-PREKSAJNO PRAVO-
-Olici kaznjivih delatnosti (delikti)-
Su: 1.Krivicna dela
2.Privredni prestupi
3.Prekrsaji
4.Disciplinske povrede( disciplinski delikti)
1.Krivicna dela
:
-Krivicno delo je osnovni predmet krivicnog prava( dok je prekrsaj osnovni
predmet prekrsajnog prava).
Predstavljaju najtezu vrstu kaznenih delikata.
Mogu se propisati samo zakonom
Mogu ih izvrsiti samo fizicka lica.
Gonjenje kod krivicnih dela ostvaruje ovlasceni tuzilac, a presudu donosi nadlezni sudski
organ.
Kod krivicnih dela povrede ili ugrozavanje zasticenog pravnog dobra je primarna, dok je
povreda norme sekundarna.
Sankcije za krivicna dela su strozije od onih propisanih za ostale oblike kaznjivih
delikata.
2.Privredni prestup:
- Se definise kao povreda pravila o privrednom i finansijskom poslovanju izvrsena
od pravnog lica i odgovornog lica u pravnom licu koje je izazvalo stetne posledice ili ih
je mogla izazvati, a propisom je odredjeno kao privredni prestup.
Prema svojoj tezini nalaze se negde izmeju krivicnih dela i prekrsaja.
O njima odlucuje trgovinski sud.
Sankcije koje se primenjuju na njih su novcana kazna i zastitne mere.
Mogu biti predvidjeni zakonima i podzakonskim aktima.
Dok kod prekrsaja ucinilac moze biti svako pravno i fizicko lice kod privrednog prestupa
ucinilac moze biti samo pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu , u okvirima
privrednog i finansijskog poslovanja.
Privredni prestupi kao posledicu mogu imati povredu ili ugrozavanje zasticenih dobara,
dok prekrsaji kao posledicu imaju povredu propisa u vidu apstraktne opasnosti.
4.Disciplinske povrede:
- Disciplinska dela su povrede pravila ponasanja koja ustanovljavaju posebnu
drustvenu disciplinu ( npr na radnom mestu, fakultetu itd).
Ucinioci disciplinskog dela mogu biti samo fizicka lica zaposlena u drzavnim organima,
javnim ustanovama, preduzecima i drugim pravnim subjektima, npr zaposleni, vojnici,
studenti, clanovi razlicitih klubova itd...
Zakonima i internim aktima pravnih lica koja su u skladu sa zakonom ( npr statut to je
interni akt) propisane su odgovarajuce disciplinske mere za disciplinske povrede, kao sto
su: Prestanak radnog odnosa, ukor, javna opomena, novcana kazna, rasporedjivanje na
drugo radno mesto itd.. Pomenute disciplinske mere primenjuje disciplinski sud ili
disciplinska komisija.
Prekrsaji se od disciplinskih dela razlikuju po pravnoj prirodi i karakteru, kao i po tome
sto prekrsaji predstavljaju povredu opste discipline , a disciplinska dela povredu
discipline u odredjenim oblastima. Ocigledna je i razlika u vrstama i karakteristikama
predvidjenih sankcija, kao i organima nadleznim za njihovu primenu.
Odgovornost i kaznjivost za disciplinska dela je odvojena i autonomna u odnosu na ostale
delikte sto znaci da kaznjavanje za krivicno delo, prekrsaj ili privredni prestup ne
iskljucuje kaznjavanje za disciplinsko delo ako su ostvareni istom radnjom i sadrze isto
obelezje.
-Prekrsaj kao oblik kaznjivog postupanja-
-Prekrsaj je protivpravna, skrivljeno izvrsena radnja koja je propisom nadleznog
organa odredjena kao prekrsaj
Prekrsaj je drustveno stetno, protivpravno i skrivljeno postupanje koje je upereno protiv
javnih interesa drustva ili protiv javnog poretka. Njime se nanosi steta pravnom poretku u
vidu remecenja javnog reda i mira, slabnjenja drustvene discipline i ometanja vrsenja
funkcija drzavnih i drugih organa.
Prekrsaj je povreda odredjenog propisa, zakona ili podzakonskog akta.
Gonjenje za prekrsaj se preduzima po sluzbenoj duznosti, odnosno na osnovu zahteva za
pokretanje prekrsajnog postupka od strane ovlascenog lica u ime nadleznog i ovlascenog
drzavnog organa..
Sankcije koje su predvidjene za ucinioce prekrsaja su blaze od sankcija predvidjenih za
krivicna dela.Nadlezni za donosenje odluke o postojanju prekrsaja i za izricanje
prekrsajnih sankcija su prvenstveno sudije za prekrsaje i vece za prekrsaje, a u manjem
obimu pojedini organi uprave.
Kao i kod krivicnog dela, prekrsaja nema ukoliko postoji neki od osnova koji iskljucuje
protivpravnost ili krivicu, bez obzira na ispunjenje ostalih osnovnih elemenata.
