Fransisko Goja
Факултет лијепих умјетности
Студијски програм: Сликарство
Студијски предмет: Графика II
Вилма Димитријевић-Зрнић
ФРАНСИСКО ГОЈА
Семинарски рад
Ментор
Доц. др Јелена Рубил
Бања Лука, мај 2013. године
Франсиско Гоја – семинарски рад
2
С А Д Р Ж А Ј:
Увод
...........................................................................................................................................3
1. Франсиско Гоја – живот и дјело
..............................................................................4
1.1.
Рано
умјетничко
образовање
и
почеци
каријере..............................................,..5
1.2.
Период
под
Карлосом
IV.................................................................................,.....7
1.3.
Наполеонова
инвазија............................................................................................8
1.3.1. Ужаси рата..................................................................................................9
1.4.
Рестаурација и повратак Фердинанда
VII
на шпански
престо........................12
Закључак
................................................................................................................................14
Литература
.............................................................................................................................15

Франсиско Гоја – семинарски рад
4
1. Франсиско Гоја – живот и дјело
Франсиско Хосе де Гоја и Лусијентес (шп.
Francisco Jose de Goya y Lucientes
)
рођен је 30. марта 1746. у Фундетодосу у Шпанији , а умро 16. априла 1828, у Бордоу
у Француској. Био је велики шпански сликар, цртач и графичар.
Слика 1. Франсиско Гоја
Извор:
http://www.znanje.org/i/i29/09iv01/09iv0123/kultura.htm
Његово дјело је огледало шпанске историје времена у којем је живио. Касније ће
снажно утицати на умјетнике 19. и 20. вијека. У серији графика под именом Ужаси
Los desastres de la guerra
, 1810—14), Гоја приказује ратне трагедије
узроковане Наполеоновом инвазијом на Шпанију. Међу најпознатијим Гојиним
сликама су Гола маја (шп.
Maja desnuda
) и Обучена маја (шп.
Maja vestida
), обе из
периода од 1800. до1805. године, (данас у Музеју Прадо у Мадриду). Заправо,
оригинално име слика су Циганке (шп.
Gitanas
) јер су под тим именом фигурирале на
списку Мануела Годоја, који је био њихов први власник. Име „маја“
под којим су
данас познате, дугују Инквизицији, која их је тако назвала због очигледне смјелости и
дрскости коју слике посједују.
Шпанска ријеч
maja
(чита се: „маха“), колоквијални је појам који се у Гојино доба користио у Шпанији
за жене нижег сталежа које су имале преслободно и провокативно понашање са мушкарцима
Франсиско Гоја – семинарски рад
5
1.1.
Рано умјетничко образовање и почеци каријере
Гоја је почео своје умјетничко образвање са Хосеом Лусаном и Мартинесом,
локалним умјетником који је студирао у Напуљу. Врло брзо одлази у Мадрид да ради
као помоћник дворског сликара Франсиска Бајеуа. У Рим одлази 1771. године како би
наставио своје умјетничке студије, али се исте године враћа у Сарагосу, гдје добија
прву значајнију наруџбу за израду фрески у локалној катедрали. На тим фрескама ради
са прекидима сљедећих десетак година. Ове и друге религиозне слике из тог периода у
Сарагоси, карактерише барокни ирококо стил, тада предоминантан у Шпанији,
резултат утицаја венецијанскогсликара Ђованија Батисте Тијепола, који је живио и
стварао у Мадриду посљедњих осам година свога живота. 1773. Гоја жени сестру
Франсиска Бајеуа.
Гојина каријера на двору почиње 1775. године, када слика серију од 60
прелиминарних студија, за Краљевску фабрику таписерије - Света Барбара (
Real
fabrica de tapices, Santa Barbara
). Рађене на подлогама платана малих димензија, али и
на картонима, мотиви ових композиција су призори тадашњег живота, аристократских
и народних догађаја и обичаја, које Гоја ствара под надзором
њемачког неокласицисте,Антона Рафаела Менгса. Менгс је послије Тијеполове смрти,
постао умјетнички директор шпанског двора. У тим првим Гојиним дјелима за
Краљевску фабрику таписерије, утицај Тијеполовог декоративног стила се
комплементује учењима Менгса, нарочито инсистирање на једноставности
композиције. У онима које ради у наредном периоду, примјећује се прогресивно
удаљавање од умјетничких традиција које долазе изван Шпаније и развој властитог
стила, као посљедица студија дјела сликара Дијега Веласкеза, која су се тада налазила у
краљевској ризници. Гоја студира Веласкеза преко слободних копија његових дјела
користећи се различитим техникама графике. Много касније, у својим списима
биљежи: „Признајем само три мајстора: Веласкеза, Рембранта и поврх свега природу“.
Рембрантове графике су за Гоју биле извор инспирације у његовим каснијим цртежима
и графикама, док су му слике Веласкеза показале пут према студији природе и откриле
тајне ликовног језика реализма.
Године 1780. Гоја је изабран за члана Краљевске академије Сан Фернандо у
Мадриду. Као услов за приступ Академији, Гоја прилаже слику религиозне тематике,
Христ на крсту (
Cristo en la Crúz
), конвенционалне и једноставне композиције под
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti