržano u
zakonima, propisima)



- u subjektivnom smislu:



pravno ovlašćenje subjekta u konkretnom odnosu na osnovu građanskog prava u objektivnom
smislu



Gradjansko pravo obuhvata:

1. Opšti deo, tj.uvod u gradjansko pravo (sadrži zajedničke institute iz posebnih delova gradjanskog

prava).

2. Stvarno pravo (je skup praila kojim su uredjeni odnosi pravnih subjekata povodom stvarnih

prava, npr.prava svojine,službenosti, itd.).

3. Obligaciono pravo (skup pravnih normi kojima su regulisani obligacioni odnosi, odnosno

imovinska prava i obaveze strana koje su ih zansovale u prometu robe, ostalih stvari i usluga).

4. Porodično pravo (skup pravnih normi kojima se uredjuje porodica i porodični odnosi.

5. Nasledno pravo (je skup pravnih normi kojima se regulišu imovinski odnosi, odnosno prava i

obaveze nastali posle smrti fizičkog lica).

Predmet



su odnosi (imovinski) koje građansko pravo uređuje.



To su: stvarnopravni, obligacionopravni, naslednopravni odnosi itd.



Obuhvata:uvod u građansko pravo, stvarno pravo,obligaciono, nasledno i porodično pravo. U
širem smislu obuhvata privredno i radno pravo.



npr-Stvarno pravo je skup pravnih pravila kojima su uređeni odnosi pravnih subjekata povodom
stvarnih prava.

SISTEMATIKA GRAĐANSKOG PRAVA



Instituciona (gradjansko pravo je razvrstano na lica, stvari i tužbe)



Jusnaturalistička (gradjansko pravo se svrstava u pravo pojedinaca i pravo društava).



Pandektistička (deli gradjansko pravo na: opšti deo, stvarno pravo, obligaciono, porodično i
nasledno pravo).

Metod i Načela građanskog prava



Autonomija volje

-sloboda zaključenja pravnih poslova i sloboda vršenja prava; čl.10 ZOO

ograničava je prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim običajima.



Ravnopravnost strana

-učesnici gr.pr.odnosa su u jednakom položaju, fizička i pravna lica su

ravnopravni;čl.14 ZOO Zabranjuje se da se prilikom zasnivanja prava i obaveza za bilo koga
stvara ili iskorišćava ekonomski položaj na tržištu”. Ravnopravost garantovana i Ustavom.



Prenosivost građanskih prava

-titular može svoje pravo preneti na drugoga, npr.pravo svojine;

neka prava, najčešće neimovinska, su neprenosiva (roditeljska prava, pravo izdržavanja..).



Imovinska sankcija

-odgovornost subjekta za neispunjenje obaveze, ili za zadocnjenje ispunjenja.

sprovodi se na imovini dužnika (ne na ličnosti kao u krivičnom) u skladu sa načelom jednake
vrednosti davanja;Osnovni princip naknade štete-dovođenje oštećenikove materijalne situacije
u ono stanje u kome bi se nalazio da nije bilo štetnikove radnje ili propuštanja.



Zaštita na privatni zahtev

-pravo imaoca prava koje je povređeno ili ugroženo da traži zaštitu

pred sudom ili organom uprave, najčešće -parnični postupak; ne pokreće postupak državni
organ po službenoj dužnosti, već ostaje inicijativa stranke.



Načelo dispozitivnosti normi

-obligacije; čl.20 ZOO “Strane svoj obligacioni odnos mogu urediti

drugačije nego što je to zakonom određeno, ako iz pojedine odredbe zakona ili iz njenog smisla
ne proizilazi šta drugo.” Ograničeno imperativnim normama.

