Студијски програм: _______________________________

Приступни рад из предмета:

Организационо понашање

Тема: Типови лидерства у предузећима

Наставник: Студент:

Студијски програм: ______________________________________

Приступни рад:

__________ __________ ___________ ___________
(оцена) (бодови) (датум) (потпис)

Истраживачки рад

__________________________________________________________________

ИР: __________ __________ ___________ ____________
(оцена) (бодови) (датум) (потпис)

Студент:

1. УВОД

Опште је прихваћен став да су у савременој привреди потребни људи који имају

„лидерске способности“, јер се верује да они представљају специфичну активу предузећа.
Лидерство се повезује са супериорним перформансама предузећа. Недавно је на наш језик
преведена књига која има атрактиван наслов „Скривени шампиони“. Уколико бисмо
морали да изаберемо једну заједничку изврсну карактеристику скривених шампиона, то би
били лидери.

„Лидерство је процес утицаја на друге да разумеју и да се сложе о ономе шта треба

да се уради и како то може да се уради ефективно, и процес омогућавања индивидуалног и
колективног напора да се остваре заједнички циљеви“.

Интересантна је дефиниција лидерства коју је дао Јаго. По њему је лидерство

истовремено процес и власништво. Лидерство се дефинише као чин или понашање да се
утиче на друге. Лидерство комбинује таленат са способношћу утицаја на друге –
појединце, групе и организације. Лидерство се данас посматра као процес различит од
менаџмента. Неко мора да прихвати обавезу да буде лидер. Постоје четири популарна
мита о лидерству.

Први мит је да свако може да буде лидер. Други мит је да лидери постижу добре

пословне резултате. Трећи мит је да су људи који успеју да дођу на чело предузећа
лидери, али то није увек тако у пракси. Четврти мит је да су лидери добри ментори.

Лидерство није нешто статично, оно се мења са променама у предузећу и средини у

којој оно обавља своју пословну активност. Ако се у матрици посматрају средина (која
може бити стабилна и хаотична) и становиште (које може бити макро и микро), добија се
еволуција лидерства која се одвија у четири фазе.

Доста се расправља на тему какво ће бити лидерство у XXИ веку. Сви који пишу о

овој теми указују на чињеницу да никад није била већа потреба за лидерима, односно да
ће бити потребни и лидери, а не само менаџери.

2. ПОЈАМ И УЛОГА ЛИДЕРА

Личност која треба да обавља специфичну лидерску улогу назива се лидером.

Лидерство је изгледа вештина коришћења стручности коју има већина, а показује мањина.
Лидерство је неопходно да се добију изврсни резултати од обичних људи.

Свакако њихова посебна одговорност је ефективност предузећа. Поверење се

сматра оправдано најбитнијим квалитетом који треба да поседује лидер. Лидерство је
обоје, динамичка компетентност и процес односа који захтева специфичну стручност и
способност дефинисања визије и мотивације следбеника. Утицање на следбенике је
суштина лидерства.

Када се говори о неопходним стручностима које треба да поседује један менаџер и

лидер, у први план се истичу три:

1. техничка (познавање струке),
2. интерперсонална (способност рада са људима), и
3. концепциона (способност пословног размишљања).

На матрици се могу посматрати две димензије: техничко лидерство које може бити

добро и слабо, и интерперсонално лидерство које такође може бити добро и слабо. На
основу тога се добијају четири типа лидера: импотентан лидер, политички играч, техничар
и супериоран лидер.

Са правом се додаје и четврта управљачка стручност, која се односи на обављање

низа управљачких активности (планирање, организовање и контрола). Управљачка
стручност претпоставља комбинацију техничке, интерперсоналне и концепционе
стручности.

Коефицијент интелигенције и техничка стручност су врло важни, али је по

мишљењу Големана емоционална интелигенција сине qуа нон лидерства. Сматра се да
постоји пет компоненти емоционалне интелигенције:

1. Самосвесност
2. Саморегулација
3. Мотивација
4. Емпатија
5. Стручност у односима
6. Сматра се да се емоционална интелигенција повећава са зрелошћу (годинама).

Ако се на матрици посматрају две димензије средине (која може бити интерна и

екстерна) и време (садашњост и будућност), добијају се четири битне улоге лидера. Прави
лидер   се   налази   у   средини   јер   он   треба   да   балансира   све   ове   активности.   Лидер   је
постављач   смера   у   коме   треба   да   се   креће   организација,   он   је   покретач   промена   и
катализатора   промена   у   организацији,   он   наступа   као   говорник   у   име   предузећа   у
екстерној   средини   и   он   је   усмеривач   тима   сарадника   које   опуномоћује   за   самостално
одлучивање и предузимање акције. Све те четири улоге дефинишу посао визионарског
лидера и све су подједнако важне за успех предузећа.

