Лазар Пачу, српски министар финансија, јунак Царинског рата
Доктор Лаза Пачу, био је
Цинцарин пореклом, а за
финансије је био самоук.
Док је он водио државне
финансије Србије, динар је
био конвертибилна валута.
Господин Лаза, како су га
сви звали, признавао је
само новац са златном
подлогом
Ратови су обележили историју човечанства, па самим тим и српског народа.
Оружани сукоби, као по правилу, увек су привлачили посебну пажњу људи док
су остали, нарочито они економски, остајали у њиховој сенци, махом
препуштени анализи ускостручне јавности.
Управо такву судбину је доживео и Царински рат или Свињски рат како се, чак
и данас због главног извозног артикла српске пољопривреде тог времена тај
сукоб именује у иностраној историографији. Царински рат је вођен од 1906. до
1911. године између Аустроугарске монархије и Краљевине Србије.
Научена диктирати економску политику на тржишту, Аустрија је
1906. на то одговорила затварањем својих граница за српску свињетину
и друге производе. Потез који је на крају пропао, јер је Србија нашла
друга тржишта за своју робу, одбивши се поклонити Бечу. Српска влада
пронашла је излаз у француским везама које су донеле инвестиције,
такође су почели наручивати материјале од аустријског супарника
Немачке, те присилили тадашњу аустријску провинцију, Босну и
Херцеговину, на трговачки споразум за излазак на Јадран. Русија је
подупрла српске потезе, а рат између Аустрије и Русије је тад избегнут
само због немачког ултиматума 1909. године Русији, у коме се тражило
да престане помагати Србији. Овај је сукоб био један од кључних увода
у коначну аустријску одлуку за војни удар на Србију 1914. и тиме је
заправо Свињски рат постао један од бројних узрока Првог светског
рата.
