Bosna i Hercegovina
BRČKO DISTRIKT
BOSNE I
HERCEGOVINE
Internacionalni
univerzitet
Brčko
Босна и Херцегoвина
БРЧКО ДИСТРИКТ
БОСНЕ И
ХЕРЦЕГОВИНЕ
Интернационални
универзитет Брчко
SEMINARSKI RAD
Predmet:
Istorija dr
žave i
prava
Tema:
Hamurabijev zakonik
Pravni fakultet
Profesor: Student:
Tijana Gaković
Broj indeksa: OP-203/2013
Brčko, 2013.
Uvod:
Hamurabijev zakonik predstavlja najpoznatiji i najbolje sačuvani zakonik
drevne Mesopotamije. Pronađen je 1902. godine u iranskom gradu Suzi, gde ga je kao
ratni plen odneo elamićanski kralj Šutruk Nahunt u 12. veku pre nove ere. Tekst je
ispisan na steni od crnog diorita, visokoj 2,62 m. Danas se čuva u muzeju Luvr. Na
vrhu stele nalazi se slikovni prikaz boga sunca Šamaša, kako sedi, i Hamurabija dok
stoji u naklonu pred njim. Bog nadahnjuje vladara da donese svoj zakonik, ali vladar
vrši zakonodavnu vlast. Zakonik je nastao u poslednjim decenijama vladavine
Hamurabija (vladao 1728-1686 pre nove ere).Zakonik se sastoji iz tri dela: prolog,
članovi i epilog. U prologu piše kako je Hamurabi poslat od strane bogova na zemlju
da na njoj uspostavi mir, red i pravičnost. Drugi deo sadrži, po Šelovoj numeraciji,
282. kratko ispisana člana. U završnom delu Hamurabi navodi svoje zasluge, obećava
božanske nagrade onima koji poštuju zakonik i proklinje one koji ga ne poštuju.
Zakonik se primenjivao u celoj Mesopotamiji i posle Hamurabijeve smrti.
Hamurabijev zakonik pravna pitanja rešava od slučaja do slučaja, te ne postoje opšte
pravne odredbe.
2
Hamurabi (1792. p. n. e. - 1750. p. n. e.)
Hamurabi je sedmi vladar Amoritske dinastije starog Vavilona. Njegovo ime
vežemo za golemu stelu u kamenu na kojoj je zapisan "Hamurabijev zakon" - prvi
pravni pisani zakonik u istoriji.
Na vlast dolazi 1760. Njegova vladavina obeležena je briljantnom
diplomatijom kao i veštim vojnim pobedama. Ujedinio je rascepkana kraljevstva od
Persijskog zaliva do reke Habur i od Eufrata do Sredozemnog mora. Pobedio je
glavnog protivnika Rim - Sina, kao i kraljeve Elama, Maria i Ešnouna. Sam je vodio i
nadgledao kopanje kanala za navodnjavanje jer je shvatao važnost tih radova za
napredak kraljevstva. Uveo je red u javnu administraciju i vratio dignitet državnih
službenika. Kao verski vođa, postavljanjem boga Marduka kao glavnog boga
vavilonskog panteona započinje eru monoteizma.
Za vreme vladavine Hamurabija i njegovog sina Samsu - iluna (1750. p. n. e.
-1712. p. n. e.) Vavilon postiže vrhunac svoje vojne i kulturne moći. Uopšteno se
smatra da je s Hamurabijem počeo uspon vavilonske kulture.
