1
,, Овај наш свет нити је ко од богова, нити ко од људи створио, него је увек
био, јесте и биће вечно жива ватра која се с'мером пали и мером гаси''
. Хераклит
2
1. Дефиниција атмосфере
Ваздушни омотач који обавија Земљу и заједно са њом учествује у њеним
кретањима, је атмосфера. Она штити Земљу од превеликог загревања у току дана и
превеликог хлађења у току ноћи. Да нема атмосфере, дневно колебање температуре на
Земљи би износило и до 200
о
С. Осим тога на планети не би било воде, па према томе
ни живота. Атмосфера штити организме од смртоносног УВ зрачења Сунчевих зрака,
које при проласку кроз атмосферу апсорбују озон. Атмосфера нас штити од великог
броја метеорита који се из међупланетарног простора непрекидно крећу ка земљи. Да
није атмосфере, у којој највећи број метеора сагори, сви би метеори пали на Земљу.
Доњу границу атмосфере чини површина копна и водених базена на Земљи.
Горња граница, међутим, није фиксна величина јер је ваздух све ређи како се иде у
висине. Због тога је прелаз из атмосфере у међупланетарни простор, постепен. Тако се
оквирно сматра границом величина од 4-5 хиљада километара. Најређи слој атмосфере
тзв.
,,Земљина корона''
сматра се, да је на висини 20000км. Најгушћи ваздух је при
земљи, где 1м
3
ваздуха тежи око 1290гр. Због веће разређености, тежина се брзо
смањује, тако да је на 20км тежина 1м
3
око 90гр, а на висини од 40км је тежина свега
4гр.
2. Настанак и састав атмосфере
Са данашњег аспекта, ми у потпуности ипак не знамо како су настале галаксије
и планете. Теорија настанка галаксија је једно од највећих питања атмосфере. Зна се
следеће: васиона се на температури изнад 3000К састојала не од галаксија и од звезда,
већ од јонизоване и недиференциране масе и зрачења. Из односа броја фотона и
нуклеарних честица може се извести један закључак-постојало је време, релативно не
тако далеко у прошлости, кад је енергија зрачења била већа од енергије садржане у
материји васионе. Енергија једне честице дата је Ајнштајновом формулом E=mc
2
и
износи 939 милона електрон волти. Средња енергија фотона на температури 3К је
4
3. Хемијски састав атмосфере
Атмосфера је смеша гасова, од којих неки имају готово сталну, а неки
променљиву концентрацију. Атмосфера садржи и разне чврсте примесе распршене у
ваздуху-аеросоле.
Хемијски састав атмосфере је постојан до 100км висине. Зато се тај слој назива
хомосфера
. Изнад тога је слој
хетеросфера
у којој се јавља гравитациона подела
гасова а садржај лаких гасова се увећава са висином. Основни састојци атмосфере су:
азот који чини 78%, кисеоник 21%, што укупно даје збир од 99%, остатак од свега 1%
чине племенити гасови, хелијум, метан, озон, сумпор-диоксид, аргон...
Састав атмосфере се мења са висином. У слоју до 20км преовладавају молекули
азота и кисеоника, од 200-1000км атомски кисеоник, а преко 1000км је хелијум као
лакши гас. Количина воде, тј. водене паре, је променљива и у просеку сваког минута
настаје милијарду тона водене паре.
2
4. Слојеви атмосфере
Важна одлика атмосфере је њена слојевитост и велика покретљивост ваздушних
честица у њој.
Тропосфера
-
назив потиче од грчких речи tropos-повратак, измена, и sphaira-
лопта. Ово је најнижи и најгушћи део атмосфере, који се простире од висине 8км изнад
полова, до 18км изнад екватора. У њој се налази 80% масе атмосфере, скоро сва
атмосферска вода, ту се стварају облаци, настају сва значајнија струјења ваздуха и
одвијају се све временске промене. Температура пада са висином и на горњој граници
тропосфере она износи од -55
о
С до -80
о
С.
2
www.scribd.com
5
Слика 1. Тропосфера
Једино у овом слоју је могућ живот. У оквиру саме тропосфере могу се
издвојити следећи слојеви:
-приземни слој ( до висине од 100м, велика су колебања температуре и
влажности ваздуха) ;
-погранични слој (од 100м до 300м, такође га одликују колебања, с тим што
овде долази до повећања брзине ветра са повећањем надморске висине);
-слободна атмосфера (између 3000м и 8000м, температура овде опада са
висином, опада и влажност али је кондензација велика и у овом слоју се формирају сви
типови облака).
Хемијски састав тропосфере је углавном равномерно распоређен, осим водене
паре. Она настаје на површини Земље хлађењем или испаравањем. Температура и
притисак у тропосфери опадају са висином, а тиме и количина водене паре јако опада.
Атмосферски притисак је највећи на нивоу мора и смањује се са повећањем надморске
висине. То је зато што је атмосфера у хидростатичкој равнотежи, што значи да
притисак у некој тачки одговара тежини ваздуха изнад те тачке.
Температура тропосфере опада са повећањем надморске висине. Ту стопу
опадања можемо да поделимо на две врсте:
1) Стопа опадања температуре са надморском висином у одређеном времену и
месту, а односи се на атмосферу у мировању и у просеку износи 6,49К/1000м. То је из
