Internet: nastanak, razvoj, struktura i servisi
1
КРИМИНАЛИСТИЧКО ПОЛИЦИЈСКА АКАДЕМИЈА, БЕОГРАД
СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ПРЕДМЕТА
ОСНОВИ ИНФОРМАТИКЕ
ИНТЕРНЕТ
Предметни наставник
Студент
Доц.др. Стево Јаћимовски
Школска
2011/2012
.година
2
САДРЖАЈ
1. Садржај..........................................................................................................2
2. Увод...............................................................................................................3
3. Настанак и развој интернета........................................................................4
4. Структура мрежа..........................................................................................6
5. Приступ интернету........................................................................................6
6. Услуге интернета...........................................................................................7
7. Интернет адреса............................................................................................7
8. Интернет протоколи......................................................................................9
9. Пренос датотека..........................................................................................11
10. Портови........................................................................................................12
11. Интернет сервиси.......................................................................................12
12. Мере заштите на интернету.......................................................................15
13. Интернет у Србији.......................................................................................17
14. Интернет у Србији.......................................................................................17
15. Закључак......................................................................................................18
16. Литерадура.................................................................................................19

4
НАСТАНАК И РАЗВОЈ ИНТЕРНЕТА
Много што везано уз „рођење“ Интернета и дан данас је непознаница у широј
јавности. Нејасни су први, конкретни разлози због којих је америчка влада покренула
развитак мреже, а чак је и формални датум „рођења“ дискутабилан око кога ће се тешко
сложити и наљбољи познаваоци историје информатике. Неки тврде како је то 1961.г. кад је
dr. Leonard Klajnrok на универзитету MIT први пут објавио рад оpacket-swiching технологији,
односно када је развио преспајање пакета тј. Начин рада компјутерске мреже у којем
поруке се деле на пакете, а сваки пакет тражи свој пут до циља. Неки наводе 1969.г. као
годину рођења Интернета јер је тада Минаистарство одбране SAD.a одабрала независну
агенцију за напредно истраживачке пројекте (Advanced Resarch project Agency – APRA), у
циљу развоја стратешких пројеката из области комуникација, формирала групу
рачунарских програмера и електронских инжењера да нађу начин на који рачунари
функционишу. Резултат тих напора био је
APRANET,
прва рачунарска мрежа која је
повезала америчке научне и академске истраживаче, а састојала се од 4 чвора, од којих
једно је власништво Министарства одбране SAD. Та мрежа је била предходница данашњег
Интернете, а пројекат је настављен, јер се видело да такво повезивање омогућава лагану
размену информација.
Почетком 70-тих година на мрежу је спојено већ 15 чворова са 23 компјутера.
Повезанису многи амерички универзитети и научне институције, те неке комерцијалне
организације. На
APRANET
је 1973.г. спојен први чвор изван SAD и то University College of
London у Великој Британији. У то време уведен је и развијен нови мрећни протокол назван
NCP
(Network Control Protokol), који је омогућио лакше умрежавање и писање програма за
мрежне услуге. Током 70-тих година
APRANET
је постепено растао да би га 1975.г. у
потпуности преузело Министарство одбране претворивши га у садашњи
DDN
(
Defense
Data Network
). Те исте године, фирма BBN основала је
TELNET
прву јавну комерцијалну
информацијску услугу. Упоредо се развијају E-mail poruka, rad news grupa, приступ
удаљеним базама података и пренос датотека.
Вероватно најважнији тренутак био је 1983.г. када је тадашња мрежа прешла са
NCP-a (Network Control Protocol) на TCP/IP (Transmission Control Protocol/Internet Protocol),
што је значило прелазак на технологију која се и данас користи. Протоколи су стандарди
који комуникацију рачунара путем мреже.
Наиме, већ тада је било јасно како ће Интернет бити велика мрежа састављена од
великох броја мањих мрежа. Али, тада је прелаз на TCP/IP био контраверзан: неки делови
информатичке заједнице желели су прихватање других стандарда, а највише се помињао
Open Sistem Interconection Protocol. ARPANET је пре службеног пролаза наTCP/IP и
неколико наврата искључио NCP пренос података како би уверио „неверне томе“ да се
NCP може искључити по жељи.
5
Vinton Cerf који је са Robertom Kanom створио TCP/IP протокол, једном је рекао:
„Створили смо протокол који ће се користити и у великим мрежама с великим бројем
раћунара, протокол који ће носити Интернет бидућност, што је значило да мора бити
флексибилан како би различите мреже могле функционисати у заједничком окружењу“.
Vinton Cerf и RobertKan почели су рад на новом протоколу пуно пре 1983.г. то јест
тачно 10 година раније јавила се идеја о новом протоколу, а следећих година су се
развијали и усавршавалидетаљи протокола који ће променити историју. Имплементација
TCP/IP-a у тадашње време у оперативне системе трајала је скоро 5 година, док је на
ARPANET било спојено око 400 рачуната. Ситуацију је поједдноставио детаљ што су многи
рачунари користили Packet Radio и Packet Satellite који су већ неколико година радили са
TCP/IP протоколом.
Године 1989. Мрежа се интернационализује и добија име Интернет. Интернет је
глобална, светска, рачунарска мрежа која окупља стотине милона корисника широм света
који међусобно комуницирају. За Интернет се често каже да је мрежа свих мрежа.
Интернет се користи у свим сверама живота, од хобија до пословних информација.
Приказ визуелне количине путева на интернету

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti