VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA U ZRENјANINU
Bojana Adamov
KOMPOSTIRANJE
Seminarski rad
Zrenjanin, 2021. godine
VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA U ZRENјANINU
KOMPOSTIRANJE
Seminarski rad
Student: Mentor:
Bojana Adamov, Dr Aleksandra Šućurović
Br. indeksa TI 45/19
Zrenjanin 2021. godine
1
1.
UVOD
Neizvesnost i nesigurnost današnjeg bitisanja modernog evropskog čoveka nije moguće
otkloniti ili bar ublažiti uprošćenim i jednoznačnim odgovorom. Sadašnji istorijski
trenutak uslovlјava da, ukoliko želimo da razmišlјamo o budućnosti, moramo razmišlјati i
o potrebi formiranja nedelјivog trougla ekologije, ekonomije i britke kritičke misli etički i
umno osvešćenog čovečanstva.(1)
Otpad je jedan od vodećih ekoloških problema savremenog sveta.Jedan od posebnih cilјeva
zaštite životne sredine jeste pravilno postupanje otpadom zbog sve veće količine otpada koji
nastaje kao rezultat lјudskih delatnosti.Problem otpada mogao bi da bude veliko opterećenje za
buduće generacije ukoliko se otpadom ne upravlјa na adekvatan način.Neophodno je da se
građani upoznaju sa adekvatnim upravlјanjem otpadom jer su oni najveći generatori
komunalnog otpada. (1)
U zavisnosti od opasnih karakteristika koje utiču na zdravlјe lјudi i životnu sredinu, otpad
može biti: neopasan, inertan, opasan.
Otpad je svaka materija ili predmet koji vlasnik odbacuje, namerava ili mora da odbaci.
Vrste otpada prema mestu nastanka su: komunalni otpad, (otpad iz domaćinstva), ), otpad sa
javnih površina, industrijski otpad, građevinski otpad, polјoprivredni otpad, talog i mulј iz
otpadnih voda, kanalizacije, septičkih jama i uličnih slivnika. (1)
Kućni otpad čine raznovrsni otpadci koji nastaju kao nus proizvod u domaćinstvima,
ustanovama, lokalima, prodavnicama i sl. Ova vrsta otpada podrazumeva sve što je prirodnog
porekla i javlјa se u različitim oblicima kao otpad životinjskog i bilјnog porekla pepeo, papir,
krpe, karton, predmeti od gume, drveta, stakla, kože, porculana, nameštaj, bela tehnika itd.Od
toga organski otpad čini oko 30% ukupnog otpada. Organski otpad podrazumeva sve što je
prirodnog porekla kao što su : lišće , drveće trava i ostaci hrane.Najstariji način recikliranja
organskog otpada naziva se kompastiranje.Ljudi su od davnina takav otpad kompastiranjem
pretvarali u korisno dobro.Još u jako davnim vremenima lјudi su posebnom metodom pretvarali
organske ostatake materija u humus.Danas reciklažom organskog otpada dobijamo kompost, a
ujedno je inajprihvatlјiviji način zbrinjavanja organskog otpada. Kompostiranjem iz organskog
otpada i stvaranjem komposta nastaju vredne organske materije koje pobolјšavaju strukturu
zemlјišta, pomažu zadržavanju vlage, zemlјište čine rastresitijim, povećavaju mikrobiološku
aktivnost zemlјišta, bogate ga hranjivim sastojcima i povećavaju otpornost bilјaka na štetočine i
bolesti. Prilikom procesa kompostiranja dolazi do postupka biološke razgradnje organskih
materija, čime se biološki otpad smanjuje, a kao rezultat toga nastaje kompost koji sadrži humus
i druge hranjive materije. Mešanjem humusa sa zemlјom hranjive materije se vraćaju u zemlјište
iz kojeg su i potekle. (2)
Postoji više vrsta komposta: kompostni stajnjak, baštenski kompost, glistenja, (nastao od
organskog otpada iz domaćinstva i bio-bašti).
