1. pojam i karakteristike moci i politicke vlasti, izvori vlasti
2. legitimitet vlasti
3. autoritet vlasti
4. suverenitet vlasti
5. drustveni ugovor i moderna drzava (13-22)
6. vladavina prava (23-32)
7. zakoni i ljudska sloboda (37-43)
8. nacelo podele vlasti (43-50)
9. politicka, pravna i "prava jednakost"; Hegelovo shvatanje moderne drzave
(50-55)
10. Marksovo shvatanje odnosa prava i ljudske slobode (55-65)
11. princip gradjanstva i demokratija (66-76)
12. gradjanska prava i "puna demokratija" (76-81)
13. gradjanska neposlusnost (81-92)
14. nacija i demokratija (93-101)
15. konsolidacija demokratije: uloga nacionalizma i politicke kulture (101-110)
16. legtimnost drzave i demokratska legitimnost (110-116)
17. demokratska integracija i drustvena heterogenost (116-121)
18. demokratska integracija i prava manjina (122-129)
19. radnicka klasa kao (ne)revolucionarni subjekat (131-139)
20. uloga sindikata u gradjanskom drustvu (139-145)
21. sredstva sindikalne borbe i perspektive sindikata (145-155)
22. drustvene osnove politickog pluralizma (156-162)
23. sloboda neslaganja i demokratski konsenzus (162-168)
24. indirektna i direktna demokratija (168-174)
25. politicke partije i uloga izbora (174-183)
26. sloboda udruzivanja i drustveni pokreti (185-191)
27. drustveni pokreti izmedju utopizma i utopije (191-197)
28. principi, vrednosti i taktike drustvenih pokreta (197-206)
29. savremeni medjunarodni odnosi i demokratija (207-220)
30. novi svetski poredak i iskusenja globalizacije (221-235)
1. Pojam I karakteristike moci I politicke vlasti; izvori vlasti
Karl Levenstajn kaze da tri sile vladaju zivotom coveka- ljubav, vera I vlast. Politicka vlast se
moze odrediti kao institucionalizovana moc, ili sposobnost da se efikasno izazove
potcinjavanje lica milom(ubedjivanjem) ili silom( prinudjivanjem). Tomas Hobs je prvi u
politickoj filozofiji upotrebio pojam MOC. On je razlikovao :
1)institucionalizovanu moc
2)drzavnu moc
1)individualnu moc je delio na prirodnu moc, koja proizilazi iz prirodnih
sposobnosti( mudrost, recitost, plemenistost) I stecenu moc (bogatstvo, prijatelji,ugled)to su
instrumentalne sposobnosti.
2)drzavna moc je najveca ljudska moc, jer ujedinjuje moci velikog broja ljudi.Sustinu drzavne
vlasti cini nametanje volje.
Maks Veber kaze: Moc predstavlja izglede da se u okviru jednog drustvenog odnosa sprovede
volja uprkos otporu, bez obzira na to na cemu se zasnivaju ti izgledi. Moc je energija vlasti I
ogleda se u nametanju volje kroz disciplinu. Disciplinom nazivamo pokoravanje ljudi koji se
pokoravaju po navici I automatski I sematski izvrsavaju naredbe. Dakle, moc se ostvaruje
preko poslusnosti I to ne kriticki. Nosioci moci, danas se sluze snaznim sredstvima za
pokoravanje, kao sto su : 1. Manipulacija 2. Kontrola 3. Psihicki pritisak 4. Dirigovanje
javnog mnjenja 5. Ideologija pa sve do 6. Fizickih sredstava prinude.
Robert Bristet je razlikovao pojmove:
1. Moci i prestiza
2. Uticaja
3. Vlasti
4. Snage i autoriteta
Po njemu, moc je latentna , a snaga manifestna; a autoritet je institucionalizovana moc. Moc
moze da bude formalna I neformalna tj. U organizovanoj ili neorganizovanoj zajednici.
Bertran Rasl je smatrao da je drustvena moc osnovni pojam u drustvenoj nauci, kao sto je
energija osnovnoi pojam u fizici.
Hana Arent razlikuje jacinu od moci, tako sto kaze da je jacina osobina individua, pa je tako
nedeljiva, a moc je deljiva. Moc mnozine, moze potciniti I unistiti jacinu.