Personalna egzekucija – izvršenje na ličnosti

•

Antička i srednjovekovna prava:

–

Ako dužnik nema imovine, izvršenje se sprovodi na njegovoj ličnosti:

•

Lična obaveza pred bogovima

•

Isključeno zastupanje

•

Dugovi se gase:

–

Smrću

Gubitkom jednog od statusa

Kombinacija načela i kumulacija

•

Kumulacija – istovremeno sticanje svih načela

•

Ili samo nekih od načela

•

Izuzeci:

–

Autonomija volje ograničena prinudnim propisima

–

Ravnopravnost – formularni ugovori

–

Obaveza na zaključenje ugovora

•

sa svakim licem koje ispunjava uslove

•

kod komunalnih usluga

•

osiguranje od autoodgovornosti

Kodifikacije kod nas



Srpski građanski zakonik

1844. god, Jovan Hadžić, po uzoru na OGZ Austrije, ima 950 paragrafa,

sadrži lična prava, stvarna prava i zajednička pravila za lična i stvarna. Običajna pravila za
nasledne i porodične odnose.



Opšti imovinski zakonik CG

, 1888 god., Valtazar Bogišić, kodifikovano imovinsko pravo (stvarno i

obligacije), originalno kodifikatorsko delo, jezik prilagođen narodu, stil jasan i razumljiv, uvedeni
novi termini: docnja, rušljiv ugovor, štetnik, punoletan, punovlastan, držina..

Izvori građanskog prava



Ustav

-osnovna građanska prava



ZAKON

- najvažniji pisani izvor, formalni izvor-ZOSPO, ZOO, ZON, PZ,..



Pravna pravila

-primenjuju se kad određeni građanskopravni institut nije regulisan važećim

propisima, da je taj instutut sadržan u zakoniku koji je izgubio pravnu snagu i sada ima svojstvo
pravnog pravila, i da nije protivan Ustavu RS, zakonima i ostalim važečim propisima RS.
Primenjuju se na osnova Zakon o nevažnosti; Pravila sadržana u SGZ, OIZ, AGZ



OBIČAJI

- izvor gp ako ga strane ugovore ili ako proizilazi iz zakona:, formalno obavezujući samo

ako su priznati od zakonodavca ili suda, jer sud sudi na osnovu Ustava, zakona,
ratif.međ.ugovora.;



Uzanse

– pisani trgovinski običaji, ako su strane ugovorile njihovu primenu ili su njihovu primenu

htele, Opšte uzanse za promet robom-kofikovani od Glavne arbitraže Jugoslavije, i dalje se
primenjuju; Posebne uzanse-samo za određenu trgovinsku oblast, ako ih stranke ugovore
njihovu primenu.



Opšti uslovi poslovanja

– skup pravila prethodno pripremljeni od jedne strane a koja su

obavezujuža za obe ugov.strane.To su formalni ugovori, priprema, uslovi pod kojim posluje
jedno preduzeće. Dok adhezioni ugovori-u celosti se ili prihvataju ili odbijaju, druga strana ne
može da ih menja.



Sudska praksa

-odluke sudova, posebno drugostepenih;sednice veća Vrhovnog suda;

Pravna nauka

-pisana saznanja pravnih pisaca, komentari

Subjekti građanskopravnog odnosa



ili imaoci pravne sposobnosti (mogućnost subjekta da ima prava i obaveze) su Fizička i Pravna
lica (organizacija fizičkih lica)



druga bića ne mogu biti subjekti građanskopravnih odnosa, nisu subjekti prava (npr.životinje)

Fizička lica



Fizičko lice

je svaki živ čovek, ljudsko biće, bez obzira na zdravstveno stanje, pol i starost.



Fizičko lice stiče pravnu sposobnost

rođenjem, a gubi je smrću (trenutkom rođenja se smatra

trenutak odvajanja od majčinog tela, pod uslovom da dete daje znake života. Pravna
sposobnost: mogućnost lica da ima prava i obaveze, sticanje rođenjem (nasciturus-kada je u
njegovom interesu), prestanak smrću-proglašenjem nestalog lica za umrlo.



Poslovna sposobnost

: mogućnost lica da svojom voljom sklapa pravne poslove, stiče se sa 18g.

ako nad njim nije produženo roditeljsko pravo ili nije lišeno posl.spos., (izuzetno se stiče ranije-
emancipacija sa 16 g.); potpuno poslovno nesposobna lica (do 14 god., samo poslovi malog
značaja i kojima stiču prava i punoletnici koji su liseni posl.sp.) ograničeno poslovno sposobna
lica (od 14-18 god.-mogu raspolagati svojom zaradom, sve ostalo uz saglasnost roditelja i
punoletnici kojima je produženo rod.staranje usled bolesti ili smetnji u psih.fizičkom razvoju nije
sposobno za rasuđivanje);



Deliktna sposobnost

: odgovornost za prouzrokovanu imovinsku štetu, stiče se sa 14 god.