Једна од карактеристика лидера је способност да контролише своје амбиције. стоји

већи број карактеристика лидера које се уважавају, али су четири ствари битне – поштење,
гледање унапред, инспиратор и компетентност. Веома је интересантно мишљење Дракера
о лидерству.

Прво, једина исправна дефиниција лидера је да је то неко ко има следбенике. Он је

запазио неке особине лидера. Једна од карактеристика лидера је способност да
контролише своје амбиције. Постоји већи број карактеристика лидера које се уважавају,
али су четири ствари битне – поштење, гледање унапред, инспиратор и компетентност.
Веома је интересантно мишљење Дракера о лидерству. Прво, једина исправна дефиниција
лидера је да је то неко ко има следбенике. Он је запазио неке особине лидера. Лидерство
може да постоји на свим нивоима разуђене организационе структуре савременог
предузећа.

По природи ствари се очекује да генерални директор предузећа има лидерске

способности. Аутори су, истражујући приступе, установили да сви генерални директори
који су користили лидерски приступ променама, односно били агенти промена, воде
рентабилна предузећа.

Данас се сматра да се лидерске способности могу научити Лидерство може да

постоји на свим нивоима разуђене организационе структуре савременог предузећа. По
природи ствари се очекује да генерални директор предузећа има лидерске способности.
Аутори су, истражујући приступе, установили да сви генерални директори који су

књиге Јукл објашњава значење термина који се користе у организацијама и због чега он
преферира термин следбеник. Индивидуе чине групе, а разне групе чине организацију.
Појединци који улазе у организацију доносе своје особине, вредности и ставове.

Менаџер не може постати лидер без помоћи запослених да постану следбеници.

Лидер не може бити успешан без опуномоћавања запослених. Тешко је довољно
нагласити значај комуницирања лидера са следбеницима. Даје се дефиниција: „Лидерство
је симболично комуницирање које модификује ставове и понашања других да се остваре
заједнички групни циљеви“. Индивидуе чине групе, а разне групе чине организацију.
Појединци који улазе у организацију доносе своје особине, вредности и ставове. Менаџер
не може постати лидер без помоћи запослених да постану следбеници. Лидер не може
бити успешан без опуномоћавања запослених.

Тешко је довољно нагласити значај комуницирања лидера са следбеницима. Даје се

дефиниција:   „Лидерство   је   симболично   комуницирање   које   модификује   ставове   и
понашања других да се остваре заједнички групни циљеви“. Аристотел је правио разлику
између   три   ствари:   логос,   патхос   и   етхос.   Логос   је   утицај   заснован   на   логици   и
аргументима, а патхос је утицај заснован на осећањима (емоцијама). Етхос је заснован на
карактеру пошиљаоца поруке и говори о интегритету човека. Лидер мора да зна како га
следбеници   виде.   У   односима   са   следбеницима   лидер   треба   да   испољава   емпатију   –
односно да има разумевања за осећања других људи.

Поверење се дефинише као веровање у интегритет, карактер и способност лидера.

Изнето је мишљење да лидер треба да изражава себе на аутентичан начин.  Јаки лидери
разумеју да је њихова репутација аутентичности нешто што се тешко стиче и чиме се
пажљиво   управља.  Однедавно   се   наглашава   да   поред   лидера   који   треба   да   води,   за
успешну   организацију   су   потребни   и   следбеници   који   знају   да   следе.  Придобити
следбенике за промену је знак лидерства у савременим предузећима.  Лидери треба да
мотивишу   себе   и   следбенике.  Сматра   се   да   лидерство   треба   да   буде   баланс   између
директивног стила који показује смер и блажег који максимира потенцијале појединаца у
организацији. Често се опуномоћавање описује као једна опција просветљеног менаџмента
да креира здраву средину и продуктивну организацију.

Опуномоћавање је један од ефективних начина да се оствари партнерство лидера и

следбеника. Опуномоћавање мора ићи руку под руку са одговорношћу. Мења се стари
неефикасни   модел   хијерархијске   организације   новим   моделом   опуномоћавања.   То   је
ефективан   начин   коришћења   високообразоване   радне   снаге   у   савременом   предузећу.
Термин   психолошко   опуномоћавање   описује   како   је   унутарња   мотивација   и
самоувереност   људи   под   утицајем   лидерског   понашања,   карактеристика   посла,
организационе структуре и њихових сопствених потреба и вредности. Изнето је мишљење
да ефективност лидерства битно зависи од степена поверења које сарадници и следбеници
имају у њега.

5. ЛИДЕРСТВО И МОЋ

Лидерство и коришћење моћи су уско повезани. Лидери користе моћ да утичу на

друге. Успех зависи од:

1. степена моћи коју је способан да употребљава;
2. начина на који ће да је употребљава, и