Visoka skola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača Pirot
SEMINARSKI RAD IZ PORODIČNE
PEDAGOGIJE
TEMA:
Razvoj roditelja kroz roditeljstvo
Mentor:
Student:
Dragana Stanković
Jelena Stamenović 07/10
Marija Slavković 53/10
Jelena Živadinović 59/10
Pirot, novembar 2011.godine
Sadržaj:
Uvod ................................................................... 3
Razvoj roditeljstva ............................................. 4
Faze roditeljstva ................................................. 7
Otac kao roditelj ................................................. 7
Doprinos oca ...................................................... 8
Roditeljski stil oca ............................................. 10
Da li je za ispunjavanje roditeljske uloge neophodna posebna
obuka ................................................................. 13
Što znači biti dobar roditelj? .............................. 14
2
Razvoj roditeljstva
Osnovne vrednosti i znanja stičemo u porodici. Način na koji komuniciramo naučen
je u porodici. Kakva ćemo ličnost biti i kakvu ćemo porodicu formirati u velikoj meri rezultat
je odnosa porodice iz koje dolazimo. Važnost koju porodica ima za razvoj zdrave ličnosti je
nezamerljiva. Ipak, kao da se samo po sebi podrazumeva činjenica da ljudi znaju kako
odgajati decu da odrastu u zdrave, samostalne i odgovorne osobe.
Roditeljska uloga uvek je predstavljala veliku odgovornost, međutim, nikada se ona
nije teže nosila i nikada nije bila zahtevnija nego što je danas. Od savremenog roditelja se
očekuje da dobro poznaje razvoj deteta, da primenjuje adekvatne odgajne postupke, da koristi
i traži nova znanja i veštine. Od roditeljske uspešnosti u odgajnom delovanju uveliko zavisi
na koji će se način dete razvijati, hoće li imati prilike za razvoj svojih potencijala.
U društvu koje se stalno menja proces transformacije zahvata i porodicu i to na
strukturalnom i funkcionalnom nivou, što se znatno odražava na rast i razvoj dece. Ako
želimo stabilizirati decu, onda treba najpre stabilizirati prvenstveno roditelje. Muškarac i žena
postaju roditelji nakon što su prošli zakonsko-pravnu granicu sticanja zrelosti. Zrelost ličnosti
nije vezana za kalendarski uzrast, da se postiže često mnogo kasnije, u nekim slučajevima i
nikad u potpunosti.
Muškarac i žena ulaze u bračnu zajednicu i unoseći u nju svoju specifičnu strukturu,
nivo postignute zrelosti, svoju prošlost, konflikte, svoju jedinstvenost. Brčna zajednica je
prvenstveno zajednica dvoje ljudi obogaćen još jednim članom – detetom.
U novoj porodičnoj zajednici stvaraju se četiri različite vrste odnosa:
- Odnos majka – otac (ovaj odnos prethodi i dobrim delom određuje
ostale odnose)
- Odnos majka – dete
- Odnos otac – dete
- Odnos otac – majka – dete.
Ova četiri odnosa imaju svoje specifične emocionalne, psihodinamičke
karakteristike. Oni su neminovno usko međusobno isprepletani i u stalnom međusobnom
uticaju. Kako će se osoba snaći u ovoj složenoj reži odnosa? To prvenstveno zavisi od nivoa
postignute zrelosti ličnosti, od njene uravnoteženosti u trenutku kad postaje roditelj.
Dolazak deteta izaziva bitne promene u uspostavljenoj
strukturi odnosa i traži dopunske adaptacije od bračnih
drugova. Dete ima psihološku cenu za roditelje posebno ali i
za brak u celini Razvoj identiteta roditelja počinje sigurno
mnogo pre nego što čovek ili žena postanu biološki roditelji.
