Jakov Ignjatović - Večiti mladoženja
Seminarski rad
Strana 1
Sadržaj
Sadržaj
.....................................................................................................................................................
01
Uvod
.........................................................................................................................................................
02
Biografija
………………………………………………………………………………………….…...
03
Analiza dela
…………………………………………...………………………………………………
06
Zaključak……….
……………………………………………………………….……………….…..
26
Litetarura
…………………………………………………………………………………………….…
27
Jakov Ignjatović - Večiti mladoženja
Seminarski rad
Strana 2
Uvod
ije mi u opisu posla kojim se bavim predviđeno da kritički ocenim delo, pa sam se
zato držao dobrih, starih, proverenih majstora tog zanata, a ja sam izneo svoju
impersiju o ovom delu, kroz poseban prilog, analizirajući dešavanja i likove dela.
N
Najpre sam u prilog doneo biografiju. Da bi se upoznali sa Ignjatovićevim delom i likom,
ova biografija biće nam od velike koristi. Za početak ćemo saznati neke osnovne segmente
Ignjatovićevog života. Njegova ubeđenja, tok života, iskustva i tome slične stvari ćemo saznati
iz posebnog dela iz kritika, gde je o njegovom životu najveći akcenat stavljen na pisanje Jovana
Deretića. Zatim sam se posvetio svojoj analizi romana. U njoj treba iskazati sve one najbitnije
stvari uz pomoću kojih bi i neko ko nije upoznat sa fabulom dela, uspeo da bar malo uživa u
ubrzanim dešavanjima.
U suštini, roman predstavlja različite životne situacije u kojima će se naći naši glavni
junaci: gazda Sofronije Kirić i njegov najmlađi sin Šamika. Uz sve to pokazuje nam u kakvim se
sve iskušenjima može naći mladi čovek, u pokušajima da se oženi. Koliko je to za njega, i zašto,
bilo preterano daleko? Odgovor ćete lako pronaći. Na neki način ovo je poruka mladim
momcima koja im kazuje greške koje je pravio Šamika Kirić i kako da te iste greške ne ponove i
oni.
Za kraj ostaje poseban deo, pesma, kojom sam pokušao da zamenim monotoni utisak,
već nam poznatih zaključaka.
Ovo je bila uvodna reč autora, koja će, nadam se, biti od ma kakve koristi, pri čitanju
ovog dela, i nadam se da ste sada spremni da se prepustite rezultatima mog rada.
Jakov Ignjatović - Večiti mladoženja
Seminarski rad
Strana 4
Zbog toga je napadan kao mađaron i bio prinuđen da živi odvojeno od srpskog društva, sve do
smrti. To je rđavo uticalo na njegov glas kao književnika. Izabran je za dopisnog člana Srpske
kraljevske akademije 23. januara 1888.
Umro je u Novom Sadu 1889. godine.
Slika 1.2. Plaketa na Ignjatovićevoj kući
Ignjatović je svoju književnu delatnost razvio kad je došao za urednika „Letopisa“, On je
napisao više patriotsko-istorijskih romana i pripovedaka, koji su se sviđali ondašnjoj srpskoj
publici, ali koji prema kritičarima nemaju prave književne vrednosti. Takvi su romani: „Đurađ
Jakov Ignjatović - Večiti mladoženja
Seminarski rad
Strana 5
Branković“, „Kraljevska snaha“ i nedovršeni „Deli - Bakić“; pripovetke: „Krv za rod“ i „Manzor
i Džemila“. Mnogo je obimniji i znatniji njegov rad na socijalnom romanu. On je tvorac
realističkog društvenog romana kod Srba. Najbolji su mu romani: Čudan svet, Vasa
Rešpekt, Večiti mladoženja, „Stari i novi majstori“ i poslednji i najobimniji „Patnica“. I u
ostalim svojim romanima i pripovetkama Ignjatović slika savremeni život srpskog društa u
Vojvodini, ali u njima, pored realističkog prikazivanja, prevlađuje humoristički i avanturistički
elemenat, osobito u romanima „Trideset godina iz života Milana Narandžića“ i „Trpen spasen“
(nedovršen, u „Srbadiji“, a prerađen u dramu „Adam i berberin“).
Slika 1.3. Portret Jakova Ignjatovića
Jakov Ignjatović - Večiti mladoženja
Seminarski rad
Strana 7
Glavna kuća je bila na jedan sprat. Imao je četiri sobe I jednu sobu za goste. Tu se
nalazilo mnogo stvari: divan,stolica, sto, ogledalo, ikona, puška, kandilo itd. Posebnu pažnju će
privući portreti gospodar Sofronija I Soke. Portret gđe Kirić je bio znatno bolji od portreta
njenog supruga koji je ličio više na karikaturu. Portret gđe Kirić je bio znatno bolji I lepši. U kući
je bilo I još nekoliko statua, a sve je to nabavio posle devalvacije, kada je trošio „crne banke“.
G
ospodar Sofra je bio bogat, ali je i dalje držao kafanu i dućan, i poštovao je sve sa čime je
svoje bogatstvo stekao. Nije imao sluge, ali je imao pomoćnika Milana. Sofri je bio jako drag
Isail Čamčić, Isa Čamčić, osobiti šaljivžija, pedesetnih godina. Gazda Sofra ga je voleo zbog
temperamenta i smisla za šalu koju je uvek rado prihvatao. Čamčić je bio trgovac bez dućana ,
imao je kuću i trgovao je kožom, platnom, kao i sa svime što mu je dolazilo pod ruku. Bio je
srednjeg rasta, suv, lice okruglo, nos povijen na gore, oči sitne, lice uvek okrenuto šali. Nije imao
dece, a moto života mu je bio:
„Jedi, pij, veseli se, ta život ne traje hiljadu godina“ !
Oni su se puno družili, zajedno se kartali, išli u crkvu i sl. U ponedeljak, posle ručka, u
posetu mu je došao Čamčić. Njihov razgovor počeo je pričom o polu i o razlogu zbog koga on
još uvek radi, a stekao je dosta. Opet je morao da objašnjava da je on takav čovek, kakav ne
može da se odrekne svog 'zanata' sa kojim je sve to i postigao, a radiće ga sve dok bude mogao.
Podom su došli do ideje da idu kod Čamčića na kartanje. Gazda Sofra je otišao dok šegrta
Milana i rekao mu da vodi računa o trgovini, a flašu sa vinom za prodaju obeležio je. Stigli su
kod Čamčića. Tamo je bilo još ljudi. Njihova kuća nije bila tako opremljena kao kod gaze
Sofronija. To se najbolje videlo na stvarima u njegovoj kući, koje su bile pohabane, onosno
neočuvane. Igrali su igru sa kartama nazvanu „punišak“. Igrali su na male novce. Kirić je brzo
prekinuo igru, i odustao. Otišao je u Čamčićevu mehanu a i sam Čamčić mu se uskoro pridružio i
