ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ
ЗА ПРИВРЕДУ И ПРАВОСУЂЕ
НОВИ САД
СЕМИНАРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ:
МЕЂУНАРОДНО ПРИВАТНО ПРАВО
ТЕМА:
ИЗВОРИ МЕЂУНАРОДНОГ ПРИВАТНОГ ПРАВА
Ментор
Студент:
др Мирјана Дукић-Мијатовић
Милорад Брињак
бр.индекса : 22/10
Нови Сад 2014
. године
С А Д Р Ж А Ј
1.
УВОД......................................................................................
2.
ПОЈАМ МЕЂУНАРОДНОГ ПРИВАТНОГ ПРАВА..............
3.
ИЗВОРИ МЕЂУНАРОДНОГ ПРИВАТНОГ ПРАВА............
3.1.
Унутрашњи извори међународног приватног права...........................
3.2.
Међународни извори међународног приватног права.......................
3.2.1. Унификација у оквиру Савета Европе.................................................
3.2.2. Унификација у оквиру Европске уније.................................................
3.2.3. Унификација у оквиру Међународне комисије за грађанска стања..
3.3.4. Остале важније регионалне унификације...........................................
3.2.5. Унификација међународног приватног права у оквиру ОУН............
4.
ИЗВОРИ МЕЂУНАРОДНОГ ПРИВАТНОГ ПРАВА У СРБИЈИ
.........
4.1.
Унутрашњи извори................................................................................
4.2.
Међународни извори.............................................................................
5.
ХИЈЕРАРХИЈА ИЗВОРА МЕЂУНАРОДНОГ ПРИВАТНОГ ПРАВА
6.
ЗАКЉУЧАК...........................................................................
ЛИТЕРАТУРА........................................................................
2. ПОЈАМ МЕЂУНАРОДНОГ ПРИВАТНОГ ПРАВА
Проучавајући појам међународног приватног права од давнина мниги су
проучавали, међутим прве писане констатације међународног приватног права
започете су још 1834. године од стране америчког аутора Џозефа Сторија
1
, који
је у свом делу
''Commentaries of the Confict of Lows''.
Стопама поменутог
научника су ишли и други научници који су покушавали да развију одређене
дефиниције међународног приватног права као и да формулишу одређене
правне норме које се користе при спровођењу међународног приватног права.
Општа је констатација да велики део међународног приватног права у
свакој земљи спада у област међународног права, док други део чини
унутрашње међународно право, што значи да је појам међународно везан за
предмет ове научне дисциплине и не постоји универзално Међународно
приватно право.
У даљем изучавању ове проблематике, већина научника се осврнула на
саме изворе међународног приватног права, те можемо рећи да постоје спољни
и унутрашњи извори међународног приватног права, који свако из своје
надлежности регулишу одређена права и одређене обавезе појединаца у
међународним споровима.
3. ИЗВОРИ МЕЂУНАРОДНОГ ПРИВАТНОГ ПРАВА
1
Др Маријана Дукић-Мијатовић, ''Међународно приватно право'', Нови Сад 2012. године,
стр. 11
3.1. Унутрашњи извори међународног приватног права
У унутрашње изворе међународног приватног права спадају: Устав,
закони, подзаконски акти, судска пакса, обичаји и правна наука. У земљама
прецеденског права примарни извор права је судска пракса, која у деругим
земљама нема карактер формалних правних извора, већ су то превасходно
закони и подзаконски акти.
Мањи број земаља има кодификовано међународно приватно право, док
већи број држава правила из међународног приватног права налази у појединим
законима садржаним у материјалном праву тј. у грађанским законицима.
Посебне кодификације међународног приватног права у Европи имају:
Албанија, Аустрија, Азербејџан, Белгија, Босна и Херцеговина, Бугарска,
Чешка, Хрватска, Италија, Лихтенштајн, Мађарска, Немачка, Пољска, Румунија,
Словенија, Србија, Турска, Швајцарска.
2
Ван Европе, посебну кодификацију међународног приватног права имају:
Јапан, Јужна Кореја, Северна Кореја, Кувајт, Мадагаскар, Тајван, Тајланд,
Венецуела.
3
Другу групу чине земље које немају ратификовано међународно
приватно право, већ су јој та права регулисана у законима грађанског права.
Државе чије су одредбе међународног приватног права садржане у Грађанским
законицима су Алжир, Аргентина, Бразил, Буркине Фасо, Чиле, Египат,
Француска, Габон, Грчка, Ирак, Квебек, Кина, Португалија, Руска Федерација,
Шпанија и др.
4
Земље
common lаw
система у својству извора међународног приватног
права прихватају законе, судске одлуке и правну доктрину. Судска пракса је од
значаја у процесу стварања обичајног права и у другим правним системима, али
је за државе англосаксонског права карактерисично да се систем међународног
приватног права скоро у потпуности заснива на судској пракси.
3.2 . Међународни извори међународног приватног права
Разлике националних правних система у оквиру којих се одвијају
приватноправни односи, стварају подлогу за правну несигурност и
непредвидивост решења, што успорава несметан развој друштвеноекономских
односа међу државама. Унификацијa међународно приватног права на општем
нивоу нужно би значила елиминисање проблема сукоба закона. До ње није
дошло али су значајна настојања да се удовољи захтевима праксе за једнаким
решењима. Полазећи од примарне сврхе међународног приватног права
унификацијом колизионог права штите се оправдана очекивања странака. У
неким земљама међународно приватноправна регулатива полази од
међународних извора норми, или је дословно чине преузети међународни
правни документи (мултилатерални и билатерални споразуми).
2
Марија Крвавац, ''Међународно приватно право'', Косовска Митровица 2010, стр. 48.
3
Марија Крвавац, ''Међународно приватно право'', Косовска Митровица 2010, стр. 48.
4
Марија Крвавац, ''Међународно приватно право'', Косовска Митровица 2010, стр. 49
