Univerzitet u Novom Pazaru
Departman u Subotici
Seminarski rad iz
građansko-procesnog prava
Tema:
Parnični postupak
Profesor: Doc.dr. Dušan Novaković
Student: Milan Starčević
Sadržaj:
1
Presuda u parničnom postupku
3
Delimična presuda
5
Međupresuda
6
Presuda na osnovu priznanja
13
Presuda na osnovu odricanja
13
Presuda zbog propuštanja
14
Presuda zbog izostanka
14
Presuda bez održavanja rasprave
15
Donošenje i objavljivanje presude
15
Pismena izrada i dostavljanje presude
16
Dopunska presuda
16
Pravnosnažnost presude
17
Ispravljanje presude
17
Literatura
18
PRESUDA U PARNIČNOM POSTUPKU
Parnica se, po pravilu, posle raspravljanja i dokazivanja na glavnoj raspravi,
okončava presudom. Presuđenje stvari misaono predstavlja najteži deo
obavljanja sudske funkcije pogotovo kada je vrši sudija pojedinac, jer upućen
sam na sebe. U svesti sudije treba da su čvrsto postavljeni aksiomi parnične
presude: da sud nikad ne dosuđuje ono što je od njega stranka nije tražila i
da parnicu ima da reši isključivo na osnovu sprovedenih dokaza čijom
ocenom ima da dođe do istine o osporenim činjenicama. U vezi za s tim
sudija mora temeljno poznavati odredbe o bitnim povredama parnične
procedure, kao i materijalno pravo koje u sporu ima da bude osnov zakonite
presude.
Presudjivnje stvari u sudskom veću, kad je ono sastavljeno od sudije
profesionalca (kome je to stalno zanimanje) i od dvojice sudija porotnika (koji
kao gradjani povremeno vrše sudsku funkciju) ima specifične činioce
složenosti obavljanja ove sudske radnje.
2
Presuda se donosi posle raspravljanja i dokazivanja. Sudija sudi na osnovu
izvedenih dokaza i on nikad ne dosuđuje ono što stranka nije tražila. Presuda se
objavljuje odmah po završetku glavne rasprave ili u roku od 8 dana.
Postoje dve podele presude:
- prema sadržini dele se na:
♦
osuđujuća – kondemnatorna
♦
utvrđujuća - deklarativna
♦
preobražajna- konstitutivna
o
delimična- odricanje od tužbenog zahteva
o
međupresuda- zbog izostanka
o
na osnovu priznanja- i dopunska presuda
Osuđujuća presuda u tekstu izreke sadrži zapovest države tuženom da izvrši
dužinu činidbu u korist tužioca. Za svaku presudu ono što je bitno jeste
činidba, koja ima da se izvrši. Pošto sud odlučuje na temelju onog činjeničnog
stanja koje postoji u trenutku zaključenja rasprave, činidba koja se naređuje
presudom mora u tom trenutku da postoji da bi mogla činjenično da se
utvrdi.
Osuđujuća- kondemnatorna presuda obavezuje tuženog na činidbu koja se
sastoji od uzdržavanja, nečinjenja ili propuštanja- dare, facere i non facere. Na
zahtev tužioca dugujuća činidba se prinudno sprovodi.
Prinudno izvšenje se može tražiti tek po dospelosti. Činidba se vrši u
određenom roku- paricioni rok, to je rok za dobrovoljno ispunjenje i iznosi 15
dana. Po proteku paricionog roka: može se tražiti prinudno izvršenje. Ako
osuđujuća presuda glasi na trpljenje, uzdržavanje ili nečinjenje paricionog roka
nema.
Ako se duguje nenovčani iznos sud će u presudu navesti da će se dužnik
osloboditi obaveze isplatom određenog iznosa novca tada ne ispituje da li
novčani iznos odgovara dugovanoj činidbi
Pravilo o dospelosti činidbe kao materijalnopravnoj predpostavci za osuđujuću
presudu trpi u zakonu predviđene sledeće izuzetke:
Ako sud usvoji zahtev za izdržavanje, može obavezati tuženog i na činidbe koje
nisu dospele, s tim što se u praksi određuje i vreme u kojem će ubuduće
ispunajvati.
Presudu kojom se tuženi obavezuje da preda ili preuzme stvari date u najam ili
zakup, sud može doneti i pre prestanka tih odnosa. Međutim , prinudno
rešenje ne može biti dozvoljeno pre nego što taj odnos prestane.
Parnični rok za izvršenje činidbe iznosi po zakonu 15 dana ako posebnim
propisima nije drugačije rešeno i ako nije reč o činidbi koja se ne sastoji u
4
novčanom davanju, jer zakon u ovom slučaju ovlašćuje sud da odredi duži
rok.
Utvrđujuća-
deklarativna presuda njome se utvrđuje- deklariše postojanje ili
nepostojanje jednog prava – ili istinitost ili neistinitost jedne isprave. Kod je
nije potrebno prinudno izvršenje. Ova presuda se donosi povodom
deklarativne tužbe. Njeno delovanje je preventivno na moguće povrede prava
u budućnosti. Za razliku od kostitutivne presude deklarativna presuda ne
stvara nikakvu promenu u spornom materijalno pravnom odnosu.
Konstitutivna
- preobražajna presuda, njome se vrši promena jednog prava,
kada se ona ne može ostvariti voljom subjekta, već samo pravosnažnom
sudskom odlukom, npr.: odrediti vreme ispunjenja, povećanje alimentacije. Ova
presuda ma dejstvo ubuduće- ex nunc – kao razvod braka ili ima povratno
dejstvo- ex tunc – kojom se poništava neki pravni posao, tada se smatra kao da
pravni posao nije ni postojao. Ova presuda se donosi povodom konstitutivne
tužbe.
Delimična presuda
Ako su od više tužbenih zahteva, usled priznanja, odricanja ili na osnovu
raspravljanja, samo neki sazreli za konačnu odluku ili ako je samo deo jednog
zahteva sazreo za konačnu odluku, sud može u pogledu sazrelih zahteva, odnosno
dela zahteva, zaključiti raspravu i doneti presudu (delimična presuda). Pri oceni
hoće li doneti delimičnu presudu sud će posebno uzeti u obzir veličinu zahteva ili
dela zahteva koji je sazreo za odluku. Sud je dužan bez odlaganja doneti
delimičnu presudu ako su, na temelju priznanja ili odricanja od više istaknutih
zahteva samo neki sazreli za konačnu odluku, ili ako je samo deo jednog zahteva
sazreo za takvu odluku.
Sud je dužan doneti delimičnu presudu ako je tužbeni zahtev koji se tiče više
suparničara sazreo za konačnu odluku na temelju priznanja ili odricanja samo
prema nekom od suparničara, ili ako je neki od više tužbenih zahteva koji se tiču
različitih suparničara sazreo na temelju priznanja ili odricanja za konačnu odluku
samo prema suparničaru kojeg se tiče.
Delimičnu presudu sud može da donese i kad je podignuta protivtužba, ako je za
odluku sazreo samo zahtev tužbe ili zahtev protivtužbe. Sud će prilikom
odlučivanja da li će doneti delimičnu presudu, naročito uzeti u obzir veličinu
zahteva ili dela zahteva koji je sazreo za odluku. Delimična presuda je samostalna
presuda u pogledu pravnih lekova i izvršenja.
U slučaju žalbe protiv delimične presude sud će umnožiti spis i prepis spisa sa
žalbom i odgovorom na žalbu dostaviti drugostepenom sudu, a postupak drugih
zahteva ili dela zahteva o kojim nije odlučio nastaviti.
5
