ali i drugih naučnih disciplina je proces komuniciranja. Značaj ove pojave je izuzetan jer je
komuniciranje najvažnija životna veština. Čovek tokom svoga života najveći deo vremena
provede u komunikacijama, bilo da su one direktne ili posredne. Ova veština je zastupljena u
gotovo svim ljudskim aktivnostima a posebno je neodvojiva od rada. U svim odnosima koji se
manifestuju među ljudima komunikacije se najčešće mogu percipirati.

Sama pojava komunikacija se može odrediti na više načina.

Komunikacija je prenos informacija i značenja od jedne do druge osobe, preko razumljivih

simbola. To je način razmene ideja, stavova, vrednosti, mišljenja činjenica... Suštinski,
komunikacija je proces koji zahteva pošiljaoca, koji inicira proces i primaoca, koji kompletira
komunikacionu vezu

Kvalitetna komunikacija je bitan preduslov uspešnosti u svakom poslu. Njen značaj je

posebno naglašen u nekim profesijama kao što su menadžerske, komercijalne, distributerske, i
druge. Posmatrana u procesu rada komunikacija je najčešće sredstvo razmene informacija
između saradnika na poslu ili između organizacije i poslovnog okruženja. U tom smislu
možemo razlikovati komunikacije koje uspostavljaju saradnici, koje su internog karaktera, i
one koje se upućuju nekoj ciljnoj grupi, kao što je tržište, na primer i koje su eksterne prirode.
Suština grupnih napora je saradnja a ključ za saradnju je komunikacija.

Odnosi među ljudima se ne mogu uspostaviti bez ostvarenih komunikacija. U tim

odnosima oni međusobno razmenjuju smisaone i jasne poruke koje nešto znače onima kojima
su namenjene. Uspešne saradnje između poslovnih stranaka nema bez ostvarene
komunikacije. Ali ni saradnja ni komunikacije ne idu uvek glatko i bez teškoća i kod ovog
procesa nastaju teškoće zbog nesposobnosti ljudi da uspostave odgovarajuću komunikaciju.
Stoga je veština komuniciranja ona sposobnost koja se mora stalno usavršavati i poboljšavati.

Ta potreba usavršavanja komunikacija je vrlo izražena, pa su svi vaspitno-obrazovni

procesi neodvojivo za nju vezani. Svako od nas tokom svog života najviše napora uloži u
sticanje veštine komuniciranja. U najranijim godinama učimo da govorimo i slušamo a
kasnije da čitamo i pišemo, a to su četiri osnovna tipa procesa komuniciranja. Sposobnost da
ih upražnjavamo je od kritičkog značaja za našu opštu uspešnost.

Procesi naučno-tehnološke revolucije uz sve bržu primenu naučnih saznanja u praksi

nastoje da usavrše procese komuniciranja među ljudima. Ti napori se kreću od nastanka jezika
i pisma do pojave savremenih komunikacionih sredstava kao što je telefon, faks mašina,
kompjuterski modem, elektronska pošta i internet.