UNIVERZITET "UNION NIKOLA TESLA" BEOGRAD
FPSP
SEMINARSKI RAD IZ SOCIOLOGIJE
Tema: RELIGIJA
Profesor: Student:
Gordana Đuretić Aleksandar Tripković
Br.Indexa : I0061-16
Beograd, Novembar 2016
2
SADRŽAJ
UVOD
…………………………………………………………………..3
1.RELIGIJA
……………………………………………………………4
1.1Nastanak religije
.................................................................................4-5
1.2
Šta religija jeste
.....................................................................................6
1.3Šta religija nije
......................................................................................6
2.VRSTE RELIGIJA
..............................................................................7
2.1Totemizam I animizam
………………………………………………….7
2.2Judejstvo
................................................................................................8
2.3Hrišćanstvo
…………………...…………………………………………8-9
2.4Islam
…………………………………………………………………….10-
11
2.5Dalekoistočne religije
………………………………………………….....12
2.5.1Budizam
………………………………………………………………...…..12
2.5.2Hinduizam
…………………………………………...……………………..12
2.5.3Taoizam
…………………………………………………………………….13
ZAKLJUČAK
.............................................................................................................................14
LITERATURA
...........................................................................................................................15
4
1.RELIGIJA
Religija je jedan od najstarijih oblika društvene svesti, koji na mističan način održava objektivni
svet. Ona život ljudi održava iskrivljeno i lažno. Religiju možemo definisati i kao duhovnu
povezanost jedne grupe ljudi sa nekim višim, svetim biđem, odnosno Bogom . Bog (na
sanskritskom „gospodar hleba“) je ljudska zamisao o nakoj nadprirodnoj, onostranoj sili. Zato se
religija shvata kao organizovani skup ili stuktura zamisli (učenja, verovanj), osećanja simbola i
kultnih radnji vezanih za „onostrano“ ili „natprirodno biće“.
1.1Nastanak religije
,,Postoje različita gledišta o postanku religije: Neki smatraju da je religija božanskog porekla i da
je kao takva urođena ljudima;Drugi, opet smatraju da se religija stvara iz straha i
neznanja; Postoje i oni koji smatraju da se religija pojavila kao posledica postojanja obmana i
prevara ljudi od strane sveštenika;
Veoma su snažna i gledišta da je religija društvena i istorijska pojava. Smatra se da se pojavila na
srednjem stepenu divljaštva u kojem je čovek već razvio mozak i svest kako bi u svojoj glavi
mogao stvarati određene predstave. Na tako niskom stepenu razvitka proizvodnih snaga, njegova
moć pred prirodom je bila veoma mala; zakoni prirode su njime vladali kao neka slepa, neumitna
sila; njegov život je bio pun neizvesnosti a njegova praktična delatnost nesposobna za bitnu
izmenu njegovog položaja. Prirodne pojave kao što su: vetar i kiša, grom, poplava i suša, život i
smrt, itd.bili su za njega velika nepoznanica. Uzroke takvih pojava on nije mogao objasniti.
Prirodnim silama počeo je davati svojstva nadprirodnih verujući da one upravljaju njegovim
životom. Tako će se isticati da se religija pojavila upravo u momentu razvoja elemenata ljudske
svesti koja je zapravo bila nejasna predstava o njegovoj spoljnoj prirodi. Dakle, nizak nivo
proizvodnih snaga i nerazvijena ekonomska struktura društva uslovljavali su ljudsku nemoć
prema prirodi i samom sebi i doveli su do pravih fantastičnih predrasuda kod ljudi. To je, smatra
se, pravi uzrok religije kao oblika društvene svesti, krive predstave i slike o prirodi, čoveku,
društvu i uopšte svetu u kojem čovek živi. Prelaskom društva iz prvobitne zajednice u
robovlasništvo i robovlasnički način proizvodnje, priključili su se prirodnim izvorima nastanka
religije i društveni uzroci. Tako se pojavilo privatno vlasništvo, a time i eksploatacija čoveka od
čoveka, što je dovelo do rascepa društva na klase i do pojave države.od tada čovek nije više samo
5
rob prirode- on postaje i robom i zarobljenikom družtvenih odnosa. Tako pored prirodnih sila
nastupaju i društvene sile koje su ljudima isto tako tuđe i u početku isto tako neobjašnjive.
Religija postaje opijumom naroda, tj.takvim opijumom čija je idejna ideološka i teorijska svrha
fiktivno zadovoljavanje čovekove potrebe za pomirenjem sa svetom u kojem je on neslobodno i
otuđeno biće.
Pored naznačenih, postoje i druga gledišta o nastanku religije i religioznih predstava. U celini, oni
ističu ulogu nekoliko faktora:
Ističu ulogu psiholoških faktora (čuđenja, snova, priviđenja, usamljenosti, otuđenosti,
frustriranosti) u nastanku religije, ali i ulogu religije u psihološkom rasterećenju (npr.ispovijesti)
individua;
Ističe se uloga biološko-psiholoških faktora u nastanku religije, kao što su teške bolesti, strah od
smrti i suočavanje sa smrću koje kod takvih osoba stvaraju psihološku potrebu za osloncem kojeg
oni pronalaze u božanskom biću;
Ističe se i uloga filozofsko-saznajnih faktora kao što su: razmišljanje o pojavama koje ipak ostaju
nespoznatljiva; spoznajni izvor religije je trajan jer je spoznajni proces beskonačan zato što se
nikada ne može sve apsolutno spoznati. Кad bismo sve saznali, tvrdi Sartr, umrli bismo od
dosade;
Ističe se i uloga prirodnih faktora tj.njihova moći čovekovog nespoznavanja tih moći i njegove
zavisnosti od njih;”
1
1
Nastanak religije,
URL: http://www.znanje.org/i/i26/06iv09/06iv0915/nastanak_religije.htm
