1.POJAM I PREDMET KRIMINALISTIČKE TEHNIKE
Kriminalistička tehnika je oblast kriminalistike koja se bavi naučno-tehničkim aspektima pronalaženja, obrade i tumačenja
(veštačenja) materijalnih tragova kao i tehnikom registracije i identifikacije lica i stvari sa ciljem sprečavanja kriminaliteta, rasvetljavanja
događaja, otkrivanja krivičnih dela i učinioca kao i obezbeđenja dokaza. Kriminalistička tehnika (umešnost, veština) je deo kriminalistike
koja izučava, razvija i primenjuje najpodesnije metode iz oblasti prirodnih i tehničkih nauka u cilju pronalaženja, obezbeđivanja, fiksiranja
i tumačenja kriminalistički i krivičnoprocesno relevantnih tragova i predmeta krivičnog dela, razjašnjavanja bitnih okolnosti važnih za
rasvetljenje krivičnog dela, registraciju i identifikaciju učnioca i drugih lica i stvari. Ona takođe razvija i primenjuje tehničke metode i
sredstva sprečavanja krivičnih dela. Predmet tehnike se sastoji iz tri grupe poslova, i to su: 1. pronalaženje mogućnosti za primenu naučnih
metoda i njihovo prilagođavanje rešavanju problema vezanih za tragove i predmete krivičnih dela. 2. primena naučnih metoda za
registraciju i identifikaciju lica, leševa, životinja i stvari 3. korišćenje naučno tehničkih metoda za otkrivanje fiksiranje i tumačenje
materijalnih dokaza kao i sprečavanje vršenja krivičnih dela
2..ISTORIJSKI RAZVOJ KRIMINALISTIČKE TEHNIKE
Kriminalistika predstavlja mladu nauku koja se pojavljuje 1898. god a prvi ju je nagovestio austrijski kriminalist Gros. U njoj se
izdvajaju 4 faze: 1. etička faza - sve je prepušteno slučaju kao što su zaseda, hapšenja i sl. Samo zaticanje na mestu događaja je označavalo
to lice krivim 2. religijska ili mistična faza - učinilac krivičnog dela se prepušta "Božijem sudu". Određivanje krivice se obavljalo
podvrgavanjem istog da npr. hvata užareni predmet pa se konstatuje da li se isti opekao ili ne. U slučaju da se opekao smatran je krivim i
obrnuto. 3. zakonska faza - gde se strogo primenjuje tada važeći propisi. Glavni dokaz je priznanje osumnjičenog. U toj fazi kriminalistička
tehnika imala je zadatak pripremanja zaseda, pa pripremanje sredstava ili izmišljanju sprava za mučenje i njihovu primenu. Tzv. Inkvizicija
4. faza slobodnog sudijskog uverenja - sud nije vezan posebnim formalnim pravilima već slobodno ocenjuje svako lice pojedinačno.
Izjednačeni su materijalni i lični dokazi.
3.PODELA KRIMINALISTIČKE TEHNIKE
Najadekvatnija podela jeste: 1.kriminalistička fotografija ( opšti i posebni deo) Opšti je vezan za klasičnu fotografiju i za hemijsku
obradu. Posebni deo obuhvata kriminalističko tehnički aspekt fotografije u koju spadaju: uviđajna, istražna, registraciona fotografija i sl.
