1
СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ МАТЕРИЈАЛА
ПОЛИМЕРИ
2
Садржај:
1. Увод....................................................................................................................... страна 3
2. Полимери ............................................................................................................. страна 4
3. Добијање полимера.............................................................................................. страна 5
4. Структура полимера............................................................................................. страна 8
5. Класификација и означавање полимерних материјала..................................... страна 10
6. Методе прераде и обраде..................................................................................... страна 12
7. Особине појединих полимера............................................................................. страна 14
8. Закључак............................................................................................................... страна 17
9. Литература............................................................................................................ страна 18
4
2. Полимери
Реч полимер је сложеница која потиче од грчких речи: πολυ (поли) – много и μερος (мерос)
– део. Полимери се састоје од великих молекула (макромолекула).Настају спајењем неколико
стотина или хиљада малих молекула. Налазе се свуда око нас па и у нама.
По пореклу су:
– природни
– синтетички.
Захваљујући величини својих молекула полимери поседују нека својства која не постоје
код других материјала.
Мер
Мономер
Полимер
Етилен
Полиетилен
Слика 2 – Структурне формуле.
Природни макромолекули су основни састојци живих бића: беланчевине, целулоза, скроб,
каучук. Они су биљног (каучук, памук) и животињског порекла (кожа, свила). Синтетички
полимери су: пластичне масе, гума, боје и лакови, лепкови, синтетичка влакна. Најчешће се
користе синтетички полимерни материјали полиетилен и поли(винил-хлорид).Са њима смо у
контакту непрестано у свакодневном животу.
Врло ретко се полимерни материјали састоје искључиво од полимера у изворном облику,
него обично садрже бројне додатке због побољшања својстава. Полимерни материјали се
прерађују различитим методама у готове производе, врло често и у комбинацији са другим
полимерима или другим врстама материјала. Полимерни материјали се убрајају у најважније
техничке материјале данашњице. Осим што служе као замена за уобичајене материјале попут
стакла, метала, дрвета или керамике, њихов нагли развој у 20. веку убрзао је и напредак многих
других подручја људске делатности. Примена полимерних материјала у области амбалаже,
електроиндустрије и електронске индустрије.
Ponašanje
Слика 3 – Неки производи од полимера.
5
3. Добијање полимера
Полимери се по настанку деле на:
- Природне(нпр. природни каучук)
- Синтетичке (нпр. PVC)
По хемијском саставу полимери се деле на:
- Органске (PE, PVC...)
- Анорганске (нпр. силиконски каучук)
Пластике су вештачке (синтетичке) материје које имају аморфну макромолекуларну
структуру. Назив пластична маса потиче заправо од назива за полимерни предматеријал у
поступку прераде, насупрот називу смола за олигомерни материјал или полимерни материјал
релативно ниске молекулске масе.
Полазне сировине за производњу пластика могу бити:
минералног порекла
- нафта,
- угаљ
- земни гас
органског порекла
- биљног
- животињског
Полимери се добијају полимеризацијом засићених и незасићених угљоводоника
(етилена,ацетилена, изобутилена, винил хлорида, стирола, фенола и др.). Производе се у
прашкастом стању у виду гранула или у течном стању. Одликују се малом специфичном масом,
релативно малом тврдоћом и чврстоћом, водонепропустљивошћу и отпорношћу на различите
хемијске реагенсе, ограниченом отпорношћу на повишене темтературе, отпорношћу на мраз итд.
Полимери се користе за добијање пластичних маса, хидро и термо изолационих
материјала, материјала порозне структуре (стиропора, полиуретана), лепила, лакова,
ватросталних лакова и емајла, везивних средстава, додају се бетонима у фази израде итд.
Полупроизводи и финални производи добијају се из фракција сирове нафте високе
температуре кључања (око 300ºC), тако што се те фракције загревају под високим притиском и
при високој температури, те настаје распад великих молекула (макромолекула) на мање погодне
за индустрију вештачких производа.
Слика 4 – Полупроизводи и финални производи добијени из сирове нафте.
