Informacioni sistemi u menadžmentu
Stepen automatizacije
Vrsta pruženihusluga
Vrsta obrade
Nautomatizovani
Sistemi za kompijuterske usluge opšte namene
Paketna obrada
Upravljački
Sistemi za čuvanje i pretraživanje podataka
Serijska obrada
Sistemi za podršku odlučuvanju
Sistemi za komutaciju podataka
Slučajna obrada
Veštačka inteligencija
Sistemi za upravljanje fizičkim procesima
Interaktivni rad
Ekspertni sistemi
Sistemi za kontrolu i upozorenja
Rad u realnom vremenu
Hibridni sistemi
Sistemi za obradu transakcije
Skladište podataka
Neautomatizovani informacioni sistemi
-
primenjuje ručnu ili mehanografsku obrada podataka
-
mehanografska sredstva : ručni i stoni kalkulatori
-
mehanografska sredstva izvšavaju specifične poslove: knjiženje, fakturisanje, izdavanje naloga…
-
Mehanografskim sredstvima se automatizuje izvršavanje srodnih računskih operacija administrativnog i rutinskog rada. Pošto veći deo obrade nije
objedinjen, veći broj radnika se bavi prikupljanjem i delimičnom obradom podataka, popunjavajući razne obrasce i izveštaje u okviru svojih redovnih
operativnih poslova.
-
Nosioci podataka su dokumenti, na kojima su podaci upisani tako da se mogu čuvati i prenositi, a informaciona baza je skladište dokumenata koji se u
njoj čuvaju. U njih ubrajamo : kartoteke, biblioteke, skupovi zapisnika, službenih listova….
-
Obrada podataka nije jedinstvena i neobavlja se uvek na isti način.
-
Podaci nisu formatizovani i strogo strukturirani
-
zadaci koji se rešavaju nisu do kraja definisani.
-
Informacije se mogu razmenjivati formalno (pomoću izveštaja) i neformalno (usmeno i opservacijom). Na tok obrade podataka i dobijanje
rezultata utiču subjektivni faktori.
-
Prilikom obrade podataka dolazi do dupliranja rada (vodi se sličnih kartoteka..), pogotovo pri izradi pijedinačnih (kvartalnih i godišnjih) izveštaja,
kada se obrađuje velika količina podataka.
-
karakteriše ga:
da pravila za obradu podataka nisu strogo definisana, već su iskustvena
da je obrada podataka spora, posledica je kašnjenje informacije
da se prave greške koje mogu nastati zbog: nepridržavanja ili nepostojanja strogih uputstava za obradu, pogrešno prispelih podataka, pogrešno
upisanih rezultata i pogrešnog računanja.
Upravljački informacioni sistemi
-
u ovim sistemima je težište na informacijama i njihovom korišćenju za donošenju odluka.
-
pomažu rukovodiocima i menadžerima da donose bolje odluke pri rešavanju raznih zadataka, pogotovo kada se poznaju faktori od kojih odluke najviše
zavise i koje direktno utiču na to da li će odluka biti dobra ili ne…
-
U ovim sistemima su procesi međusobno povezani tokovima podataka koji predstavljaju ulaze u pojedine podsisteme i module, tj. odgovarajuće izlaze
iz podsistema i modula u okviru jednog informacionog sistema.
-
Pri izvršavanju procesa dolazi do transformacije ulaznih podataka u izlazne, koji su rezultat izvršene obrade. Opisuju se modelom procesa.
Opisivanjem procesa se opisuje funkcionisanje realnog sistema, gde je cilj da se uoče i opišu vitalne funkcije realnog sistema, pošto svaka funkcija
obuhvata jedan ili više povezanih procesa.
-
pri razvijanju informacionog sistema bilo kakvog organizacionog sistema, on se vezuje za funkcije a ne za organizaciju, pošto su funkcije postojanije,
a organizacija je podložna češćim promenama. Ovim se postiže da se realizovani informacioni sistem što manje menja.