2.registraciona i identifikaciona tehnika obuhvata postupak beleženja podataka kojima se trajno zadržavaju podaci o nekom licu,lešu ili
stvari. Identifikacija podrazumeva utvrđivanje posebnih obeležja. Registraciona tehnika je grana tehnike koja se bavi pronalaženjem,
usavršavanjem i primenom najpodesnijih naučno-tehničkih metoda za registraciju lica, stvari i događaja u cilju identifikacije lica, stvari i
rasvetljavanja događaja. Registraciona tehnika ima dva osnovna dela: kriminalističku identifikaciju i kriminalističku registraciju, pri čemu
je registracija sredstvo za ostvarenje identifikacije. 3.operativna tehnika je vezana za kriminološko tehničku obradu lica mesta odnosno
uviđaja. Operativna tehnika je grana krim.tehnike koja se bavi pronalaženjem, usavršavanjem i primenom najpodesnijih naučno tehničkih
metoda, postupaka i sredstava, koji se primenjuju u operativno-taktičkom postupanju, sa ciljem da se omogući što uspešnije pribavljanje
materijalnih dokaza i tako doprinesu otkrivanju i rasvetljavanju krivičnih dela. 4.istražna tehnika predstavlja ispitivanje materijalnih
tragova radi pripreme za veštačenje. U zavisnosti gde se ispitivanje obavlja može biti laboratorijsko i terensko. 5.trasologija je nauka o
tragovima. Obuhvata i obradu svih vrsta materijalnih tragova u vezi sa događajem koji se obrađuje. 6.kriminalističko tehnička veštačenja
predstavljaju primenu naučnih metoda za ispitivanje i identifikaciju materijalnih tragova koji su od interesa za događaj
4.METODE KRIMINALISTIČKE TEHNIKE
Metode kriminalističke tehnike, najvećim delom, potiču iz prirodnih i tehničkih nauka i prilagođene su specifičnim zahtevima
kriminalistike. Međutim, njihovo preuzimanje se ne vrši mehanički, nego tek pošto budu temeljno proučene, usavršene i modifikovane,
tako da praktično prestaju da budu deo nauke u kojoj su prvobitno razvijene. Postoji podela na: 1. OPŠTE (spada dijalektički metod koji
tretira stalno kretanje i promene u procesu održavanja predmeta i pojava) 2. POSEBNE ( posmatrnje, opisivanje, merenje, upoređivanje
tragova i pronađenih uzoraka, eksperiment) - Posmatranje predstavlja vizuelno uočavanje predmeta i tragova. To je faza " sa rukama u
džepovima" - Opisivanje zahteva verno uočavanje predmeta i tragova i njihov međusobni odnos. - Merenje predstavlja beleženje rastojanja
i predmeta. - Eksperiment je veštačenje (vatrenog oružja i sl.) 3. SPECIJALNE - kriminalistički metod ( fotografski, balistički i metodi
veštačenja rukopisa i potpisa) - matematički metod - metod formalizacije - metod modeliranja - fizički i hemijski metod - biološki metod
Bez obzira koji se metod koristi, on mora biti naučno osnovan, kako bi se rezultati istraživanja mogli koristiti za dobijanje materijalnih
dokaza
5.POJAM KRIMINALISTIČKO-TEHNIČKE REGISTRACIJE
Kriminalisticka registracija podrazumeva sistematsko prikupljanje i sredjivanje podataka koji se odnose na određena lica,
nepoznate leševe i stvari, radi mogućnosti njihove identifikacije ukoliko se ustanovi ili pretpostavi njihova povezanost sa kriv. delima i
nesrećnim slučajevima a sve sa ciljem prevencije ili rasvetljavanja kriv.dela i katastrofa.