-Elementi prekrsaja:
-Su:
1.Radnja ili prouzrovanje posledica ljudskom radnjom
2.Propisanost prekrsaja
3.Protivpravnost
4.Krivica
1.Radnja prekrsaja : je protivpravno cinjenje ili necinjenje koje moze da prouzrokuje
povredu pravnog poretka i koje je ko nedopusteno sankcionisano prekrsajnim sankcijama.
Cinjenjem se smatra svaka propisana aktivna radnja, dok se necinjenjem smatra
propustanje da se preduzme odredjeno cinjenje.
Rdnja prekrsaja je sustinski element, dok su ostali osnovni elementi odredjuju kakva bi
radnja trebala da bude da bi predstavljala prekrsaj.
nastupila.Kod odredjivanja vremena prekrsaja ne uzima se u obzir vreme nastupanja
posledice.
Vreme izvrsenja prekrsaja je znacajno za odredjivanje drugih relevantnih pitanja kao sto
su :
1.Utvrdjivanje uzrasta ucinioca prekrsaja ( deca do 14-god starosti ne odgovaraju za
prekrsaj)
2.Odgovornost za izvrsenje prekrsaja utvrdjuje se prema zakonu koji je vazio u vreme
izvrsenja prekrsaja.
3.Zastarelost gonjenja i izvrsenja sankcije za prekrsaj pocinje da tece od dana njegovog
izvrsenja.
4.Prema vremenu izvrsenja se utvrdjuje uracunljivost i vinost ucinioca kad je u pitanju
fizicko lice, odgovorno lice u pravnom licu ili preduzetnik.
5.Kode nekih prekrsaja vreme je odredjeno kao bitan element(npr. lice koje napuni 18-
god mora da podnese zahtev za izdavanje licne karte)
6.Utvrdjivanje alibija je vezano za vreme izvrsenja prekrsaja, jer jednoi lice ne moze u
isto vreme biti na vise mesta.
Dispozicije prekrsaja mogu biti razlicite jednostavne ( obicne opisne upucujuce )
Slozene alternativne i blanketne
-
Odredjenost prekrsaja u zakonu i drugim propisima:
- Je bitan element opsteg pojma prekrsaja
Da bi neka radnja predstavljala prekrsaj ona mora biti u odgovarajucem propisu
odredjena kao prekrsaj.
Razlikujemo formalno I materijalnu stranu odredjenosti prekrsaja u zakonu.
-Formalna strana- da bi postojao bilo koji konretan prekrsaj moraju biti ostvarena sva
bitna obelezja ili elementi opisa prekrsaja, odnosno cinjenicno stanje mora odgovarati
opisu prekrsaja.
-Matarijalna strana odredjenosti prekrsaja u zakonu: Nju cini njegova drustvena stetnost tj
ono zbog cega je neka radnja uopste odredjena kao prekrsaj.
Odredjenost prekrsaja u zakonu ili drugom propisu znaci da taj zakon sadrzi opis
prekrsaja tj dispoziciju i konkretizaciju kaznjivosti tj sankciju. Povezivanjem dispozicije i
sankcije dolazi se do celovitog konkretnog prekrsaja.
Sankcije su deo propisa u kome je predvidjena kazna ili neka druga prekrsajna sankcija
za ucinioca prekrsaja opisanog u dispoziciji.
Kod propisivanja prekrsaja postuje se princip zakonitosti:
-
Prekrsaj moze biti odredjen samo zakonom, ili na zakonom zasnovanom propisu
-
Kazne i druge prekrsajne sankcije mogu biti primenjene samo ako su odredjene
zakonom ili na zakonom zasnovanom propisu
-
Prekrsaj i prekrsajne sankcije moraju biti odredjene u zakonu ili na zakonu
zasnovanom propisu pre nego stoje prekrsaj bio ucinjen.
-Izvori prekrsajnog prava:
-Glavni izvori su:
1.Zakoni:
Zakoni o prekrsajima RS regulishe opsta pitanja (prekrsaje, prekrsajnu
odgovornost, sankcije,postupak izvrsenje)
-Zakoni koji regulisu pojedine prekrsaje sadrze dispoziciju i sankciju.
-Zakon o carinama
-Zakon o javnom redu i miru
-Zakon o trgovini itd.
2.Podzakonski akti
Ne mogu biti izvor krivicnog prava ali mogu prekrsajnog
Njima je predvidjen velik broj prekrsaja najznacajniji broj tih akata je u formi
uredbe koju moze da donese republicka vlada.Osim njih u ovaj izvor se svrstavaju i
odluke skupstine autonomne pokrajine, skupstine opstine, skupstine grada itd
-Princip zakonitosti:
-Organi nadležni za donošenje propisa o prekršajima mogu propisivati samo one
kazne i zaštitne mere koje su predviđene Zakonom o prekršajima i samo pod onim
uslovima koje ovaj zakon predviđa
-Sporedni izvori su:
1.Ustav
: Proklamuje najvažnija načela i principe slobode i prava građana. Odnos
opšteg prema posebnom. Principi prekršaja
.