Atributi fizičkog lica

: lično ime (stiče se upisom u MKR, određuju roditelji, pravo na promenu

ličnog imena sa 15.god), prebivalište-mesto u kom se lice nastani sa namerom da tu trajno
ostane, boravište-mesto u kom se lice privremeno zadržava bez namere da tu trajno ostane,
državljanstvo-javnopravni odnos između države i pojedinca, stiče se poreklom, rođenjem na
teritoriji RS, međ.ugovorom ili prijemom.

FIZIČKA LICA-PRESTANAK PRAVNE SPOSOBNOSTI



Pravna sposobnost fizičkih lica, najčešće prestaje njihovom faktičkom(telesnom) smrću.



Pravna sposobnost se gubi i proglašenjem nestalog lica za umrlo u odgovarajućem sudskom
postupku.



Poslovna sposobnost je mogućnost fizičkog lica da sam svojom voljom zasniva, menja i gasi
prava i obaveze.



Potpunu poslovnu sposobnost fizička lica stiču kada postanu punoletna (sa navršenih 18.
godina), odnosno sa navršenih 16 godina života, po dozvoli suda u slučaju sklapanja braka
(sticanje poslovne sposobnosti emancipacijom), pod uslovom da su duševno i telesno zdrava.



Potpuno poslovno nesposobna lica su ona koja nisu navršila 14 godina života (mlađi maloletnik).



Ograničeno poslovno sposobna lica su ona koja su navršila 14, a nisu 18 godina života(stariji
maloletnici). Ova lica mogu preuzimati poslove uz prethodnu ili naknadnu saglasnost roditelja.



Ograničeno poslovno sposobna su i ona lica koja su punoletna, ali su delimično lišena poslovne
sposobnosti u sudskom postupku (zbog bolesti ili smetnji u psihofizičkom razvoju), tako da sud
rešenjem u vanparničnom postupku određuje i krug poslova koja ova lice mogu samostalno,
odnosno nesamosalno obavljati.



LIČNO IME

(je naziv fizičkog lica na osnovu koga se ono bliže konkretizuje).



DRŽAVLJANSTVO

(je javnopravni odnos između suverene države i pojedinca na osnovu koga on

ima prema državi određene obaveze,ali i prva).



Prihvaćen je normativni sistem, s tim da je nastanak pravnog lica vezan za upis pravnog lica u
posebne registre.

PRAVNA SPOSOBNOST PRAVNOG LICA-POJAM I STICANJE



Mogućnost pravnog lica da ima prava i obaveze.



Pravno lice može steći samo ona prava i obaveze koja su zakonom, aktom o osnivanju, odnosno
statutom određeni kao delatnost radi ostvarenja određenog dozvoljenog cilja.

POSLOVNA SPOSOBNOST PRAVNOG LICA



Poslovna sposobnost pravnog lica je sposobnost da izjavama volje svojih organa
koje dejstvuju prema tom licu, zasniva, menja i gasi prava i obave-tj. pravne
poslove.

DELIKTNA SPOSOBNOST PRAVNOG LICA



Deliktna sposobnost je mogućnost pravnog lica da odgovara za prouzrokovanu štetu.



Pravno lice može da odgovara za štetu po principu subjektivne odgovornosti-po osnovu krivice i
po principu objektivne odgovornosti-za štetu od opasne stvari ili opasne delatnosti.

ATRIBUTI PRAVNIH LICA



Ime

-naziv pravnog lica(je skup individualnih obeležja pravnog lica po kojem se razlikuje od

ostalih,a služi mu za identifikaciju u pravnom prometu).



Sedište pravnog lica

(mesto odakle pravno lice obavlja delatnost, a može biti i mesto odakle se

upravlja, rukovodi radom i poslovanjem pravnog lica).



Državljanstvo pravnog lica

(određuje vezu pravnog lica sa državom, utvrđuje se po pravilu prema