6.KRIMINALISTIČKA REGISTRACIJA KROZ ISTORIJU
U razvoju metoda registracije i identifikacije postoji nekoliko faza: Registacija i identifikacija sakaćenjem Ovaj metod sadrži
obeležja surovog kažnjavanja određene klase zločinaca što je zavisilo od vrste kriv.dela. Tako je lopovu odsecana ruka, nekima jezik, nos i
sl. Ova metoda je imala dosta nedostataka: 1. nije davala dobre rezultate identifikacije jer se dešavali slučajevi sakaćena kao posledice
nesrećnog slučaja, pa su se ta lica izjednačavala sa izvršiocima kriv.dela. 2. takva lica su postajala invalidi i potencijalni kriminalci Ova
metoda primenjivana je u Srbiji za vreme Dušanovog zakonika. Registracija i identifikacija žigosanjem Ovaj način potiče još iz starog veka
ali je dugo zadržan u upotrebi. U Kini se zadržao sve do 1905 godine a u Rusiji 1863. U Rimu je lopovima vrelim gvožđem utiskivano
slovo f na plećima kao znak da su izvršili krađu. U Engleskoj dlan, u Kini lice, a u Rusiji čelo. Ovaj način se ponovo javlja u upotrebu
tokom drugog svetskog rata, kada su nemci registrovali robijaše tetoviranjem, tako što su im na nadlaktici utiskivali broj i oznaku. Ova
metoda je veoma nehumana jer za života obeležava osobu a ne pruža joj mogućnost rehabilitacije. Parada identifikacije Ona se sastoji u
dobrom pamćenju iskusnih policijskih službenika. Uveo ju je u upotrebu jedan francuski službenik koji je imao izvanredno pamćenje. On
je obilazeći zatvore postrojavao zatvorenike i posmatrao ih zahtevajući od stražara da nabroje njihove osobine. On je pamtio u glavi
njihove likove što mu je omogućavalo da ih identifikuje ako ponovo budu uhapšeni. Kasnije, zbog velikog broja kriminalaca taj službenik (
Vidokeli) počeo je da sačinjava beleške što predstavlja začetak modernog registrovanja na osnovu ličnog opisa. Ova metoda se koristi i
danas kada je prilikom suočavanja potrebno da svedok prepozna osumnjičenog. Antropološka identifikacija Je metod bertionaže. Ovaj
metod se bazira na određenim naučnim osnovama. U praksi ovu metodu je uveo Alfons Bertion. Metoda se zasniva na merenjima
određenih delova kostura. Naučne postave ove metode bile su: - kostur čoveka od 20 godine pa na dalje je nepromenljiv - odnos dimenzija
pojedinih kostiju kod svakog čoveka je potpuno individualan jer ne postoje dva čoveka u svetu kod kojih je kostur istih dimenzija. To se
odnosilo na osobe starije od 20 godina. Ova metoda je uvedena u Francuskoj 1883. god a bila je prihvaćena svuda u svetu. Pojavom
daktiloskopije ova metoda prestaje da se koristi.
7.METODE KRIMINALISTIČKE REGISTRACIJE
Kriminalisticka registracija omogucava prikupljanje podataka od znacaja za utvrdjivanje identiteta lica, stvri i dogadjaja u cilju
razjasnjenja krivicnog dela. Najcesce metode su: -licni opis obuhvata pol, starost, visinu, razvijenost, oblik lica,cello, nos,usi,zube i
osobene znake. -registraciona fotografija (sinjaleticka) podrazumeva tri poze: anfas, desni profil i levi poluprofil –daktiloskopija
8. PAPILAROSKOPIJA (ISTORIJSKI RAZVOJ, POJAM I PODELA)
Razvoj identifikacije na osnovu crteza papilarnih linija vezan je za period sredine I kraja XIX veka I radove engleskih istrazivaca.
Najzasluzniji za razvoj papilarnih linija imali su Vilijam Hersel, Galton I Edvard Henri.Podstaknut njihovim saznanjem Ivan Vucetic je
usavrsio sistem identifikacije pomocu palpiranih linija. On je svoju prvu identifikaciju na osnovu palpiranih linija izvrsio 1892, a na osnovu
postignutih rezultata od 1894 njegova metoda je priznata I pocela da se koristi u zemljama Juzne Amerike, zatim I u Evropi. Pod
papilarskopijom se podrazumeva sveukupnost kriminalistickih metoda registracije I identifikacije osoba na osnovu crteza papilarnih linija,
bez obzira na kom delu tela se nalaze. Papilaroskopija se deli na tri osnovne grupe: 1.Daktiloskopija -metoda proucavanja crteza papilarnih
linija prstiju 2.Hejroskopija-metoda proucavanja crteza papilarnih linija dlanova 3.Pedoskopija-metoda proucavanja crteza papilarnih linija
tabana
9. OSNOVNE KARAKTERISTIKE PAPILARNIH LINIJA
Osobine crteža papilarnih linija su: 1.nepromenljivost koja znači da papilarne linije koje se formiraju u utrobi majke nakon 3
meseca začetka ostaju nepromenjene kroz čitav život, a nakon smrti sve do raspadanja kože. U slučaju povređivanja a nakon regeneracije
papilarne linije dobijaju prvobitan oblik 2.individualnost papilarnih linija na prstima, dlanu i tabanima poseduju svoje individualne i
neponovljive karakteristike. Nema na svetu dve osobe koje poseduju identične crteže papilarnih linija, pa ni kod jednojajčanih blizanaca.