2Sudska praksa drugih organa u vodjenju prekrsajnog postupka:
u vođenju
prekršajnog postupka – Praksa viših organa ima za cilj ujednačavanje prakse, a i
pomoć kod pitanja koja nisu dovoljno jasno formulisana u zakonima i dr. aktima.
3.Nauka:
naučni rad kojim se izgrađuju principi, instituti, stavovi. Uspešnost u
praksi i reforme zakonodavstva.
4.Tumacenje propisa o prekrsajima:
utvrđivanje pravog smisla
norme radi ispravne primene. Koriste se tumačenja krivičnog i krivično
procesnog prava.
AUTENTIČNO TUMAČENJE
– obavezno. Vrši ga zakonodavni organ koji ga je doneo.
SUDSKO TUMAČENJE –
nije obavezno. Vrši ga sudski organ koji rešava u konkretnom
slučaju.
DOKTRINARNO T.
– Nije obavezno. Vrše ga naučnici i stručnjaci. Uverljivo.
Prema metodu: gramatičko, logičko, sistematsko, uporedno, istorijsko i ciljno
Prema obimu: restriktivno i ekstenzivno.
Analogija nije dozvoljena za stvaranje prekršaja, ali za tumačenje jeste ukoliko se kreće u
okviru propisa. ANALOGIA IURIS i ANALOGIJA LEGIS
.
-Opasnost mora biti istovremena, tj da je neposredno predstojala ili kad je pocela
pa sve dok je trajala, sto iskljucuje svaku minulu i buducu opasnost,
-Opasnost ne sme biti skrivljena
-Opasnost mora biti stvarna( nece postojati krajnja nuzda, vec putativna krajnja
nuzda ako opasnost nije stvarna)
-Opasnost moze da preti bilo kojem pravnom dobru( zivotu, telu, imovini)
-Opasnost moze biti izazvana od strane coveka, od strane zivotinje ili od prirodnih
sila
-Krajnja nuzda postoji ako se opasnost nije mogla otkloniti na drugi nacin osim
povredom tudjeg dobra
-Odklanjanje opasnosti mora biti istovremeno sa postojanjem opasnosti i
-ucinjeno zlo ne sme biti vece od onoga koje je pretilo.
-Ako lice koje otklanja opasnost povredi dobro drugog lica koje je vece vrednosti od
onog koje je zastitilo ili kad opasnost prodje, a nastavi se sa njenim otklanjanjem uz
nanosenje stete, radi se o prekoracenju krajnje nuzde.U takvim situacijama predvidjena je
mogucnost ublazavanja kaznjavanja, odnosno izricanja kazne u propisanim
granicama.Ako je prekoracenje izvrseno pod olaksavajucim okolnostima iskljucenja je
odgovornost za prekrsaj.
3.Sila i pretnja:
-Pod silom se smatra upotreba fizicke snage prema nekom licu da bi se to lice
prinudilo da nesto ucini ili ne ucini.
Ova znaga treba da dolazi od coveka, jer ako je proizvodi prirodna sila, radi se o visoj
sili.
Sila moze da bude apsolutna i kompulzivna .
-Apsolutna sila je ona sila usled koje onaj prema kome je primenjena nema mogucnosti
da donese svoju odluku, niti da je po svojoj volji realizuje, ta sila je neodoljiva.
-Kod kompulzivne sile lice prema kome je primenjena sila ima mogucnost da donosi
odluku, ali je dejstvom sile njegova odluka bila iznudjena.
-Pretnja je izjava nekog lica kojom se drugom licu stavlja u izgled neko zlo koje
je podobno da utice na odlucivanje u odredjenom pravcu.Pri tome onaj koji preti treba da
stvara predstavu tako da ce on sam naneti zlo ili da ce doprineti da zlo bude naneseno.....
-Sila i pretnja, koje su upotrebljene da bi se izvrsio neki prekrsaj, su osnov koji iskljucuje
postojanje prekrsaja.
-Vazenje prekrsajnih propisa:
Razlikujemo:
-
Vremensko vazenje
-
Prostorno vazenje
-
Licno( presonalno ) vazenje
-Vremensko vazenje prekrsajnih propisa:
-Zakoni i prekrsajni propisi se mogu primenjivati samo u vremenskom razdoblju
koje pocinje danom stupanja na snagu, a zavrsava danom prestanka vazenja i zove se
periodom vremenskog vazenja prekrsajnih propisa..
- Rok za stupanje na snagu prekrsajnih propisa je osam dana od dana objavljivanja, a
izuzetno, ako postoje narociti razlozi utvrdjeni u postupku donosenja propisa, moze se
predvideti i ranije stupanje na snagu, a najranije danom objavljivanja propisa.