-
Klasično projektovanje informacionih sistema karakteriše
: da za svaku funkciju se projektuje nezavisna aplikacija, a za svaku aplikaciju
odgovarajuća organizacija podataka (jedna ili više datoteka) koja neodgovara drugim aplikacijama. Ovakvi informacioni sistemi nisu fleksibilni, pošto
svaki novi zahtev za informacijama zahteva prestrukturiranje podataka, a to zahteva dosta vremena i rada.
-
Savremeno projektovanje informacionih sistema se bazira
: na pronalaženju jedinstvenog modela podataka na osnovu koga se realizuje zajednička
baza podataka, koju koriste svi programi koji opisuju funkcionisanje realnog sistema. Njegovo funkcionisanje se opisuje modelom procesa, i zbog toga
je dobro projektovati model podataka i model procesa, koji zajedno predstavljaju
model realnog sistema.
Pomoću modela podataka i modela procesa
pokušava se da se u njega ugradi što više znanja o realnom sistemu, tj. da se što bolje opiše da bi se svaki novi zahtev iz realnog sistema mogao
realizovati relativno lako i bez ozbiljnijeg zadiranja u realizovani informacioni sistem.
-
zadatak upravljačkih informacionih sistema je:
da daju izveštaje sa kvalitetnim i blagovremenim informacijama za donošenje odluka.
-
uloga upravljačkih informacionih sistema je:
pomažu u rešavanju strukturiranih problema odlučivanja, a to su problemi za koje se može unapred
tačno utvrditi konačno rešenje kao i koji su podaci potrebni da se ono dobije kao i algoritam njegovog rešavanja.
-
pošto su funkcionalno strukturirani, oni zadovoljavaju potrebe rukovodilaca na srednjim nivoima odlučivanja
Sistemi za podršku u odlučivanju SPO
Osnovne komponente SPO
Komponente SPO
Baza podataka
Podsistem za upravljanje podacima
Baza modela
Podsistem za upravljanje modelima
Generator sistema za podršku odlučivanju
Podsistem za upravljanje znanjem
Korisnik
Podsistem – korisnički interfejs
Korisnik
Prednosti
Ograničenja
SPO povećava urođene sposobnosti donosioca odluke
Neke ljudske veštine i talenti se nemogu ugraditi u spo
Rešava probleme koje bi donosiocu odluka oduzele mnogo više
vremena
Ograničen je na znanje koje poseduje, tako da su mu ograničene
sposobnosti sticanja novih
Približava se rešenju problema brže i pouzdanije od donosioca odluka Mogućnosti su ograničene mogućnostima kompijutera
U slučaju da nemože da reši problem, stimuliše donosioca odluka da
dublje razmišlja o dotičnom problemu
Jezik kojm korisnici treba da saopšte svoje zahteve ograničava broj
korisnika na one koji prihvataju takav način izražavanja
Izgradnja SPO ukazuje na nove načine razmišljanja u oblasti
odlučivanja
SPO mogu biti napravljeni za prilično usku i specifičnu oblast primene
SPO obezbeđuje dokaze o opravdanosti stava donosioca odluka
Pruža značajne konkurentske prednosti u cilju unapređenja
produktivnosti
Princip rada, osobine rada SPO i karakteristike implementacije:
-
proces sistema za podršku odlučivanju započinje
1. korisnikovom dilemom.
2. Nakon toga korisnik definiše problem, gde mu SPO pruža pomoć kroz snimanje, praćenje i prikupljanje podataka iz spoljašnih i unutrašnjih izvora
podataka i tako se stiče uvid o nastanku i karakteru problema.
3. po završetku definisanja problema SPO obrađuje podatake koristeći se tom bazom podataka i/ili bazom znanja
4. po izvršenoj obradi problema SPO nudi korisniku raspoložive alternative
5. uz pomoć pokazatelja o stepenu zadovoljenja postavljenog problema svake alternative, korisnik vrši izbor najpovoljnije
