Prvi deo
Opsta teorijska pitanja i teorijski pristup proucavanja ustavnog
prava.
Glava 1. – Predmet ustavnog prava
Predmet ustavnog prava pripada drustvenim naukama. Sacinjavaju ga
drustveni odnosi koji su regulisani pravom.
Odredjivanje predmeta ustavnog
prava :
(2 teorije) 1. klasicno dogmatsko – pravno glediste kao predmet
proucavanja uzima sam ustav (tj. Pravne norme koje on sadrzi)
2. drugo shvatanje je potpuno suprotno prvom i u njemu dolazi do prodora
socioloshko – politickih metoda i iskljucuje se normativni element.
Glava 2. – Problem naziva ustavno ili drzavno pravo
1. termin drzavno pravo pojavio se u nemackoj i prosirio na izvestan
broj zemalja. Pojava termina drzavno pravo se vezuje za ideoloshko
filozofska shvatanja o drzavi kao samostalnoj tvorackoj snazi razvitka
i otelotvorenja objektivnog i apsolutnog duha. A posto je drzava jedini
stvaralac prava i ove grane opravdano ju je zvati drzavo pravo.
2. ustavno pravo, ovaj termin se vezuje liberalnu demokratsku misao
mlade burzoazije taj termin se zadrzao u francuskoj i vecini zemalja
Glava 3 – Pojam i klasifikacija ustava
Za razliku od drugih pravnih disciplina po pravilu nepostoji ustavna
definicija ustava. Umesto toga u vecem broju ustava ime elemenata za
definiciju ustava pa se mogu pronaci formule koje se mogu oceniti kao
pokusaj definisanja.
- pravno i politicko odredjivanje ustava. Pravno se iskljucivo definise
pravnim elementima a politicko socioloskim politikoloskim i
filozofskim elementima.
-
Ustav u formalnom i materijalnom smislu. Ustavom u formalnom
smislu treba smatrati koji se tako najcesce i naziva (ustav , ustavni
zakon, najvisi pravni akt, povelja deklaracija) . a u materijalnom
smislu oznacava skup pravnih normi koje se nalaze u vise pravnih
akata ili u obicajnom pravu, a koje imaju funkciju ustava(koje imaju
istu pravnu snagu kao ustav).
-
Po starom poimanju ustava ustav se definise religiski i filozofki kao
emancipacija bozije volje (civitas dei)
-
Sinteticko definisanje ustava: Najvisi pravni akt jedne zemlje koji
institucionira postojanje i funkcionisanje politicke vlasti, odredjuje
osnovne drustveno - ekonomske i politicke odnose i, obezbedjuje
osnovne sfere sloboda i prava coveka i predstavlja sredstvo
ogranicenja nosioca politicke vlasti.
-
Tvrdi i meki ustav: ako je za reviziju ustava potreban slozeniji
postupak od redovnog zakonskog postupka onda je u pitanju kruti
ustav, a ako za reviziju nije potreban slozeniji postupak od redovnog
zakonskoog postupka ili nije potreban nikakav postupak onda je to
meki ustav.
-
Pisani i nepisani ustav: ustavi doneti u obliku jednog ili vishe akata
nazivaju se pisani, a oni kod kojih ima i nepisanih normi (obicaja) to
su nepisani.
-
Oktroisani i narodni ustavi: oktroisan ustav donosi sam vladar (shef
drzave) bez predstavnickog tela karakteristican je za monarhije
(ustavne monarhije). Najveci broj savremenih ustava pripada
narodnim ustavima u njihovom donoshenju ucestvuje narod kroz izbor
predstavnickog tela koje ga donosi
Godine 1963 izvrsena je opsta revizija i doneti su ustav SFRJ i ustavi
republika.
Vec 1967 pocinje amandmansko menjanje ustava SFRJ koje se zavrsava
1971.
Ustavna reforma iz 1974 donela je novi ustav (21.II 1974) novi ustav SFRJ,
nove ustave SRFJ i prve ustave autonomnih pokrajina.
Vec 1976 pocelo je donoshenje amandmana na ustav iz 1974 i to prvo u SR
Bosni i Hercegovini 1981. godine.
Veca ustavna revizija 1988 i 1989 i doneta je nova grupa amandmana
(IX – XLVIII) ovim amandmanima dopunjeno je vise od ¼ postojecih
odrdaba.
U okviru daljih ustavnih promena u republikama tokom 1990. godine
republika srbija usvaja novi ustav 28. septembra 1990. ; Hravtska
23.decembra 1990. i u svim ostalimk republikama tomkom iste godine su
usvojeni novi ustavni amandmani.
Tokom 1991 poceo je i formalin process dezintegracije ustavnog sistema
SFRJ. Te godine Slovenija, Hrvatska i Makedonija su proklamovale svoju
nezavisnost.
Marta 1992 godine u Bosni i Hercegovini je takodje proglasena nezavisnost,
sa kojom se nisu slozili jedna od 3 konstitutivne nacionalne zajednise – Srbi
u BiH, te u takvoj situaciji novi ustav nije donet ali su prekinute ustavno
pravne veze sa ustavno-pranim sistemom SFRJ.
27. IV 1992. godine na osnovu predloga i saglasnostiskupstina republika
Srbije i Crne Gore; savezno vece SFRJ donelo je Ustav Savezne Republike
Jugoslavije. DOnosenjem ovog ustava i formalno je je prestala da postoji
SFRJ.
2.Zakoni i drugi opshti pravini akti:
Pored ustava, kao osnovnih izvora ustavnih prava, u svim fazama ustavnog
razvoja zakoni su bili drugi znacajan izvor ustavnog prava. Materija izbora
nikada nije u potpunosti uredjivana samo ustavnimodredbama, vec su uvek,
pored, njih i zakoni koji su bili znacajan izvor ustavnok prava.U svakom
slucaju zakoni, i to kako savezni tako i republicki, mogu biti, bili su, a i
danas jesu izvori ustavnog prava
Posebnu grupu zakona koji su takodje izvori ustavnog prava cine ustavni
zakoni.(---)
U evoluciji Jugoslovenske ustavnosti ulogu vaznih izvora ustavnog prava
imali su i neki drugi opshti pravni akti. Takvim se moraju smatrati odluke II
zasedanja AVNOJ-a od 1943godin, o odnosu prema emigrantskoj vlasti i
kralju. Takodje karakter izvora ustavnog prava imala je Deklaracija o
progalsenju Republike 29. IX 1945. Njihova sadrzina je kasnije ugradjivana
u usatve.
Slican karakter imaju akti koji su donoseni 1991. i 1992. godine kojima su
ranije Jugoslovenske republike proglasavale svoju samostalnost.
Samo u ratnom stanju i stanju neposrdene ratne opasnosti uredbe sa
zakonskom snagom mogubiti izvor ustavnog prava.
3. Ustavno-sudska praksa i izvori ustavnog prava
U Jugoslaviki od 1963. postoje Ustavni sud i ustavni sudovirepublika, a od
1971 i ustavni sudovi autonomnih pokrajina.
Ostvarujuci svoju osnovnu fukciju ocenjivanja ustavnosti zakona i
ustavnosti i zakonitosti drugih propisa iopshtih akata, ustavni sudovi vrse, na
poseban nacin, tumacenje ustava i zakona.
Pravno se njihove odluke odnose samo na zakon ili propis cija se ustavnost,
odnosno zakonitost, osporava.
Prema tome, tumacenje ustava koje je osnov za odluku o ustavnosti
odnosno zakonitosti, nema opsti znacaj, a jos manje obaveznu pravnu snagu
za druge subjekte.
Glava 6. - Odnos prema obicajnom pravu i opsti principi prava
Obicajno pravo nije izvor ustavnog prava ali bi bilo pogresno zanemariti
znacaj na pravni zivot zemlje. Obicajno pravo ima primenu u pravu ali
najmanje u ustavnom prvau. Opshti principi prava se javljaju kao osnov i
pravac nastanka opshtih pravnih normi
danas) i veci znacaj. On je rezultat borbe americkih kolonija za nezavisnost.
Osnov sum u pruzili Ustav i Deklaracija drzavice Virdzinije 1786.
Glava 9. Opste karakteristike i periodizaaije razvoja ustavnosti
Pored mnogo periodizacija naj pribliznija tacnom, i u knjizi obradjena je od
prof. J. Djordjevica.:
Tri perioda:
Prvi - od prvih pisanih ustava u svetu do I svetskog rata
Dgrugi - izmedju dva svetska rata
Treci – po zavrsetku drugog svetskog rata
Moze se i uzeti da je
1. faza – poja i pun razvitak burzoaske ustavnosti
2. faza – njena kriza i ojava socijalisticke ustavnost
3. faza – renesansu demoktske ustavnosti (ovo treba metaforicno
prihvatiti.
U momentu pojave prvih ustava geografki se ustavnost sveta svodi na jako
malu teritoriju da bi danas bez malo ceo svet obuhvatila ustavnost.
Glava 10. Ustavnost burzoaskih drzava do II svetskog rata
Prvi ustavi su se pojavili i razvili u doba u kom na rasuevinama
starogfeudalnog drustva nastaje kapitalizam, a osnovna i vodeca drustvena
snaga tog novog poretka je mlada burzoaska klasa.
Po nekima prvi pisani usatv je Kromvelov instrument vladanja iz 1649. Ovaj
ustav je imao snazan uticaj SAD iz 1787.
Ustav SAD je i danas na snazi. Zasniva se na podeli vlasti. Zakonodavna
vlast pripada kongresu, Izvrsna predsedniku Sad, a sudska vrhovnom sudu.
Kongres je sastavljen od predstavnickog doma i senata. Predstavnicki dom
sacinjavaju poslanici koji su proporcijalno izasbrani po celoj SAD. (u
sarzmeri 1/350000-ukupno 435)
U senat ulaze po dva clana iz svake drzave. Oba doma su ravnopravna.
