Uloga Neuro-fazzy sistema sa
emocionalnom inteligencijom
u razvoju veštačke
inteligencije
Inteligentni obrazovni sistemi
bazirani na VI
doc. dr Boža Miljković
Neuronske mreže (NM) su kompleksni matematički sistemi
kojim se na pojednostavljen način modelira ljudski mozak.
Ključne karakteristike NM su paralelno procesiranje i
distribucija znanja kroz mrežu. Svaki neuron je jednostavni
procesor koji podatke može procesirati istovremeno kada i
drugi neuroni u mreži. Distribucija znanja kroz mrežu se pak
ogleda u ne postojanju zasebne memorije za pohranjivanje
podataka. Umesto toga podaci (znanje) se u mreži pohranjuju u
obliku vrednosti težine veze, što je ekvivalent načinu
pohranjivanja znanja u ljudskom mozgu.
Veštački neuron je imitacija biološkog neurona, tj. kod
veštačkog neurona se nastoje oponašati osnovne funkcije
biološkog neurona. Naravno, nije moguće oponašati sve
funkcije, jer neke nisu poznate, a neke ne možemo
matematički modelovati.
NM su efikasnije u rešavanju onih problema za koje nemamo
definisan algoritam (za razliku od računara). One se ne
programiraju za obavljanje specifičnog zadatka poput računara,
već uče putem primera. Iako ovaj pristup ima mnoge prednosti,
nedostatak je taj što funkcionisanje NM može biti nepredvidivo
upravo zato što mreža sama uči kako rešiti problem.
Primena NM je posebno pogodna kada treba rešiti
problem za koji nemamo celovite podatke ili nismo
sigurni da li su svi podaci tačni. Čak i na osnovu
takvih podataka ona nam može dati adekvatno
rešenje. Algoritamski pristup koji se koristi na
računarima zahteva poznavanje svih relevantnih
elemenata
Razlike neuronske mreže i računara
NM mogu biti jednosmerne (feed-forward) i povratne (feedback
ili recurrent). Kod jednosmernih NM signali prolaze samo u
jednom smeru i to od ulaza ka izlazu. Kod povratnih mreža
signali prolaze u oba smera, to je omogućeno uvođenjem petlji.
Arhitekture
neuronskih mreža
•
Prepoznavanje uzoraka
•
Prepoznavanje znakova
•
Obrada govora
•
Obrada signala
•
Kompresija slike
•
Kontrola procesa
•
Optimizacija procesa
•
Poslovna primena
•
Primena u medicini
Danas u području razvoja NM egzistiraju dva osnovna pristupa.
Jedan ima za cilj da se simulira rad mozga što bi se moglo
svrstati u područje veštačke inteligencije. Drugi pristup ima za
cilj razvoj neuroračunara, odnosno računara baziranih na NM
koje imaju velike računarske sposobnosti i koja služe za
rešavanje konkretnih praktičnih zadataka.
Primena neuronskih mreža