Neke više ili manje formirane želje, ideje, predstave o sebi
4
kao budućem roditelju javljaju se još u najranijem detinjstvu. Identifikujući se sa svojim
roditeljima, deca poprimaju određene oblike ponašanja svojstvene roditeljima i usvajaju
njihove stavove, način reagovanja, sisteme vrednosti. Selekcije prihvatljivih ili odbacivanja
neprihvatljivih odlika svojih roditelja. Razvoj identiteta roditelja, punim intenzitetom,
međutim dešava se za vreme trudnoće. U interakciji sa ženom muškarac je direktno ili
indirektno izazvan da se priprema za svoje očinstvo – ulogu oca. Posle porođaja nastaju
promene koje će biti od presudnog značaja za dalji razvoj ličnosti oba roditelja. A te promene
su:
1)Promene u odnosima sa bliskim osobama, menja se odnos sa majkom. Važnu ulogu
u uspešnosti ili neuspešnosti u promeni odnosa sa majkom imaju identifikacija sa majkom,
stepen postignutog osamostaljivanja od majke, stav mlade žene prema materinstvu i deci.
Odnos prema mužu se menja. Žena je sada i supruga i majka. Spremnost oba partnera da
prihvate i puste treću osobu - dete u svoj odnos i život.
2)Prvom trudnoćom i položajem žena je uočena sa biološkom ženstvenošću koju treba
da prihvati nađena je veza između teškoća da se prihvate i biološki i psihološki aspekti uloge
pola i probleme u toku trudnoće s druge strane.
3)Rođenjem prvog deteta ženin društveni status se bitno menja. Ona treba da prihvati i
ispunjava novu ulogu – ulogu roditelja. Rosijeva, najzapaženiji autor iz ovog područja,
interesuje kakve promene u ličnosti, kakvi su efekti roditeljstva na odraslog čoveka, i koje su
karakteristike socijalizacije u odraslom dobušto se javljaju kroz roditeljstvo. Upoređuje
prelazak u roditeljstvo sa dva druga značajna događaja u životu svakog mladog čoveka –
zaposlenjem i ulaskom u brak. Preuzimanje uloga roditelja dešava s enafglo, ono što najviše
opterećuje jeste činjenica da je roditeljstvo nepovratno. Mogućnosti prekida obaveza prema
detetu su male i skopčene s ogromnim moralnim opterećenjima po roditelja. Menja se obim i
kvalitet zahteva, ali od roditelja se uvek očekuje.
Period prihvatanja uloge roditelja i uticaj ove uloge označava period najveće sklonosti
ka krizi, ali i period za najintenzivniji rast i razvoj ličnosti. Treba pravitit razliku između dva
aspekta uloge – realnh i neophodnih zahteva uloge koje osoba mora da zadovolji da bi
ispunjavala tu ulogu i subjektivnog doživljaja zahteva te uloge.
Žene su više ili manje uspešne u prihvatanju nove uloge i adaptaciji na nove sadržaje
uloge. Brinova upoređuje „ dobro adaptirane“ i „slabo adaptirane“ mlade majke i nalazi da
druga grupa ima konflikt između onoga kako vide sebe i kako su zamislile ulogu majke. One
imaju više stereotipna, nerealna i idealizovana viđenja uloge majke. Dobro adaptirane majke
ne doživljavaju konflikt s okolinom, ne pokušavaju da se uklope u tradicionalne definicije
uloge majke – maksimalno požrtvovane, uvek prisutne, pune odricanja... – i bolje se osećaju
sa sopstvenim definicijama uloge, prilagođenim svojim mogućnostima i spremnošću.
Suštinka karakteristika roditeljstva jeste funkcija davannja, pružanja zaštite. Prelazak
sa pozicije primaoca ma poziciju davaoca izaziva karakteristične promene u lčnosti. Funkcija
davaoca pretstavlja relativno dobro razvijenu sposobnost percepcije potreba onog drugog,
empatiju, postojanje odgovarajuće motivacije, odsustvo egocentrično-narcističkih potreba.
5