Varter Benjamin kaze: “ Pravda bez sile je nemocna a sila bez pravde je tiranska”. Pojam sile
je odredio kao prirodni proizvod.
-izvori moci-
Izvori moci su razliciti u razlicitim drustvima. U antici izvori moci su u ratnickoj porivredi I
ropstvu, zatim u rimskom drustvu izvori su u privatnoj svojini I privatnom pravu. Odatle je
proizaslo patrijahalno politicko drustvo. U feudalizmu moc proizilazi iz zemljisnog poseda I
ispoljava se u patrijahalnom politickom drustvu. U kapitalizmu novac postaje izvor opste pa I
politicke moci. Drustvena moc je uglavnom koncentrisana u rukama vladajuce klase. Svaka
drustvena moc nije u isto vreme I vlast. Npr. Burzoazija je u vreme apsolutnih monarhija
imala ekonomsku vlast, ali nije imala politicku vlast I borila se za nju. S obzirom na sredstva
ostvarivanja vlast se deli na : demokratsku ( one koriste nenasilna sredstva) I autokratske
( totalitarne) – one koriste uglavnom sredstva represije I nasilja.
-fenomenologija vlasti-
Vlast se moze ispoljavati u raznim odnosima I na vise nacina :
1. Ona se pre svega ispoljava kao odnos izmedju ljudi I grupa I to kao posrednika vlasti I
podvlascenih; vladajucih I potcinjenih.
2. Drugi oblik ispoljavanja vlasti je uticaj na ponasanje ljudi prema sopstvenoj zelji.
3. Treci oblik je ispoljavanje vlasti preko sredstava nasilja, kojima se utice na ponasanje
podvlascenih ( oruzane formacije, zatvori, sudski organi…)
Klasicne politicke teorije govore o pristanku gradjana kao sustini legitimnosti. Po ovim
teorijama gradjani precutno prihvaju podanistvo I to drustvenim ugovorom cime se obavezuju
na postovanje odluka vlasti( pojedinac, parlametn ili grupe ljudi- oni su vlast).
Kont, Mil I Dirkem su razvili teoriju Konsenzusa. Po ovoj teoriji gradjani postizu saglasnost
oko osnovnih normi I zahtevaju od vlasti da ih postuju kako bi i vlast imala podrsku gradjana
u vrsenju vlasti. To je moralna saglasnost.
Veber je razlikovao 3 tipa legitimnosti vlasti :
1. Tradicionalna legitimna vlast- zasnovana je na veri u svetost politickog poretka I
najvise vlasti. Gasenje tradicije ugrozava vlast.
2. Harizmatska legitimna vlast- sastoji se u afektivnom predavanju gradjana
odredjenoj licnosti koja ima bozanske karakteristike( prorocku moc, junastvo,
bozanske karakteristike I neke nesvakidasnje osobine) . Iz ovoga Veber izvodi 3
tipa legitimnosti vlasti: vlast proroka heroja I demagoga.
3. Birokratksi tip vlasti - je povinovanje vlasti koja je regulisana pravilima.
Ferera govori o 4 tipa legitimnosti vlasti: izborni, demokratski,aristokratsko-monarhijski,
nasledni.
U periodu drustvenih I politickih kriza postavlja se pitanje legitimnosti vlasti. Ona se vrsi na
4 nivoa:
1. Izmedju upravljaca I onih kojima se upravlja; sefova I podanika; prava jednih I
obaveze drugih; aparata politicke vlasti I drugih aparata vlasti( ekonomskog,
religijskog I kulturnog)
2. Legitimitet specijalizovane politicke organizacije
3. Utvrdjivanje procedure legitimiteta vlasti
4. Legitimitet pojedinih drustvenih grupa da vrse vlast.
Maks Veber je pojam legitimnosti uveo u sp( mislim da je ovo sociologija
politike). Ovim pojmom je oznacio principe na koje mooze da se osloni vlast.
Ti principi treba da budu eticke maksime ili pravni osnovi. Vlast je legitimna
ako se podvlasceni intimno saglasavaju s njom, tako da ona opstaje trajnije.
Zato se vlast ne mora sprovoditi prinudno jer je podvlasceni smatraju
opravdanom I pravdenom. To je masovna lojalnost vlasti. To znaci da je jedna
vlast utoliko legitimna ukoliko je masa potcinjenih prihvata sa izricitom ili
precutnom saglasnoscu I ukoliko je dozivljena kao pravovremena I
nepristrasna.