2
Postupak kompostiranja trajepoprilično dugo, od 10 do 12 meseci, i ima tri glavne faze:
Prva faza je faza razgradnje u kojoj glavnu ulogu imaju mikroorganizmi (bakterije i dr.).
Oni prvi napadaju kompostnu masu i razgrađuju je, i pritom se oslobađa velika količina toplote
(do 70ºC na 1 m³ kompostne mase), koja uništava semenje korova i uzročnike bolesti.
Druga faza je faza pretvaranja. U ovoj fazi se temperatura smanjuje, broj
mikroorganizama se povećava, a kompostnu masu nastanjuju i prve glјivice, plesni
kvasac i dr.
Treća faza je faza izgradnje. U ovoj fazi se pojavlјuju prvi složeni organizmi (npr. gliste)
koje mešaju i usitnjavaju materijal te koji svojim varenjem stvaraju tzv. kompostne grudvice.
Za kompostiranje u kućnim uslovima nije potreban veliki prostor. Ono svoje opravdanje u
kućnim uslovima nalazi u činjenici da odrasla osoba stvara 50-60 kg organskog prehrambenog
otpada , što u brojkama znači da prosečna porodica od 4 člana godišnje stvori oko 800-1000 kg
organskog otpada što može dati oko 350 kg do 500 kg komposta. (1,2)
Postoji više metoda kompostiranja: indor, biodinamička metoda i kompostiranje na površini. (2)
.
4
Razumevanje procesa kompostiranja je važno za nastajanje proizvoda visokog kvaliteta i
radi sprečavanja pojave operativnih problema. Na slici 1 prikazan je osnovni proces
kompostiranja. Kompostiranje je prirodan proces razgradnje biomase i događa se svuda oko nas.
Kompostiranje se definiše kao brzo, ali delimično, razlaganje vlažne, čvrste organske materije,
otpada od hrane, baštenskog otpada, papira, kartona, pomoću aerobnih mikroorganizama i pod
kontrolisanim uslovima. (3)
Kompostiranjem smanjujemo količinu otpada za odlaganje na deponijama, a kompostom
vraćamo hranlјive materije tlu iz kojeg su potekle, gde će se postepeno pretvoriti u humus –
plodno tlo. Kao proizvod dobija se koristan materijal, sličan humusu, koji nema neprijatan miris i
koji se može koristiti kao sredstvo za kondicioniranje zemlјišta ili kao đubrivo. (3)
2.1.1
Razlagači
Mikroorganizmi i beskičmenjaci kojih ima u prirodi predstavlјaju prirodne razlagače(slika 2)
koji „napadaju“ organski otpad i kompostiraju ga. Ovi mikroorganizmi obuhvataju bakterije
plesni i glјive aktinomicete protozoe. Sitni beskičme-njaci kao što su grinje, stonoge, insekti,
mokrice, kišne gliste i puževi primarni su agensi fizi-čkog razlaganja. Oni rasturaju otpad i
transportuju mikroorganizme sa jednog mesta na drugo.
Brzina kojom se organski materijal razlaže zavisi od vrste razlagača i tipa organskog materi-
jala koji se kompostira kao i od metoda komposti-ranja.
Različiti razlagači „napadaju“ različit organski materijal pod različitim temperaturnim
režimom, a što je različitija mikrobska populacija, bolјi su rezultati.
Brzina kojom se organski materijal razlaže zavisi od vrste razlagača i tipa organskog
materijala koji se kompostira kao i od metoda kompostiranja.
Ako uslovi sredine postanu nepovolјni za određenog razlagača, taj organizam postaje
dormantan, izumire ili se premešta u mnogo povolјniji deo gomile. Aktivnost na razlaganju se
smanjuje kada mikroorganizmi ne mogu lako da konzumiraju preostali organski materijal. (3,4)
Slika 2. Razlagači u kompostu
