F
AKULTET ZA USLUŽNI BIZNIS
SREMSKA KAMENICA
KONSULTATIVNI CENTAR VRBAS
SEMINARSKI RAD
TEMA:
DEVIZNO TRŽIŠTE I DEVIZNI KURS
PREDMET: FINANSIJSKA TRŽIŠTA I INSTRUMENTI
PROFESOR: STUDENT:
DR MILENKO DŽELETOVIĆ MILJANIĆ VESNA
BROJ INDEKSA: 426/2009
VRBAS; 28.11.2009.god.
1
U V O D
Finansijska trzista predstavljaju najznacajniji i najosetljiviji deo ukupnog
ekonomskog i finansijskog sistema svake zemlje.Ona omogućavaju normalno i
nesmetano funkcionisanje nacionalne ekonomije i predstavljaju jedan od osnovnih
postulata tržisne privrede.Preko finansijskih tržista privredni subjekti dolaze do
sredstava neophodnih za finansiranje svog poslovanja.Ona olakšavaju
povezivanje subjekata koji raspolažu viškovima finansijskih sredstava i subjekata
kojima nedostaju finansijska sredstva.
Finansijko tržište je jedan od najznačajnijih elemenata finansijskog sistema i
determinisano je finansijskim instrumentima (kao predmetom finansijskih
transakcija), i finansijskim
institucijama (kao učesnicima na finasijskom tržištu).
Opšte je poznato da svaka zemlja ima svoj nacionalni novac kao zakonsko
sredstvo plaćanja koje predstavlja izraz njenog nacionalnog ekonomsko-
finansijskog suvereniteta, kao i to da nacionalne ekonomije ne predstavljaju
zatvorene ekonomske sisteme već je svaka zemlja više ili manje upućena na
saradnju sa drugim zemljama. Razvoj medjunarodne trgovine, medjunarodne
podele rada i sve veća liberalizacija kretanja novca i kapitala dovode do sve
jasnije izražene potrebe saradnje nacinalnih ekonomija. Imajući u vidu ne
postojanje medjunarodno jedinstvenog sistema plaćanja postojanje institucionalne
osnove koja će omogućavati zamene valute jedne zemlje za valute drugih zemalja
devizno tržište
se javlja kao direktna posledica u razvoju medjunarodnih
ekonomskih i finansijskih odnosa.Tendencija globalizacije finansijskog tržišta daje
funkcionisanju deviznog tržišta novu fundamentalnu ulogu. Dolazi do integracija
deviznog i drugih segmenata finansijskih tržišta, pod uticajem promene novih
tehnologija i komunikacija. Globalno devizno tržište, kao skup nacionalnih tržišta,
po obimu transakcija predstavlja najrazvijeniji segment finansijskih tržišta.
2
Devizno tržište je osetljivo na političke uticaje i poremećaje i na ovom tržištu
vladaju stroga pravila poslovanja jer ovo tržište predstavlja vezu izmedju
finansijskih tržišta različitih zemalja.
1.2 POJAM DEVIZNOG KURSA
Savremena teorija deviznih kurseva u svojoj početnoj tački analize deviznih
kurseva polazi od stava da devizni kursevi predstavljaju relativne cene
nacionalnih valuta i da su oni u režimu fluktuirajućih deviznih kurseva uslovljeni
ponudom i tražnjom na deviznom tržištu.Bez deviznih kurseva nema deviznog
tržišta, mada tržište nije uslov da bi postojali devizni kursevi.
3
Devizni kursevi
imaju svojstvo da brzo i neposredno reaguju na udare koji pogadjaju ponudu i
tražnju. Drugim rečima, devizni kurs predstavlja cenu novčane jedinice zemlje
izražene u novčanoj jedini druge zemlje. On se formira među odnosom ponude i
tražnje za devizama. Kroz devizni kurs domaće cene se efektivno prevode u
strane, i obrnuto. Promene u deviznom kursu imaju značajne konsekvence za
privredu. Kada se on menja, sve cene se moraju promeniti. Utvrđivanje deviznog
kursa vrši se u okviru intervencionih mera, pri čemu se intervent (centralna
banka) obavezuje da će na deviznom tržištu otkupiti neograničene količine deviza
ako se nude po donjem intervencionom kursu, odnosno, da će prodati
neograničene količine deviza ako se traže po gornjem intervencionom kursu.
Izražavanje deviznog kursa naziva se
notacija
i ona može biti dvojaka: a)
direktno i b) indirektno notiranje. Kod
direktnog notiranja
jedinica domaće
valute iskazuje se u protivvrednosti strane valute, dok se kod
indirektnog
notiranja
jedinica strane valute iskazuje u protivvrednosti domaćeg novca.
Na deviznom tržištu formiraju se kupovni i prodajni kurs. Razlika između
njih naziva se
marža
i izražava se u poenima. Kod direktnog notiranja kupovni
kurs je manji od prodajnog, dok je kod indirektnog notiranja kupovni kurs veći od
3
PROF.DR P.IVANOVIĆ,“TEORIJA NOVCA I BANKARSTVO“,S.KAMENICA 2008, str.412
4
prodajnog. Motivi ponude i tražnje za devizama mogu biti različiti, kao što su:
komercijalni motiv (ponuda i tražnja za devizama proističu iz prometa robe i
usluga, investicija, transfera imovine i sl.), kamatne arbitraže (kretanje sredstava
uslovljeno je razlikama u kamatnim stopama u različitim zemljama uz osiguranje
od deviznog rizika., špekulativni motiv (postoji kada je ulaganje u inostranstvu
motivisano profitom, ali bez vođenja računa o riziku promene deviznog kursa,
odnosno, ovde je prisutna težnja za višim prinosom uz rizik deviznog gubitka) i
oficijelni motiv(vezan je za intervenciju centralne banke na deviznom tržištu,
kupovinom ili prodajom deviza radi održavanja kretanja kurseva u predviđenom
rasponu, akumulacije deviznih rezervi, uticaja na formiranje deviznog kursa i sl.).
Kada funkcioniše slobodno devizno tržište, rezultat međusobnog odnosa
ponude i tražnje je
ravnotežni devizni kurs
, koji izražava vrednost inostrane
valute u domaćoj valuti. Ovaj kurs formiran na deviznom tržištu naziva se
nominalni kurs
, i on je najčešće rezultat spontanih tržišnih kretanja, ali može biti
i posledica intervencije centralne banke. Nominalni kurs se primenjuje na sve
transakcije sa inostranstvom, pa je on, prema tome,
oficijelni kurs
. Država u
nekim slučajevima može da odredi kurs koji je nezavisan od tržišnih kretanja, u
kom slučaju je oficijelni kurs
administrativni kurs
. Kada je zvanični kurs niži od
ravnotežnog, dolazi do formiranja premije na oficijelni kurs koja uravnotežava
ponudu i tražnju na višem nivou, čime se stvara tzv.
crni kurs
.
Nominalni kurs može biti na režimu fiksnog, fluktuirajućeg, korigovanog
plivajućeg i vezanog kursa.
1.3 FUNKCIJE DEVIZNOG TRŽIŠTA
Devizno tržište ima veliki značaj u funkcionisanju finansijskog sistema jedne
zemlje. Ono predstavlja vezu nacionalne privrede sa međunarodnim okruženjem.
Osnovna svrha postojanja ovog tržišta je u tome da
omogući nesmetano
obavljanje međunarodnog platnog prometa i održavanje međunarodne
likvidnosti zemlje
. Na njemu se, preko cene domaće valute - deviznog kursa,
najbolje vidi efikasnost jedne nacionalne ekonomije.
5