Legitimna vlast omogucava; ocivanje pravnog poretka I socijalnu integraciju.
Ukoliko nastupi socijalna dezintegracija I politicki sistem nije u stanju da
obezbedi masovnu lojalnost gradjana, nastupa kriza legitimiteta.
3.Autoritet vlasti
Termin autoritet potice od latinske reci autoritas, koja oznacava svojstvo posedovanja vlasti I
moc inicijative, donosenja nekog zakona, moc stvaranja. U Antici, ta moc je pripisivana
zajednici, narocito porodici kao patrijahalnom autoritetu. U Rimu je autoritet pripisivan
senatu, a kasniej e javio licni autoritet imperatora. U srednjem veku vodila se borba izmedju
vlasti crkve I kraljeva. Teolozi su tvrdili da je svetovna vlast bez pospkog blagoslova, ustvari
uzurpatorska vlast I da je nasilnicka. Dakle, autoritet vere, suprostavljao se autoritetu drzave.
Didro-enciklopedista(prosvetitelj), je govorio da ne postoji prirodno pravo po kome bi neko
mogao da zapoveda drugome. Prema tome autoritet moze da se stvori: ili nasilje( ilegitimno)
ili drustvenim ugovorom( legitimno). Prosvetiteljstvo je tako istaklo princip dobrovoljnosti u
stvaranju drzave. Kada nestane saglasnosti onda nestaje I autoritet. Odrzavanje autoriteta
obezbedjuje slobodno javno mnjenje. Vlast moze da uskrati slobodu govora, ali ne moze da
uskrati slobodu misljenja. Gradjani svoje misljenje izrazavaju tajno ili koristeci “ketman”.
U kapitalistickom drustvu formira se anonimni autoritet kapitala, birokratije. Zbog
ekonomske nuznosti kapitalizma proizilazi autoritet preduzetnika I cinovnika, kult genijalnih
vodja I harizmatskih lidera. U Veberovom smislu “ idealan tip” u drustvenoj organizaciji je
preduzece, a u politickoj organizaciji je kasarna. Njegove f-je proizilaze iz postvarenog
autoriteta.
Savremena nauka o politici razlikuje:
1. Objektivni autoritet koji proizilazi iz drustvenog statusa
2. Subjektivni autoritet koji proizilazi iz osobine licnosti.
Objektivni autoritet treba da sprecava zloupotrebu subjektivnog autoriteta. Uspesno
ostvarivanje vlasti, zavisi od toga koliko je ta vlast autoritativna. Autoritativnu vlast cini: njen
ugled, moc I uticaj, nadmoc I priznata velicina, pravna snaga I politicka volja, verodostojnost
I ispravno donosenje odluke tj, naloga. Autoritet se ispoljava u odnosu nadredjenosti I
podredjenosti, pa se zato prema autoritetu javljaju ambivalentna osecanja:
1) ljubav, postovanje, divljenje ali I
2) gnev, mrznja I neprijateljstvo
Autoritet moze I da se personalizuje ali moze I da se impersonalizuje I da bude u zakonu ili
nekoj instituciji. Sustinu autoriteta cini odnos izmedju ljudi koji dobrovoljno podcinjavaju
svoju misao, volju I osecanja nekom autoritarnom licu, instituciji, organizaciji.
Neki autori smatraju da je autoritet centralni pojam u nauci. Svaki autorite ima neku vrstu
moci za podcinjavanje, porobljavanje I za manipulaciju, kao I za sputavanje slobodnog
delovanja. Zato su anarhisti protiv svakog autoriteta. Medjutim , autorite moze da bude u f-ji
osvescavanja I oslobadjanja ljudi, koji treba da se samoostvare u politickom zivotu tj. U
demokratskoj zajednici. Zato mozemo reci da se u zavisnosti od stepena razvoja drustva,
razvija autoritet suverene drzave, zakona I demokratskih institucija. Medjutim, negacija
demokrattskih principa dovodi do autoritarizma.
Pojava koncentracije jake vlasti u jednom licu ili manjoj grupi uz negaciju dem.principa
naziva se autoritarizam ili autoritarnost. Ovaj pojam se konkretno javlja kao : diktatorski,
despotovski, tiranski, totalitarni sistem vladavine.