Ova karakteristika omogućava bezuslovno tačnu identifikaciju lica kao i otkrivanje učnilaca krivičnih dela. 3.grupisanje koje se ogleda u
relativno malom broju grupisanih papilarnih linija i omogućava brzu identifikaciju lica jer se neki oblici papilarnih linija ponavljaju kod
većeg broja ljudi 4.prenosivost- preslikavanje crteža papilarnih linija i mogućnost najpogodnije krim.identifikacije lica. Tu prenosivost
omogućava površisnki sloj kože na kome se nalaze pore kroz koje se luči znoj i stvara vlažnost koja omogućava preslikavanje papilarnih
linija na površinu predmeta koji se dodiruju.
10 DAKTILOSKOPIJA
Daktiloskopijom se vrsi registracija I identifikacija lica I leseva na osnovu crteza papilarnih linija na prstima. Daktiloskopija se
deli na: 1.opštu daktiloskopiju i 2.monodaktiloskopiju Dekadaktiloskopija se sastoji od uzimanja otisaka svih prstiju leve i desne ruke. Ona
se može upotrebiti samo u slučaju kada se kod osobe koju treba identifikovati mogu uzeti otisci svih 10 prstiju. Monodaktiloskopija
predstavlja zbirku za identifikaciju na osnovu pojedinačnih tragova papilarnih linija. Ova zbirka se sastoji iz dva dela i to: 1. zbirka
pojedinačnih otisaka prstiju od poznatih lica 2. zbirka pojedinačnih tragova papilarnih linija prstiju nepoznatih lica čiji su tragovi nađeni i
fiksirani na licu mesta nekog događaja. Kod oba načina uzimanja otisaka prstiju tehnika rada je ista
11.POSTUPAK DAKTILOSKOPIRANJA LICA I LEŠEVA
Postupak daktiloskopije se mora izvrsiti po tacno odredjenim pravilima I uz primenu odredjenog pribra. Sam postupak se sastoji
od nekoliko faza: -pripremanje lica za daktiloskopiju -izbora I pripreme pribora za daktiloskopiju i - daktiloskporanje lica Postupak: Od
mesta gde se vrši daktiloskopiranje zavisi koja će se tehnika tada primeniti. Kada su uslovi pogodni sto za daktiloskopiranje se podešava
tako da je visina na kojoj leži fiš jednaka visini od poda do lica koje se daktiloskopira. Lice koje obavlja daktiloskopiranje postavlja
daktiloskopirano lice sa svoje desne strane, uzima palac desne ruke lica i boji prst koji se jednom ivicom prisloni na ploču sa bojom i
pritiskom valjka ka drugoj ivici. Tako se obojeni prst prenosi na fiš. Daktiloskopiranje se vrši od palca desne ruke redom do malog prsta, a
zatim od palca leve ruke do malog prsta. Kada se daktiloskopiranje završi boja sa prstiju se skida benzinom ili organskim rastvaračem
12.OPŠTA DAKTILOSKOPIJA
Opsta daktiloskpija se bavi uzimanjem I klasifikacijom otisaka svih deset prstiju od odredjenih kategorija lica I neidentifikovanih
leseva u cilju utvrdjivanja identiteta. Registrovanje po ovom sistemu regulisano je Pravilnikom o kriv.tehničkoj registraciji i identifikaciji
lica i leševa koju donosi MUP RS. Tim pravilnikom regulisano je koja se lica smeju i moraju registrovati za opštu daktiloskopsku zbirku i
koje vrste fiševa i obrazaca popunjavaju. Ovom načinu registrovanja podležu: -lica koja se nalaze u pritvoru, na izdržavanju kazne u
domovima i zatvorima kao i domovima za maloletna i mlađa punoletna lica -maloletni učinioci krivičnih dela u vaspitno popravnim
domovima za maloletnike -lica za koja postoje osnovane sumnje da su izvršila neka od kriv.dela za koja se goni po službenoj dužnosti -lica
privedena u Mup zbog nepoznatog identiteta ili sumnje u istinitost datih podataka o identitetu -lica koja zbog svojih fizičkih i psihičkih
nedostataka nisu u stanju da daju podatke o svom identitetu.
