Demografska slika Srbije
Статистика
Демографска слика Србије
Док цео свет говори о пренасељености, убрзаном расту броја становника и недостатку
простора за живот, Република Србија има потпуно другачије проблеме. Из године у годину број
становника наше земље се смањује, стопа морталитета расте, а стопа наталитета стагнира или опада.
Што доводи до негативног природног прираштаја, који је постао озбиљан проблем и можемо
предвидети пораст тог проблема у будућем периоду. Како би се природни прираштај подигао на
задовољавајућ ниво, држава мора да спроводи популациону политику.
Према коначним резултатима, које је објавио Републички завод за статистику у публикацији
Старост и пол, у Србији има
7.186.862
становника. Број становника се значајно смањио за 4,15% у
односу на 2002. годину, када је био
7.499.001
становник. Осим тога, повећала се и просечна старост
која износи 42,2 године за 2%. Просечна старост мушкараца 2011. године износи 40,9 година, а 43,5
године када је реч о женама.
Стопа наталитета у Србији у протеклих 30 година просечно опада за 6,73% годишње.
Табела 1. Стопа наталитета у Србији и свету у протеклих 30 година, у ‰
Година
1980-1985
1985-1990
1990-1995
1995-2000
2000-2005
2005-2010
Свет
28
27
24
22
21
20
Србија
17
16
14
12
12
12
Извор: UN, 2011. (лит. 6)
Најмању стопу наталитета Србија је имала у периоду од 1995. до 2010. године. Овакви подаци јесу
резултати потешкоћа које су држављани Србије имали током 90-их година прошлог века, као што су
инфлација, санкције, рат, бомбардовање... Велики број људи је погинуо, а већина се није одважила
на такав корак због нестабилности државне заједнице. Србија је очигледно у демографској ерозији,
а њено становништво је све старије и смањује се. Узроци пада броја становника су много бројни:
1.
Висок број насилних прекида трудноће. У Србији се годишнје изврши око 100.000 абортуса (не
постоји прецизан статистички податак) ,а од 100 жена 26 оду на трајно спречаванје даље могућности
трудноће после првог, а 54 после другог абортуса. Иако се не води као смрт особе, неприметно
повећава морталитет.
2.
Емиграција и одлазак у иностранство. Према подацима из 1991, 2002. и 2011. год. Може се мерити
број наших исељеника на “привременом раду у иностранству”. У 1991. год. регистровано је 241.358
лица на привременом раду. Увођење санкција 1992. i 1993. год. Утицало је на економски слом у
Србији (тадашњој СФРЈ). 1999. год. економски слом уз бекство од бомбардовања утицао је на
масовно напуштање Србије. До 2002. год. број исељених је повећан на 395.124 лица. У просеку
13.978 лица годишње. Подаци из 2011. год. нису потпуни због бојкота Албанаца и Бошњака да се
попишу, али број исељеника према подацима је повецан на 445.095 лица.
1
Статистика
3.
Економска и политичка нестабилност. Доказано је да бих сваки 50 човек у Србији волео да живи у
иностранству. Већина нашег народа одлази баш из овог разлога: ниске плате, високи порези, високе
цене, никаквих политичких промена нема. Док у другим државама високих стандарда плате, порези
и цене су у нормализоване. Такође код нас је чест “одлив мозгова“ односно одлазак високо
образованих људи, због већих могућности у иностранству. Углавном су државе које Срби
насељавају земље Западне Европе, Северне Америке и Аустралије...
4.
Учесталост ратних сукоба. Највећи утицај на наталитет, на морталитет и емиграције има свакако
овај фактор. Србија је само у току двадесетог века доживела две велике демографске катастрофе.
Због разних оружаних сукоба у Србији од 1990. год., преко бомбардованја 1999. год. до “усмених“
сукоба који се и сад воде око питања КИМ.
Стопа морталитета у Србији у протеклих 30 година просечно расте за 3,71% годишње.
Најбољи
показатељ морталитета јесу такозване „таблице морталитета“, које посматрају морталитет посебно за
сваку годину.
Табела 2. Стопа морталитета у Србији и свету у протеклих 30 година, у ‰
Година
1980-1985
1985-1990
1990-1995
1995-2000
2000-2005
2005-2010
Свет
10
10
9
9
9
8
Србија
10
10
10
11
11
12
Извор: UN, 2011.
Разумљиво је то што је морталитет у Србији у периоду од 1990-2000. године био у порасту, због
ратова, али забрињавају подаци да се он и даље увећава и да годишње расте просечно за 3,71%.
Стопа морталитета у Србији у периоду од 2000. до 2008. године просечно расте 0,18% годишње. Од
почетка 21. века до 2008. године морталитет је у благом порасту. Највиша стопа морталитета
забележена је 2005. година, када је уочена и најмања стопа наталитета у Србији.
Распоређеност становништва.
Становништво у Србији је сконцентрисано на живот у
градовима и то манје висе у великим градовима. Остављају за соборм велике плацеве и куће на селу
како би прешли у град, због школовања и бољих услова живота. Питање опстанака села биће готово
немогуће решити ако се буде чекало 5 до 10 година. По процени демографа кроз 10 година имаћемо
опустеле сеоске пределе насељене пензионерима који ће очекивати да их издржавају малобројне
генерације њихових потомака, концентрисане у неколицину урбаних центара. Безповратне миграције
из урбаних општинских центара у три велика града Србије Београд, Ниш и Нови Сад. Ѕа свега три
године брзина којом се смањује број становника наше земље утростручена је у односу на период
1991-2002, а брзина којом се увећава популација у ове три урбане средине се повећала за 50% у
истом периоду. (Слика 1)
Образовање.
Образоване карактеристике становништва подељене су у 3 категорије: школска
спрема, писмености и компијутерска писменост. У Србији је 1.35 милиона становниства неписмено,
односно без дана школе или неколицине завршених разреда основне школе.У Србији је највише
људи са средњом школом, док је људи са високим образовањем само 6,5%. Већину неписмених
2

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti