РЕЦИКЛАЖА И МОГУЋНОСТ ПОНОВНЕ УПОТРЕБЕ СТАРИХ ПНЕУМАТИКА
ОД МОТОРНИХ ВОЗИЛА
Марко
Крнојела
ц
1
САДРЖАЈ:
1.2 Рециклажа отпадних пнеуматика методом механичког (амбијенталног) дробљења
3.ИЗБОР ОПТИМАЛНОГ ПРОЦЕСА РЕЦИКЛАЖЕ ПРИМЕНОМ МЕТОДЕ
ТЕЖИШНОГ ОЦЕЊИВАЊА
РЕЦИКЛАЖА И МОГУЋНОСТ ПОНОВНЕ УПОТРЕБЕ СТАРИХ ПНЕУМАТИКА
ОД МОТОРНИХ ВОЗИЛА
Марко
Крнојела
ц
2
УВОД
Убрзан индустријски развој и немаран однос према животној средини, утицали су
да настајање великих количина отпада постане један од највећих проблема нашег
времена. Суочени са недостатком простора за складиштење отпада с једне, и
ограниченошћу природних ресурса с друге стране,решење је неопходно тражити у
рециклажи. Последње деценије развијени су многи поступци за рециклажу свих врста
материјала, а управљање отпадом свуда у свету поприма све већи значај. Полимерни
материјали, у које спада и гума, цине свега цца 10% укупног отпада, али се њиховој
рециклажи придаје велики значај из висе разлога. Један од њих је то што се ради о
материјалима мале густине а велике волуминозности па производи од њих заузимају
много места на депонијама( нпр. 1 тона аутомобилских пнеуматика заузима око 6 м3
простора), с обзиром да се производе из нафте, полимери поседују високу ексергијску
вредност.Производња и продаја пнеуматика у у свету у задњих неколико година веома
благо расту.
У периоду од 2004. до 2008. године приметан је годишњи пораст од 6,7 %. У периоду
од 2004. до 2005. године у Европи је рециклирано скоро 1.000.000 тона аутомоблских и
камионских пнеуматика. Развој рециклаже пнеуматика у периоду од 1992. до 2005.
године,бележи стабилан раст рециклирања од 1992.године, када је 62% пнеуматика
одлагано на депоније и само 5% материјално рециклирано, до 2005. године, када је 62%
или материјално рециклирано или искоришћено за добијање енергије. У том периоду,
количина настанка отпадних пнеуматика је такође расла, са 2 милиона тона у 12
држава,на 3.1 милион тона у 25 држава. Данас се само 12% целих гума подвргава
минималној преради,као што је балирање, одстрањивање жица или бокова,или
једноставно сечење итд., док се око. 76% пнеуматика сакупљених за рециклажу
прерађује у три различите категорије материјала: шред, гранулат и прах.
Очигледно је из ових података да упркос разним начинима поновне употребе отпадне
гуме то постаје глобални проблем. Постоје две главне алтернативе: одлагање или
уништавање и прерада.Одлагање је дуго времена било главни једноставан и јефтин
начин решавања проблема све док проблем није достигао велике размере. Имајући у
виду релевантне количине старе гуме за отклањање доминантан положај у новије време
има спаљивање а посебно рециклажа, са опадајућом тенденциом депоновања.
Рециклирање отпадних пнеуматика у гранулат односно прах захтева приличан
економско технички утрошак јер многи гумени производи као и аутомобилске гуме, се
сатоје из вишеслојних материјала (углавном од гумених, челичних, текстилних,
полиуретанских, стаклених и других компонената). Поновна примена тих компонената
по правилу претпоставља чисто одвајање међусобно по врстама компонената. Сви ови
аспекти тренутно лимитирају коришћење старе рециклиране гуме у великој индустрији
и материјално искоришћавање стога има само еколошку функцију. С обзиром на
актуелност очувања животне средине и свестрожих еколошких прописа рециклажа ће
се кретати у смеру освајања нових технологија које ће бити економски и еколошки
прихватљивије.
РЕЦИКЛАЖА И МОГУЋНОСТ ПОНОВНЕ УПОТРЕБЕ СТАРИХ ПНЕУМАТИКА
ОД МОТОРНИХ ВОЗИЛА
Марко
Крнојела
ц
4
Шематски приказ криогене рециклаже пнеуматика је приказан на слици 2. При овом
процесу пнеуматици се дробе у дробилици (А) до величине око 50 мм и транспортују
до расхладног тунела (B), где бивају охлађени течним азотом. У млину, нпр. млину
чекићару (C), одређене материје, као нпр. челик и гума, се смањују на фракције
величине од 0,4мм до 0,6мм. Овај релативно велик спектар величина фракција после
процеса смањивања је типичан за криогено млевење. На излазу из млина се одстрањују
челик, текстил и честице прашине (D).
Потом се гранулат суши (Е) и врши се сепарација (F) према величини зрна. Слиједи
секундарно дробљење (G) и складиштење гранулата (H).
У млину постоје ударни и чекић млинови (C) за
дробљење гуме (слика 3), распад честица гуме
је проузрокован утицајем између самих честица
гуме или са различитим дијеловима опреме за
дробљење.
Слика 3. Изглед чекића у млиновима
1.2.
Рециклажа отпадних пнеуматика методом механичког
(амбијенталног) дробљења
У процесу механичког дробљења при нормалној температури, пнеуматици се
дробе на улазу у постројење тако да је обезбеђена хомогеност улазне сировине и
квалитет производње. Постоји разлика између гранулата од пнеуматика са путничких и
пнеуматика са теретних возила. Важно је да се издвоје старији пнеуматици, пошто
после десет година они делимично губе своје особине и долази до немогућности
искоришћења гранулата. Пошто код већих пнеуматика (за тракторе и теретна возила)
челичне нити могу имати пречник до 8 мм и са обзиром на рок употребе ножева и целе
линије за дробљење, ове нити се одстрањују. Челичне нити се одстрањују тако што се
пнеуматици сијеку по дужини. Пнеуматици ослобођени челичних нити бацају се у
дробилицу са озубљеним ваљцима на осовинама које се врте у супротним смеровима,
где се дробе на комадиће димензија 4x5цм. За постизање ефективније производње, овај
процес се понавља два до три пута. У следећем делу линије се, у дробилици са ваљцима
на осовинама које се врте у супротним смеровима са уздужним озубљењем,крупни
гранулат даље дроби на мање комадиће, при чему долази до раздвајања металних од
гумених делова. На излазу се помоћу јаког магнета издвајају челични комадићи.
Следећа операција је дробљење насталог материјала на жељену величину од 0,4 до 4
РЕЦИКЛАЖА И МОГУЋНОСТ ПОНОВНЕ УПОТРЕБЕ СТАРИХ ПНЕУМАТИКА
ОД МОТОРНИХ ВОЗИЛА
Марко
Крнојела
ц
5
мм. Главни продукт механичке прераде је гумени гранулат разних величина
фракција,гумени прах, исечена челична жица и сечени текстил.Фракције добијене
класичном методом могу се упоредити са пахуљама снега због изгледа своје површине.
За фракције веће површине погодна је хемијска прерада, нпр. за производњу
регенерата.
Шематски приказ механичке рециклаже пнеуматика је приказан на (слици 4). Улазна
дробилица (А) смањује материјал, који се помера по транспортној траци.
Гранулатор (B) смањује гумене комадиће и брине се о целокупном раздвајању
измешаног материјала, тако да се текстил и челик усисавају помоћу аспиратора (H),
односно кроз магнетну линију (C). Следеће млевење (D) доводи гранулат до жељене
величине зрна.
Слика 4 - Систем механичке рециклаже пнеуматика
Ова метода назива се "амбијент", што у енглеском језику значи топлота околине или
средине.
Материјал се дроби при собној температури и није потребно додатно хлађење за
његово стврдњавање. Висока температура трења, до које се рециклирани материјал
загријава, се постиже трењем у млину.
Припремљени пнеуматици убацују у дробилицу са
озубљеним ваљцима на осовинама које се врте у
супротним смеровима (слика 5) чиме се постиже
величина комада од 4x5 мм. Овај поступак се понавља
два до три пута како би се постигла одговарајућа
величина
комада.