21.OBRAZAC ISTRAŽNE DAKTILOSKOPIJE
U istražnoj daktiloskopiji koriste se posebni obrasci na kojima se otisci prstiju uzimaju pojedinačno na kartonima (fiševima) koji
su veličine 10,5 h 7,5 cm, tako da se svaki prst daktiloskopira na poseban fiš, uz upisivanje monodaktiloskopske folije i generacije lica.
Otisak prsta uzima se 2 puta, prvo dodirom a zatim valjanjem prsta. Pored 10 monokartona daktiloskopirano lice se evidentira i u
kontrolniku koji sadrži lične podatke daktiloskopiranog lica i kontrolni otisak prsta
22.OPŠTA I DOPUNSKA KLASIFIKACIJA U MONODAKTILOSKOPIJI
Monodaktiloskopska identifikacija se zasniva na iistim likovima crteza papilarnih linija (lucni, petljani i kruzni otisci papilarnih
linija). Razlika je sto se ne oznacavaju rapskim vec rimskim brojevima. -lucni otisci-jedinice, oznacavaju se I -leve petlje-dvojke
oznacavaju se II -desne petlje-trojke ozn se III -kruzni otisci-cetvorke ozn se IV Pomocne grupe X1-slozeni crtezi papilarnih linija, X-
osteceni i –amputirani prsti ne postoje kao takvi u monodaktiloskopiji, vec se svrstavaju na sledeci nacin: -kada otisak sadrzi 3 i vise delti
(x1) on se svrstava u glavnu grupu IV, podgrupa 15 -kada je prva flange prsta ostecena da se ne moze odrediti kojoj grupi pripada (X),
otisak se svrstava u glavnu grupu IV podgrupa 16 -kada je prst amputiran (0) ne formira se mono karton, vec se u kontrolniku upisuje kada
je prst amputiran ako je poznat. Monodaktiloskpijska podklasifikacija se vrsi u dva stepena. Prvo se vrsi klasifikacija crteza papilarnih
linija kod svih grupa na osnovu kvalitativne ocene centralnog dela otiska, pa se po ovom principu lucni ostisci dele na sest, petljani na tri, a
kruzni na sesnaest podgrupa. U drugom stepenu klasifikacije petljani i kruzni uzorci se razvrstavaju po metodu brojanja papilarnih linija.
23.MONODAKTILOSKOPSKA
FORMULA
Monodaktiloskopska formula – svaki otisak na posebnom daktiloskopskom fišu, što znači da za jedno lice postoji deset
pojedinačnih daktiloskopskih fiševa. Svaki pojedinačni otisak prsta ima svoju formulu. Monodaktiloskopska zbirka se sastoji iz dve celine:
a) jedne, u kojoj se registruju otisci papilarnih linija poznatih učinilaca k.dela; i b) druge, u kojoj se registruju tragovi papilarnih linija
nepoznatih učinilaca k.dela. Pronadjeni trag papilarnih linija sa mesta proverava se kroz svih deset kartona otisaka prstiju poznatih
učinilaca k.dela. Da bi dokazali da je otisak prsta uzet od poznat lica identičan sa odredjenim tragom papilarnih linija sa mesta izvršenja
k.dela, vrši se daktiloskopsko veštačenje.Potrebno je pronaći najmanje 12 identičnih individualnih karakteristika na oba otiska.