4
Hamurabijev zakonik
Hamurabijev zakonik je dugo ležao prekriven velom zaborava. Pre
Hamurabija bilo je pokušaja donošenja jednog takvog pravnog akta, ali sa manjim ili
većim uspehom na nekom lokalnom nivou, pa imamo zakonike od Ur-Namua
(osnivača treče dinastije Ura, zvanično najstariji pisani pravni akt, čuva se u Muzeju
Starog istoka u Istanbulu), Bilalame(miroljubivog vladara Enšue, čuva se u Iračkom
muzeju starina u Bagdadu), Lipit-Ištara (vladara grada Isine, čuva se u Filadelfijskom
muzeju). Pronađen je 1902. godine u iranskom gradu Suzi (oblast starog Elama), gde
ga je kao ratni plen bio odneo elamićanski kralj Šutruk Nahunt. Tekst zakonika je
ispisan na kamenom stubu - steli, od crnog diorita, visokoj 2,62m. Pri samom
zaobljenom vrhu stele, kameni barelaf prikazuje scenu kraljevskog ustolicenja, gde
Hamurabi stoji u polozaju poboznog straha ispred trona Boga - zastitnika Samasa koji
sedi a zraci mu se rasipaju iz ramena, dok mu je na glavi kruna ukrasena velikim
brojem rogova, i predaje zakonodavcu Zakonik, štap za merenje i klupko kanapa, što
simboliše njegovu funkciju pravicnog vladara i osvajaca. Ispred ove scene koja se
nalazi na prednjoj strani sledi tekst Zakonika koji obuhvata i zadnju stranu stele.
Zakonik je uokviren dugim prologom i epilogom, napisanim u stilu ranijih kraljevskih
himni, koje predstavljaju najlepše tekstove rane akademske književnosti. Zakonik
sadrzi 282 propisa, od kojih je na steli iz Suze uništeno oko 35 normi, od kojih je
vecina uspešno rekonstruisana. U poduzem uvodu Hamurabi istice da su ga Bog
mudrosti Ea i sin mu Bel, ustvari Marduk, poslali da na zemlji zavede red i uspostavi
zakon. U epilogu Hamurabi naširoko nabraja svoja dobročinstva, koja je učinio zbog
svojih podanika, zatim apeluje na buduće vladare da se pridržavaju zakona,
obećavajući im blagoslov ako ga budu primenjivali, a svim ostalima koji ga ne budu
poštovali obećava teške kazne i baca anatemu na njih.
Prva karakteristika ovog Zakonika govori o njegovoj vezi sa religijom.
Zakonodavac tvrdi da su svi njegovi i državni i zakonodavni poduhvati inspirisani
božjom voljom, sigurno sa praktičnim ciljem da svom zakoniku pribavi dodatni
božanski autoritet.
Druga karakteristika Hamurabijevog zakonika se odnosi na pravnu tehniku,
koja mu već i površnim posmatranjem obezbeđuje epitet veoma razvijenog pravnog
zbornika, zbog razvijene pravne tehnike, preuzete od Sumera. U pitanju je formulacija
pravnih normi gde je dispozicija pravne norme iskazana u kondicionalu, a zatim sledi
sankcija koja je uvek svetovnog karaktera.
Treća njegova veoma važna osobina predstavlja zakonitost, koja krasi sve
zbornike koji su mu bili uzor, a koju ni on nije mogao da prevaziđe. Suština ove
osobine Zakonika se ogleda u tome što pravne norme regulišu pravni život od slučaja
do slučaja, pojedinačno, uzgredno, parcijalno, tj. pravne norme regulišu samo
pojedine sporne situacije.
Pored ovih glavnih osobina, Hamurabijev zakonik krase i druga svojstva, koja
nas učvršćuju u uverenju da se radi o izuzetno razvijenom pravnom tekstu, koji je u
nekim svojim rešenjima daleko išao ispred vremena u kojem je ponikao. U značajnije
karakteristike Hamurabijevog zakonika, ono po čemu je on naročito poznat i što ga
razlikuje od klinopisnih pravnih zbornika koji su mu prethodili, spada zakonodavčeva
rigidna penalna politika, sa upadljivo čestom primenom smrtne kazne, taliona i
telesnih kazni. Smrtna kazna je propisana za skoro sve prestupe predvidjene u prvih
tridesetak clanova zakonika a izvršavala se bacanjem u vodu, vatru, nabijanjem na
kolac.
5
