SKRIPTA IZ PREDMETA :

"UPRAVLJANJE LJUDSKIM

RESURSIMA""

1. POJAM UPRAVLJANJA LJUDSKIM RESURSIMA?

U stručnoj i naučnoj javnosti se često pogrešno izjednačavaju značenja pojmova, org. pon. i
ULJR. I org. pon. i ULJR su podsistemi upravljanja preduzećem. Menadžeri moraju imati
objedinjen   pristup   poslovanju   da   bi   postigli   uspeh.   (objedinjenost   planiranja   i
organizovanja,kontrole materijalnih, finasijskih iu ljudskih resursa). Pojam org. pon. je širi od
pojma   ULJR.   ULJR   je   deo   poslovne   politike   preduzeća.   Menadžment   ne   sme   robovati
stereotipima   jer   je   ljudsko   ponašanje   često   nepredvidivo.   Osim   standardnih   i   uobičajenih
pravila   moraju   se   osmišljavati   pravila   prilagođena   konkretnim   preduzećima   u   konkretnim
situacijama.

ULJR podrazumeva vođenje tj. usmeravanje ljudi u preduzeću

. Zbog stalnog

razvoja ULJR odnosi nadređenog i podređenog polako prerastaju u odnose saradnje i
kreativnog rešavanja postavljenih ciljeva, (vođa tima). Prema tradicionalnom shvatanju ULJR
je neprekidan i veoma dinamičan proces kojim se obezbeđuje da pravi ljudi dođu na prava
mesta u organizaciji. Planiranje ljudskih resursa pretpostavlja da se

potrebe za radnom

snagom zadovoljavaju stalno i na adekvatan način. To se postiže analizom:

1. Unut. fakt.

(trenutne i očekivane potrebe za radnicima i menadžerima,

upražnjena radna mesta, poveć. ili smanj. pojedinih delova preduz.)

2. Fakt. okruž

. (tržište radne snage)

Tradicionalni modeli (tromi i glomazni naročito u sferi obujke i motivacije) sve više ustupaju
mesto aktuelnim (fleksibilniji, praktičniji). Aktuelni stavljaju u prvi plan humanističke a ne
ekonomske vrednosti. Odnose hijerarhije sve više zamenjuju odnosi saradnje i zajedničkog
rada.

Proces ULJR podrazumeva odgovarajuće aktivnosti u kojima učestvuju dve strane

1. oni koji upravljaju
2. oni kojima se upravlja

ULJR je realativno nov pojam u teoriji i praksi organizacije i menadžmenta.

Pod ULJR u

praktičnom smislu podrazumevaju se mere i aktivnosti koje u procesu:

1. planiranja
2. regrutovanja
3. selekcije
4. socijalizacije
5. obuke i usavršavanja
6. ocenjivanja učinka
7. utvrđivanja naknade
8. unapređivanja i premeštanja
9. uspostavljanja i očuvanja radne i druge discipline
10.degradiranja
11. otpuštanja i penzionisanja
12. kadrovskih resursa preduzima menadžer radi obezbeđivanja kadrova

potrebnih sposobnosti.

2. PREDMET UPRAVLJANJA LJUDSKIM RESURSIMA?

Pojedinim   aspektima   ULJR   u   prošlosti   se   bavio   veći   broj   socioloških,   organizacionihb   i
psiholoških   naučnih   disciplina.   Problem:   nije   postojala   naučna   disciplina   koja   bi   ujedinila
rezultate   tih   naučnih   disciplina   i   sagledala   celinu   upravljačkog   procesa.   Složenost   i
dinamičnost   uslova   privređivanja   nameću   potrebu   za   dubljim   i   svestranijim   izučavanjem
odnosa između menadžera i zaposlenih.

Centralno mesto u predmetu interesovanja ULJR

zauzimaju:

kadrovska politika
liderstvo
timovi i timski rad

6. SHVATANJA O RADU U SREDNJEM VEKU?

Na shvatanja o radu je u velikoj meri uticala crkva (hrišćanska). U početku crkva propagira
shvatanje da ne treba raditi i da je dovoljno moliti se Bogu jer on obezbeđuje sve što nam treba
da bi kasnije ( sa razvojem kapitalizma) stigla do shvatanja da treba raditi jer se na taj način
najbolje služi Bogu. Pošto je živeo na prelazu iz rob. u feud. društvo

Sv. Avgustin

(353 – 430)

svoje stavove formira pod uticajem novonastalih društvenih odnosa. Odbacuje prezir prema
radu (fizičkom) i zalaže se za isti tretman umnog i fizičkog rada. Radovi u poljoprivredi su
značajniji od ostalih radova jer je poljoprivreda čistija od svih umetnosti. O božijoj pravdi i o
radovima monaha. U naučnoj javnosti preovlađuje shvatanje da je

Toma Akvinski

(1225 –

1274) jedan od najznačajniji zagovornika hrišćanstva. U Suma Teologika on pokušava da
pomiri i približi Aristotelova shvatanja o radu i stavove Katoličke crkve. Pravi podelu na umni
(manji deo ljudi oslobođen svetovnih briga koji bi se bavio ovim radi spasa ostalih) i fizički
(kmetovi i drugi najniži slojevi stanovništva). U Mukaddimu

Ibn Haldun

(1332 – 1406) se o

radu izražava pozitivno jer je na pravi način doživljavao njegov značaj za ljudsko društvo. Rad
je izvor svog bogatstva jer se njime stvaraju nove vrednosti i rad je uslov i pretpostavka
opstanka ljudskog društva. Haldun prvi ukazuje na sociološki aspekt društvene podele rada jer
kaže da je ona nužnost koja proističe iz prirode i razvoja ljudskog društva.

7. SHVATANJA O RADU U NOVOM VEKU?

Sa nastankom kapitalizma nastaje i novo učenje o radu.

U najznačajnije protagoniste ubrajaju se

socijalutpisti, predstavnici klasične političke

ekonomije , marksisti

Tokom XX veka veliki broj autora se bavi problemom rada.
U isto vreme rad postaje predmet interesovanja brojnih naučnih disciplina.

8. SOCIJALUTOPISTIČKA SHVATANJA O RADU?

Razočarani razlikom između obećanja buržoaskih revolucionara i stvarnosti buržoaskog
društva socijalutopisti oštro kritikuju kapitalizam.Oni se zalažu za stvaranje novog besklasnog,
neeksploatorskog i humanijeg društva.

Tomas Mur

(1478 – 1535) kaže da je rad ne samo dužnost već i čast svakog građana. Ljudi

treba da se bave zemljoradnjom ali svako treba da izuči još poneki zanat. Naučnici treba da se
bave isključivo naukom. Radno vreme treba da traje 6 sati kako bi ljudi imali dovoljno
vremena da se bave obrazovanjem i razvojem svoje ličnosti.U Gradu sunca Tomazo

Kampanela

(1568 – 1639) ističe da je rad sveopšta obavez kojoj podleže svaki odrastao čovek.

Rad je nepohodan za sve. Najteži rad zaslužuje najveću pažnju i divljenje jer je najčasniji i
najuzvišeniji. Rad treba da traje 4 sata dnevno.
Pozni utopisti se očiglednije zalažu za humanizaciju radnog odnosa i poboljšanje uslova rada.

Šarl Furije

(1772 – 1837) smatra da rad treba da traje 2 sata dnevno iako je govorio da rad

predstavlja veliko zadovoljstvo i da ljudi ne treba da ga zaobilaze. Rad se može učiniti
prijatnijim ukoliko bi se zaobišao njegov najamni karakter tj. ako bi se obezbedila materijalna
sigurnost za radnike, garantovala veća sigurnost u radu i raspodela prema radu. Pravo na rad je
jedno od najznačajnih prava i bez njega nema dostojanstva čoveku.Robert Oven (1771 – 1858)
se više bavio praksom nego teorijom. Zalagao se za preuređenje radne sredine tako da više
odgovara čovekovoj prirodi, za veću zaštitu na radu i veće poštovanje uticaja spoljnih faktora
na tok, kvalitet i produktivnost rada. Kraće radno vreme.

9. SHVATANJA O RADU PREDSTAVNIKA KLASIČNE POLITIČKE EKONOMIJE?

Predstavnici Škole klasične političke ekonomije dali su veliki doprinos proučavanju rada sa
ekonomske tačke gledišta.

Vilijam Peti

(1624 – 1687) se smatra osnivačem teorije radne vrednosti jer je vrednost robe

određivao na osnovu količine rada neophodne za njenu proizvodnju.

Adam Smit

(1723 – 1790) u Bogatstvu naroda kaže kako rad treba tretirati kao izvor

bogatstva svakog društva. Iako podela rada dovodi do otupljivanja čoveka usled stalnog
obavljanja istih operacija ona je nužna jer daje više nego što uzima. Ona povećava spretnost,
brzinu, ekonomičnost i produktivnost.

Ideje Davida Rikarda

(1772 – 1823) u Načelima političke ekonomije i oporezivanju

predstavljaju vrhunac (engleske) političke ekonomije. Rad je osnovni tvorac vrednosti. Rikardo
pogrešno smatra da je rad roba kao i svaka druga roba i svodi ga na radno vreme.

10. MARKSISTIČKO SHVATANJE RADA I ODNOSA U RADU?

Proizilazi od engleske klasične političke ekonomije.
Rad se tretira u skladu sa opštim načelima i principima materijalističkog pogleda na svet.

Kark Marks

(1818 – 1883) se smatra tvorcem marksističke političke ekonomije, zahvaljujući

kojoj   je   otkrivena   teorija   viška   vrednosti,   preko   koje   se   objašnjava   suština   i   smisao
eksploatacije, klasne borbe i ostalih sukoba u društvu. U Kapitalu, Teoriji o višku vrednosti,
Nemačkoj ideologiji i Ranim radovima on ističe da se u kapitalizmu ne prodaje rad već radna
snaga   kao   roba   i   kritikuje   kapitalističke   proizvodne   odnose,   smatrajući   ih   nehumanim   i
ponižavajućim   za   radnike.   Ljudi   sbe   počinju   razlikovati   od   životinja   onda   kada   počnu
proizvoditi   sredstva   za   život.   Rad   je   proces   između   čoveka   i   prirode   u   kome   čovek   vrši
razmenu materije sa prirodom. Razlika između ljudskog i životinjskog rada je u tome što ljudi
vide rezultata svog rada u svojoj glavi pre početka rada.

Fridrih Engels

(1820 – 1895) je bio izričit u tome da je rad osnovni preduslov opstanka

ljudskog roda. ’’Rad je stvorio čoveka’’. Smatra da se u kapitalizmu čpvek pretvara u prirepak
mašini i postaje običan pribor proizvodnje. Da bi se došlo do humanijih odnosa u proizvodnji
ali i šire neophodne su korenitije promene nad vlasništvom sredstava za proizvodnju kako bi se
uspostavili kolektivni oblici svojine.

11. SAVREMENA SHAVATANJA O RADU?

Tokom XX

veka radom počinje da se bavi veliki broj naučnih disciplina od kojih se posebno

ističu sociologija rada i industrijska sociologija.
Pošto je rad predmet izučavanja različitih naučnih disciplina, postoje ekonomska, sociološka,
filosofska, biloška i druge definicije rada.
Ljudski rad kao društveni proces i kao svrsishodna ljudska delatnost predstavlja dvostruki
odnos, odnos čoveka prema prirodi i odnos čoveka prema čoveku.
Da bi svrsishodnije delovali na prirodu ljudi se najčešće udružuju.