24.ULAGANJE MONODAKTILOSKOPSKIH FIŠEVA
Nakon klasifikacije otisaka papilarnih linija prstiju pristupa se ulaganju fiseva u monodaktiloskopsku zbirku prema klasifikacionoj
formuli prsta, prvo prema osnovnoj klasifikacionoj grupi, zatim prema podgrupi, a kod petljanih i kruznih uzoraka razvrstavanje se vrsi
prema broju papilarnih linija izmedju spoljasnjeg i unutrasnjeg terminusa. Ako postoji veci broj monofiseva sa istom formulom onda se fis
ulaze prema redosledu prsta od koga potice otisak.
25.HEJROSKOPIJA
Hejroskopija je grana papilaroskopije koja se bavi registracijom poznatih i nepoznatih učinilaca krivičnih dela i identifikacije
poznatih učinilaca krivičnih dela na osnovu crteža papilarnih linija dlanova. Papilarne linije na dlanovima ruku su potpuno identične
papilarnim linijama koje se nalaze na prstima. One su nepromeljive, individualne, prenosive i mogu se klasifikovati. Hejroskopiranje
predstavlja preslikavanje papilarnih linija na odgovarajuće kartone. Hejroskopija se koristi u istrazi.
26.PEDOSKOPIJA
To je metoda identifikacije ucinilaca krivicnih dela na osnovu proucavanja tragova papilarnih linija tabana. Kao na prstima i
dlanovima, i na tabanima se nalaze papilarne linije koje su sa njima veoma slične. One se veoma retko uzimaju jer se najčešće na licu mesta
ne nalaze tragovi papilarnih linija tabana. U nekim zemljama postoji registrovanje novorođenčadi uzimanjem otisaka tabana u cilju
mogućnosti zamene.
27.POROSKOPIJA
Poroskopija predstavlja pomocnu metodu istrazne daktiloskopije koja proucava pore koje se nalaze na papilarnim linijama u cilju
identifikacije ucinilaca kriv. dela. Pore su levkastog oblika i kroz njih se luci znoj, koji u dodiru sa vazduhom isparava, a pri kontaktu sa
predmetima ostavi otisak papilarnih linija prsta, dlana ili tabana. Kao i papilarne linije, pore se odlikuju nepromneljivoscu, kako po formi i
velicini tako i po polozaju i kolicini. Pore se boje uocavaju na otiscima koji su izazvani hemijskim metodama, u odnosu na otiscima koji su
fiksirani zaprasivanjem. Za poroskopsko uporedjivanje je potrebno fotografsko uvecanje od najmanje deset puta, a za vestacenje cak do
cetrdeset puta. Postupak poroskopskog uporedjivanja traje suvise dugo. Poroskopija se primenjuje samo kao dopunska metoda u
identifikaciji nepoznatih izvrsilaca k.d.
28.BOROSKOPIJA
Boroskopiju sacinjavalju duguljasta udubljenja u kozi koji u obliku linija presecaju papilarne linije. Pored individualnosti bore
poseduju i karakteristiku postojanosti.
29.IDENTIFIKACIONE KARAKTERISTIKE U PAPILAROSKOPIJI
Identifikacione karakteristike (minucije) su anatomska obelezja papilarnih linija, na osnovu kojih se proucavaju i uporedjuju otisci
papilarnih linija prstiju, dlanova i tabana u cilju otkrivanja identiteta lica od koga potice otisak. Municije se mogu svesti na tri osnovna
oblika: 1) pocetak ili kraj papilarne linije-pocetkom se smatra svaki visi kraj papilarne linije, dok se zavrsetkom smatra svaki nizi kraj. 2)
racvanje ili spajanje papilarnih linija – racvanje je msto gde se papilarna linja razdvaja u vidu racve, i 3) izuzetni oblici-razni oziljci ili
posekotine.