1. Tradicionalni I demokratski
2. Racionalni I iracionalni
3. Spoljasnji I unutrasnji
4. Etablirani I revolucionarni
5. Prividni I stvarni
6. Autoritet uloge I autoritet polozaja
Racionalni autoritet gradi se na osnovu strucnosti, kompetentnosti,sposobnosti, na
vrednostima politicke culture I na visokoj moralnosti, na postovanju zakonitosti,
demokraticnosti I na uvazavanju svih.
Republike Srbije u korist autonomnih pokrajina Vojvodije I kosova; I vlast federacije na
racun republike; pa je to dovelo do gradjanskog rata u Jugoslaviji I do ocepljenja republike.
-u svetu-
Pojavila se 60-tih godina 20.veka teorija o ogranicenom suverenitetu. Clanice Varsavskog
ugovora imaju ograniceni suverenitet jer moraju da se pokoravaju V. ugovoru. Time su bile
negirane odluke organizacije Ujedinjenih nacija. Slicnu praksu uvele su NATO pakt;
Evropska zajednica;KEPS I OUN- npr. U primeni sankcija pojedinih zemalja time ogranicava
suverenitet u tim zemljama.
5.Drustveni ugovor I moderna drzava
Teorija drustvenog ugovora dozivljava svoj procvat u Evropi u 17. I 18.veku. Ideja drust.
ugovora smatra da je dr.ugovor osnova za nastanak drustva I da je DU vrhovna instance kojoj
se moraju pokoravati I gradjani I vladari. Dakle, DU se regulisu ne samo donosi izmedju
gradjana ponaosob, vec I odnosi izmedju gradjana I drzavne vlasti.
Sva ogranicenja slobode nastaju radi samoodrzavanja tj. radi opstanka I bezbednosti ljudi I
njihove imovine. Neki smatraju da je DU iznad naroda I iznad vladara. Neki pak autori
narodu daju pravo da smeni vlast koja ne postuje obaveze iz DU.
Neki autori osporavaju teoriju DU, jer se po tome ne moze sklopiti nikakav ugovor a da
prethodno ne postoji drzava, I da se sve radi pod okriljem drzave- sto je I tacno ustvari. Ali
ma koliko se ova teorija kritikovala I osporavala, vazno je reci da je ona imala veliku
emancipatorku ulogu. Naime, ona je nastala kao ideja I teorija koja je bila suprotna
bozanskom poreklu prava I drzave, I kao suprotnost monarhijskom suverenitetu(posle
srednjeg veka je nastala).
Zato je Kant svima koji su osporavali cinjenicnost DU, odgovorio da prvobitni ugovor I nije
cinjenica vec ideja uma koja ima praktican karakter. To znaci da je obaveza svako
zakonodavca da donosi zakone tako kao da bi oni proizilazili iz volje citavog naroda( to je
Kritika prakticnog uma tj. Kategor. Imperativ Kanta). Teorija DU ima 2 znacenja:
razjasnjavajuce I regulativno. Ovo je zato sto modern demokratske drzave insistiraju na
slobodno izrazenoj volji njihovih gradjana I na saglasnosti oko najvaznijih pitanja drustvenog
zivota.Zato I ideja DU uvek istice demokratsku teznju, a to je da vlast I drzava budu skrojeni
“po meri naroda”.
Tomas Hobs, je sustinu DU video u bezbednosti covekove licnosti I u tome da covek bude
siguran za svoj zivot, da obezbedi sredstva za zivot, kako mu zivot ne bi bio mucan. Nije
verovao da je tzv.”prirodno stanje” ikada postojalo, vec je smatrao da tamo gde nema
zajednicke vlasti , nema ni prava, pa je zato svojoj snaznoj drzavi “Levijatanu” dodelio
zadatak da osigura pravo I zastiti individue. Medjutim, po njemu, zakoni nemaju moc da
zastite ljude, ako nema “maca u ruci nekog coveka ili grupe dobrih ljudi” da pomocu njega
obezbedi izvrsenje zakona. Iako, medjutim, drzava ima neogranicenu vlast, svaki podanik ima
I svoje neotudjivo “prirodno” pravo da brani svoje telo; I nije u obavezi da ubije nekog
drugog po naredbi; I nije u obavezi da sam ide u rat ako umesto sebe posalje nekog valjanog