12. NASTANAK INDUSTRIJSKE SOCIOLOGIJE, SOCIOLOGIJE RADA I NJIHOV
ZNAČAJ?

Nastanak industrijske soc. se vezuje za seriju

eksperimenata u čikaškoj firmi

(1924 – 1927)

sa jačinom svetla.Došlo se do zaključka da faktor koji utiče na rezultate rada nije u
proizvodnim već u ljudskim aspektima preduzeća.Utvrđeno je da je ljudski faktor kao
najznačajniji resurs preduzeća bio potcenjen i zanemaren. Da bi se poboljšali rezultati rada nisu

odnosi u radu. Pojavljuju se majstori i kalfe i učenici čiji odnosi su se zasnivali na moralnim i
patrijahalnim principima a ne na interesima i uzajamnim tražbinama.

Početkom XIV

veka položaj učenika i kalfi počinje da se menja nabplje jer iz nedefinisanih

odnosa sa majstorom prerasta u vrstu najamnog odnosa. (radno vreme) (najamni rad,
(građevinarstvo, rudarstvo i tkanje))

Tokom XVI

veka pojava manufakture koja doprinosi prestanku rada esnafa.

Radno vreme, (po isteku radnog vreme mogu ići kući), Plata, preteča industrijskog rada,
radnička klasa.

Francuskom buržoaskom revolucojom 1789

Esnafi, sitnozanatski sistem rada i feudalni

društveni poredak, bivaju eliminisani .Jedan od osnovnih zahteva revolucije odnosio se na
reformu esnafskog sistema i 1791 u Fra. se ukidaju esnafi i proglašava sloboda rada u
industriji. Sloboda rada je podrazumevala i slobodu zapošljavanja a to je bio značajan korak u
humanizaciji proizvodnih odnosa. Feudalizam se postepeno ukida i u ostalim zemljama i
počinje uspostavljanje novih kapitalističkih odnosa.Sloboda rada podrazumevala je i slobodu
inicijative, konkurenciju, nemešanje države u odnose između vlasnika kapitala i radne snage i
stvaranje uslova za liberalni kapitalizam.

17. ODNOSI U RADU U KAPITALIZMU?

Zahvaljujući

tehnološkom napretku

(pojava mašina) ubrzane su ekonomski promene.

Tim promenama

počeo je liberalni kapitalizam

.Pojava pravno regulisanih pravnih odnosa.

Pojavljuje se odnos uređen zakonom i kolektivnim ugovorima a manjim delom odredbama
ugovora o radu.Faktori koji karakterišu odnose u radu u kapitalizmu su:

1. sloboda rada
2. egzistencijalna nužnost rada
3. zahtevi oplodnje i akumulacije kapitala
4. tržište radne snage i kapitala

18. SLOBODA RADA I EGZISTENCIJALNA NUŽNOST RADA U KAPITALIZMU?

Kao jedna od najvažnijih ljudskih tekovina pojavljuje se sa

Fra. bur. rev. 1789.

Seljaci koji su do tada bili vezani za feudalnog gospodara postaju slobodbi i samim tim postaju
radnici jer mogu dati svoju radnu snagu u najam.Radnik sada samostalno raspolaže svojom
radnom snagom kao svojom robom.Zabrana prinudnog rada (moguć ipak pod određenim
okolnostima). Sloboda rada je pravilo a prinudni rad izuzetak od tog pravila. Seljaci se
odvajaju od zemlje i dolazi do velike koncentracije kapitala u rukama nekolicine.

Pojava dve klase

1. Lumpenproleteri (teško dolaze do posla, raspolažu samo svojom radnom snagom)
2. Kapitalisti

Proleteri su prinuđeni da prodaju svoju radnu snagu kako bi preživeli i zato se govori o
egzistencijaloj nužnosti rada.

19. ODNOSI U RADU U SOCIJALIZMU?

Bitno je da postoje

dve vrste socijalizma.

1. državni socijalizam
2. samoupravni socijalizam

Ova podela je značajna i za teoriju i za praksu jer među njima postoje krupne razlike.

20. ODNOSI U RADU U DRŽAVNOM SOCIJALIZMU?

Sredstva za proizvodnju su u državnom vlasništvu.Višak rada prisvaja država a ne pojedinac.