30AUTOMATSKA OBRADA CRTEŽA PAPILARNIH LINIJA
31.POJAM I OBELEŽJA KRIMINALISTIČKE IDENTIFIKACIJE
Reč identifikacija označava utvrđivanje istovetnosti. Istovetnost kao pojam definiše se kao potpuna podudarnost, odn. podudarnost
u tako velikom broju osobina da je nemoguće naći još jedan objekat koji ih poseduje. Svaki čovek poseduje niz obeležja koja su
karakteristična za njega i po kojima se razlikuje od svih ostalih ljudi, što znači da mogu da posluže za utvrđivanje istovetnosti odn.
identiteta. Ta obeležja se dele u tri grupe: - fizička (anatomska), - faktička (stiču se faktom rođenja – datum i mesto rođenja, ime roditelja,
nacionalnost i sl.), - pravna (stiču se putem pravnih propisa – ime i prezime, državljanstvo, mesto boravka i sl.). Identifikacija je postupak
utvrđivanja koji neponovljiv skup pravnih i faktičkih obeležja pripada datom objektu, kome objektu pripada dati skup pravnih i faktičkih
obeležja, ili od kog objekta i sa kakvim skupom pravnih i faktičkih obeležja potiče dati trag. Identifikacija lica, leševa ili stvari ima
posebno veliki značaj u radu OUP-a i kriminalistici uopšte, a takođe i u radu pravosudnih organa, jer je utvrđivanje istovetnosti odn.
identiteta preduslov za pokretanje postupka
32.PRAKTIČNA PRIMENA KRIMINALISTIČKE IDENTIFIKACIJE
U praksi kriminalisticka identifikacija obuhvata tri oblasti: - identifikacija lica - identifikacija leseva i - identifikacija stvari i
tragova Registracija i identifikacija lica pored pravnih i faktičkih obeležja koristi i ona koja su najmanje podložna promenama i koja sadrže
najviše individualnih karakteristika ličnosti. Za ovu identifikaciju potrebno je da se na licu mesta pronađe trag odgovarajuće osobe da bi se
pretragom kroz baze podataka utvrdila podudarnost između nađenog traga i obeležja iz evidencije. Identifikacija se može sprovesti i
direktnim putem preko obeležja koja nisu unapred evidentirana već se uzimaju neposredno od svake osumnjičene osobe pa se upoređuju sa
spornim obeležjima koje su u vidu tragova nađena na mestu događaja
33.IDENTIFIKACIJA LICA NA OSNOVU CRTEŽA PAPILARNIH LINIJA
Postupak identifikacije lica na osnovu crteza pap.linija vrsi se na dva nacina: -Prvi se primenjuje kada je osoba ciji se identitet
utvrdjuje dostupna, lica koja nisu u stanju da daju podatke o sebi, ili lica koja su lisena slobode. Ovom metodom se se moze izvrsiti
identifikacija i neidentifikovanih lica. Postupak identifikacije se odvija tako sto se lice ili les prvo daktiloskopira, zatim se odredjuje
daktiloskopska formula, posle cega se proverava njihov identitet kroz daktiloskopsku zbirku. Ovaj metod identifikacije se odnosi samo na
identifikaciju na osnovu papilarnih linija prstiju i dlanova, jer se za tragove papilarnih linija tabana ne vodi zbirka. - Drugi metod se
primenjuje kada nema osumnjicene osobe, vec se raspolaze samo sa tragovima papilarnih linija nadjenih na mestu krim. dogadjaja. U ovim
slucajevima identifikacija se vrsi proverom kroz monodaktiloskopske i hejroskopske zbirk papilarnih linija. Bilo da se radi o prvom ili
drugom nacinu identifikacije, postupak mora proci fazu uporedjivanje tragova papilarnih linija sa otiscima papilarnih linija ili iz zbirki
otisaka papilarnih linija, prstiju ili dlanova.
34.VEŠTAČENJE CRTEŽA PAPILARNIH LINIJA
Ovo veštačenje podrazumeva poređenje fiksiranog traga i uzetog otiska do detalja. Ako se samo proverava identitet preko
daktiloksopske zbirke, rezultati dobijeni pozitivnom proverom ne daju se u vidu veštačenja već samo kao izveštaj. Kod ovog veštačenja
najveći smisao ima tvrdnja da se crteži pap.linija traga i odgovarajućeg otiska međusobno podudaraju u detaljima koji se smatraju bitnim za
procenu te podudarnosti. Detalji na tragu ili otisci predstavljaju individualna obeležja i oni se upoređuju pri papilaroskopskom veštačenju a
nazivaju se munucije ( sitnice). Na vrhu svake papile nalazi se otvor znojnog kanala u vidu pore. Kada ne postoji dovoljan broj
individualnih karakteristika položaj i izgled pore tretira se kao individualna karakteristika i ona služi kao identifikaciono obeležje. U praksi
se pri veštačenju pap. linija poređuju trag i otisak koji se mora podudarati 10 do 20 munucija, dok za odluku o podudarnosti traga i otisaka
moraju se uzeti u obzir i ostala obeležja koja karaktetišu crtež pap.linija, kao i međusobni položaj munucija, opšte karakteristike crteža i
ostalo. Postoje 2 bitna slučaja u vezi sa veštačenjem pap.linija: 1- na fiksiranom tragu pap.linija i otiska na fišu postoji podudarnost u 12 ili
više identifikacionih obeležja 2 - na licu mesta fiksirana je grupa tragova od istog lica ali između bilo kog traga i odgovarajućeg otiska sa
fiša ne postoji podudarnost u 12 munucija. Kada se utvrdi da fiksirani trag pap.linija i otisak na fišu imaju iste osnovne podudarne
karakteristike tada počinje traganje za međusobno podudarnim munucijama. Ako je pronađen dovoljan broj istih munucija na fiksiranom
tragu i fišu sa otiskom pristupa se izradi fotodokumentacije veštačenja. Svaka fotodokumentacija ima istu strogo određenu formulu. Kada
se na licu mesta fiksira grupa tragova pap.linija a da položaj tih tragova nedvosmisleno pokazuje da potiču od istog lica tada se pomoću
daktiloskopske zbirke fiševi sa otiscima koji su podudarni sa tragom. Svako veštačenje ima tačno određenu formu i sastoji se, pored
fotodokumentacije iz još tri dela: 1. uvod - u kome podnosilac zahteva za veštačenje navodi osnovne podatke o slučaju 2. nalaz - gde
sedetaljno opisuje na osnovu čega i pomoću koje metode je izvršena identifikacija 3. mišljenje - koje sadrži sva pravna i faktička obeležja
lica čiji su tragovi pap.linija fiksirani na licu mesta. Veštačenje bez bilo kog od navedenih delova nema nikakav procesni značaj
35. IDENTIFIKACIJA LICA NA OSNOVU LIČNOG OPISA
Kada se vrsi opisivanje anatomskih obelezja lica potrebno je voditi racuna da precizno budu odredjeni njihov oblik, velicina i
boja, a ako ima osobenih znakova i precizan polozaj. Kod ovog metoda bitno je odrediti delove tela koji se opisuju i redosled,osobine
delova tela koje se opisuju i izraze koji se mogu upotrebiti prilikom opisivanja. U izradi licnog opisa obuhvaceni su sledeci
elementi:visina,razvijenost,oblik lica,kosa,celo,oci,nos,usi,zubi,podbradak i osobeni znaci. Identifikacija licnog opisa se koristi za
registraciju ucinilaca krivicnih dela, neke kriminalisticke evidencije i identifikaciju koja se vrsi uporedjivanjem fotografija.
36. IDENTIFIKACIJA LICA NA OSNOVU FOTOGRAFIJE
Odredjene kategorije lica se fotografisu kako bi se putem fotografije mogle kasnije identifikovati. Ova fotografija se koristi za
identifikaciju lica i leseva,za raspisivanje poternice i objave,za traganje za licima za ptrebe policije,ali i za kriminalisticko operativne
evidencije. Identifikacija lica na osnovu fotografije podrazumeva dva tipa identifikacije: -identifikacija uporedjivanjem objekta I lika
-identifikacija uporedjivanjem dve fotografije. Prilikom identifikacije lica na osnovu fotografija koriste se odredjeni principi identifikacije,
kao: -izmedju fotografisanja lica treba da postoji sto manji vremenski razmak, -za vestacenje treba imati veci broj fotografija snimljenih
